Da li imate preko 18 godina?
DaNe

Platini, gledamo očajan fudbal!

Turnir od 24 ekipe nema smisla. Zašto Belgija podseća na SR Jugoslaviju. Jezivi ruski fudbal. Da li će Englezi konačno igrati engleski? Savet za stručne konsultante - gledajte Slavena Bilića!

Autor:

Brzo prolazi ovo evropsko prvenstvo – eh, kao juče bi moja najava od prošle nedelje, a već je odigrano toliko mečeva. Vreme je da se osvrnemo na sedam dana takmičarskog fudbala iza nas, i pogledamo šta se to zbiva od na terenima od Lansa do Marseja.

Kamo golovi?

Interesantna stvar, proširiš turnir na dvadeset i četiri ekipe i učiniš da i dve trećine trećeplasiranih dobije poziv u drugi krug, i šta se desi? Desi se da se izgleda svi prepadnu, pa smo tako dobili ultra-dosadan prvi krug koji je po količini golova i šansi uopšte podsetio na nesretno SP u Južnoj Africi. Jasno je, naravno, da ne možete očekivati bognašta od recimo Albanije, Severne Irske ili njima sličnih, ali i jedna Francuska se dobrano iznojila u svoja oba meča, slomivši protivnike tek u finišu, Engleze ćemo već spominjati, a ni Nemačka za sada ne briljira. Možda je ovo samo najava kvalitetnijeg četvrtfinala? No, kad smo već kod toga…

Sweet 16 vs. Tepid 24

Platinijev populizam doveo nas je do toga da imamo evropsko prvenstvo sa dvadeset i četiri ekipe…što je, brate, mnogo. Ja sam apsolutno za to da „male nacije“ dobiju svojih pet minuta, ali dosta. Zaista, dosta. Severna Irska i Vels, kao i komšije Mađari, jesu obradovali neutralce svojim partijama, ali nema ovde mesta za dvadeset i četiri ekipe. Turska je protiv Hrvata delovala kao na brzinu sastavljena školska selekcija. Albanija, Ukrajina, pa ni Češka i Švedska nisu doprineli apsolutno ništa. Rusija? Rusija je posebna tema, o njima ćemo malo kasnije. U svakom slučaju, valjda će neko pametan „skresati“ Euro na razumnih šesnaest kada se o ovome bude zasedalo prvi sledeći put.

I ne, ovo uopšte nema veze sa činjenicom da Srbija nije uspela da se izbori za mesto i na ovakvom opštenarodnom evropskom prvenstvu.

Dobro, možda malo.

Živa je SRJ, umrla nije

Gledajući utakmicu Belgije i Italije, ekipa u crvenim dresovima me je itekako podsetila na SR Jugoslaviju iz najboljih dana.

Skup vanserijskih pojedinaca, taktični nedorasli selektor, i kao posledica svega nedostatak ikakve kohezije, tečnosti, i samim time i nekakvog gledljivog fudbala, a kamoli efikasnog.

Prosto je neverovatno bilo gledati kako ekipa u kojoj igraju Eden Azar i Kevin De Braine ne mogu da naprave dva-tri smislena napadačka pokreta u devedeset minuta – Romelu Lukaku, odsečen od života a i saigrača, uporno se ukucavao u tesno postavljenu italijansku odbranu, koja je bez problema kontrolisala i krilne napadače jer su se i oni uglavnom usecali u centar. Zašto? Ne znamo.

Simptomatično je kako je Vilmots pokušao da proda istu prevaru koju je uspešno prodao na minulom svetskom prvenstvu na otvaranju protiv Alžira. I tamo je počeo u sličnoj postavi, primio gol, shvatio da ovo ne ide nikuda, i povukao identične izmene – prvo je ubacio Drisa Mertensa, koji zapravo igra široko, a zatim i Divoka Origija, koji je mnogo bolji izbor ako već mora jedan napadač napred, ali znate kako…Italija nije Alžir. Prevejani su to bećari, na čelu sa naravno Konteom. On je tako efektno sterilisao sve što je Belgija imala da ponudi, da su sutradan najzadovoljniji verovatno bili – Čelsijevi navijači…

Još u jednom aspektu je Belgija podsetil na pokojnu nam državu, a to je bilo kompletno odsustvo nekog truda i volje za dres. Azar, koji je nekim čudom i kapiten u odsustvu Vensana Kompanija, je recimo bio belgijska verzija Vladimira Jugovića, čoveka zavidnog klupskog renomea koji nekako tu svoju magičnu formu nije nikad umeo da pretoči u plavi dres. A Vilmots, koji je čak sutradan stigao i da izjavi kako Italija nije odigrala ništa posebno, već poprime obrise pokojnog centarfora OFK Beograda.

Iz Rusije sa dosadom

Kada se Rusija oslobodila tereta koji se odazivao na „Fabio“, laknulo je svim ljubiteljima fudbala od Kalinjingrada do Kamčatke. Novi selektor Leonid Slutski, u dnevnom životu inače prvi trener CSKA Moskve, prestrojio je ekipu, kvalifikovao se za Euro, i nacija je mogla da odahne. Turnir u Francuskoj trebalo bi da posluži kao zagrevanje za SP 2018, ko je će se ujedno i odigrati u Rusiji. Zar ne?

Pa, ja ne znam kako vi definišete „zagrevanje za naredni veliki turnir“, ali Rusi su na Euro poveli ekipu kojoj bi – opet – i SRJ pozavidela, barem što se tiče „iskustva“. U odbrani, jedan čovek, a on i nešto ne igra, ima 25 godina – startuju likovi koji imaju 33, 33 i 36. Golman ima tri banke. Vezni red nešto mlađi, tako igraju dvadesetdevogodišnjaci npr. napadač Zenita Kokorin ima dvadeset i pet. U stvari, samo jedan čovek u celom timu – vezista CSKA Aleksandar Golovin – ima manje od dvadeset i pet godina, tačnije dvadeset. Mora da mu je baš zabavno u svlačionici. Za koga se ovi spremaju? Za dve godine celoj odbrani će trebati štake.

Ali nije to samo ejdžizam. Rusija igra jezivo. Ne mogu to nazvati ni defanzivnim fudbalom per se, koliko samo…nefudbalom.

Nepovezana napadačka igra, „drž-ne daj“ odbrana, i sve što uz to ide. Samo ih je Englesko odsustvo mozga spaslo u prvom meču – protiv Slovaka već nisu imali tu sreću. Ako pobede Vels, verovatno će u četvrtfinale. A posle? Boga pitaj, kakva li će ekipa na travnjake majke Rusije za dve godine nebo jedino zna.

Ako doduše vredi gledati Rusiju zbog nečega, to je upravo selektor Slutski, koji izgleda kao da su ga jutros pokupili ispred diskonta posle celovečernje terevenke. U stvari, tri frtalja tima izgleda baš tako.

Englezi, budite malo Englezi

Ja sam možda malo stariji, ali kada vidim englesku reprezentaciju kako izlazi u formaciji 4-3-3, i to onoj „holanđanki“ sa dva krila i solo sidrašem, pozli mi. To nije engleski fudbal, to nije to nasleđe, to nije ta genetika. Naravno, Roj Hodžson, koji je valjda kompetentan za ovakve avanture jer je s uspehom trenerovao po kontinentalnoj Evropi, ne odustaje tek tako, pa je recimo protiv Rusa u prvom meču pokušao nešto sa Harijem Kejnom kao solistom i Vejnom Runijem u ulozi plejmejkera. Rezultat – mnogo mučenja, malo šansi, i bizarnih 1-1 na kraju zahvaljujući kiksu odbrane. Biće bolje protiv Velsa, sigurno?

No ne lezi vraže, slična kerefeka predstavljena nam je i protiv prvih komšija. Alan Širer je u najavi utakmice na britanskom javnom servisu upoznao javnost sa podatkom da je Kejn imao ravno nula dodira sa loptom u protivničkih šesnaest u prvom meču, što je itekakva anomalija, jednim delom uzrokovana i sumnjivom odlukom da on izvodi sve prekide…igraš sa jednim špicem i on ti izvodi kornere? Uh.

A onda je Vels poveo, i došlo je do prekida filma. U situaciji gde je Engleskoj itekako trebala pobeda, Roj kaže, „okej, ajmo sad ozbiljno“, ubacuje Vardija i Staridža, kasnije i Rašforda, i prva dvojica mu se odužuju golovima. Da li je bilo lepo? Ne previše. Ali je bilo engleski. Lopta je išla napred, tempo je bio jači, ljudi su dobijali loptu u šesnaestercu i pravili neku štetu. Ako Engleska želi išta da napravi na duge staze, neka igra – engleski! Videćemo ubrzo da li se stručni štab dozvao pameti.

Analitika vs. Strajnalitika

Deplasirano je baviti se domaćim sportskim komentatorima, pa je tako i suvišno pričati o ekspertskim panelima koji dominiraju javnim servisom (moj favorit je Ivica Kralj, koji je na poluvremenu meča Švedska-Irska konstatovao da bi Švedska mnogo bolje igrala da ima barem još tri-četiri Zlatana u sastavu. Ma hajde). Ovde bih voleo da istaknem pre svega neke strane kolege. Ja uglavnom na veliki turnirima gledam engleske kanale, i u Velikoj Britaniji konkretno turnirski fudbal prati se raspoređen malo na BBC-ju, malo na ITV-ju.

ITV, recimo, ove godine ima odličnog Slavena Bilića, koji na čistom balkanskom engleskom nepogrešivo analizira taktike ekipa, i to onako, narodskim jezikom rečeno, ne previše tehnički, a opet dovoljno stručno za gikove i dovoljno prijemčivo laicima.

Tijeri Anri je takođe solidan stručni konsultant, a BBC se istakao sa Velšanima Dinom Sondersom (ex-Benfika i Galatasaraj) i Džonom Hartsonom (ex-Arsenal i Seltik). Možda i omiljeni trenutak došao je za vreme utakmice Ukrajine – Severna Irska – jedan od komentatora bio je i bivši reprezentativac „zeleno-belih“ i današni fudbalski trener Ijen Daui. Njegov krik nakon drugog gola Severne Irske posramio bi i Južnoamerikance.

Gol turnira – za sada

Definitivno torpedo Luke Modrića protiv Turaka. Jeste golman tu morao mnogo bolje da reaguje, ali ljudi, ta lopta je padala iz vazduha jedno pola minuta, i da je čovek TAKO uhvati na voleju, prebaci celu furtutmu u šesnaestercu i nađe mrežu…aplauz, šta reći.

Garet Bejl se takođe istakao sa dva lepa slobodnjaka. Engleskoj je metnuo gol sa brat bratu trijes’pet metara, ali opet, dosta je tu i na golmanu. Nema veze.

Pozitivnih Top 3

1.       Severna Irska. Koliko samo sreće i radosti u sto i osamdeset minuta fudbala! Inače, izgledne šanse da će naleteti na Englesku u osmini finala. Ako dođe do toga, hoće li sa razglasa ići samo jedna himna?

2.       Island. Šta da vam kažem, sve ste videli. Herojski otpor dekadentnom Portugalu, i performans kakav su i fudbaleri zaslužili. Pa čoveče, jedna desetina cele populacije je trenutno u Francuskoj!

3.       Mađarska. Nije meč sa bivšim saveznicima bio bogznakakva lepotica, ali samo je neko kamenog srca mogao da ne uživa u performansu naših severnih komšija, koji posle trideset godina ponovo igraju turnirski fudbal – i odmah pišu jednu pobedu. Svim srcem i dalje uz Mađare.

Negativnih Top 3

1.       Portugal. Nije bilo dosta što su se „istakli“ protiv neugodnih vikinga, nego je i CR7 stigao da kukumavči po medijima kako je, parafraziram, „Rejkjavik mali grad a Islanđani p…e“. Bio je to svakako čist govor frustracije, ali zaista, Portugalci, potrudite se malo majku mu.

2.       Belgija. Sve sam već rekao gore.

3.       Češka. Utakmica protiv Španije bila je nalik na jedan od onih prirodnjačkih dokumentaraca u kojima zmija sat i po davi žabu, žaba se nešto tobož ne da, batrga, i svi mi znamo – i zmija, i žaba, a i mi gledaoci – da će kreketavi stvor u jednom momentu odustati i pustiti zmiji da je pojede. Slikovitije od ovoga ne umem da vam opišem na šta je to ličilo.

Preporuka za sledeću nedelju

Pre svega, svaki meč raspleta biće zanimljiv, a na programu ih je mnogo od nedelje pa do četvrtka. Ali ja bih obratio posebnu pažnju pre svega na Belgiju, tj. da vidimo jesu li izvukli glavu iz dupeta, i Hrvatsku, koja će protiv Španije i Češke morati da opravda reputaciju diskretnog favorita na turniru. I Portugal u subotu mora da se „vadi“ protiv Austrije, Vels i Severna Irska će se tući za mesto među najboljih šesnaest…šta god bude, vidimo se sledeći petak, a tada ćemo imati i prognozu osmine finala – čitaj, još jednu šansu da se obrukam.

Lajkuj:

Tagovi:

Ostavite komentar:

Slični članci: