Da li imate preko 18 godina?
DaNe

EURO 2016 drugi deo: Može li Belgija do trofeja?

Predstavljamo Grupe D, E i F. "Grupa smrti" je prvi test za Špance. Nikad ne otpisujte Italijane. Koliko svojim reprezentacijama mogu da pomognu Ronaldo i Zlatan Ibrahimović.

Autor:

U drugom delu najave Eura 2016, bavićemo se sa preostale tri grupe. Tu je i ovogodišnja “grupa smrti” (tj. nešto najbliže toj definiciji) sa Španijom, Češkom, Turskom i Hrvatskom, a proverićemo i šta može večiti favorit Italija, ima li nade za Portugal i je li Belgija konačno sazrela u šampionsku ekipu.

GRUPA D

ŠPANIJA je dobrih šest godina bila suvereni gospodar svetskog fudbala, a onda je sve pošlo naopako. E sad, da li je fudbal evoluirao do te mere da je španski stil prevaziđen, ili su igrači jednostavno ostarili i izgubili motivaciju, to je bolje pitanje. Svejedno, pad sa Olimpa bio je baš surov u Brazilu, a sve je bilo jasno još kada im je razgoropađena Holandija ispostavila račun već u prvoj utakmici.

Ova „nova“ Španija se i dalje dobrim delom oslanja na stare snage. Stari vuk Vinsente del Boske, pola čovek pola trofej, i dalje računa na Đerara Pikea, Serhia Ramosa, Kasiljasa, Seska, Iniestu, Davida Silvu, Pedra, Busketsa i druge nazovi-relikvije slavne ere – svežu krv predstavlja pre svih „bludni sin“ Alvaro Morata, lani otkrovenje u dresu Juventusa, kao i Realov poletarac Lukas Vaskez. Na spisku precrtanih su, recimo, Isko, Huan Mata i Dijego Kosta, Dani Karvahal odsustvuje zbog povrede, a veliki se znak pitanja nadvio nad sudbinu Davida de Hee, koji je u predvečerje turnira optužen za silovanje i pitanje je šta će s njime biti. Španska grupa je i bez sve te ujdurme iznimno teška, pa ostaje da se vidi kako će se „furija“ izboriti sa ovim naknadno stvorenim problemima.

ČEŠKA nije propustila nijedan Euro još od nezavisnosti, ali se nije nešto ni istakla poslednja dva puta. Verujem da su mnogima od vas prve asocijacije na ovu reprezentaciju kudravi krilni napadači kakvi behu Patrik Berger i Karel Poborski, te grdosija prefinjene tehnike Jan Koler, ali od te Češke ne ostade više ništa – centar pažnje su ostareli Tomaš Rosicki, Jaroslav Plašil i Peter Čeh, napadači su relativno anonimni Milan Škoda i Tomaš Necid…uopšte, šta reći za ekipu kojoj je prosek godina iznad 28? Takvi se uglavnom brzo istope na vrelom junskom suncu. Tračak nade pruža mlado (24 godine) Spartino krilo Ladislav Krejči, ali budite bez greške, ovde nećete naći ni Bergera ni Poborskog. Pa ni Pavela Kuku. Ipak, papir ne igra turnire, a ovi momci su bez problema prošli dosta teške kvalifikacije. Ostali nek’ su na oprezu.

TURSKA je neko vreme lutala, propustila čak pet od šest mogućih turnira posle dalekoistočne bajke od pre četrnaest godina, ali evo ih opet među najboljima – jasno, uz neuništivog Fatiha Terima na mestu selektora. Iskusan vezni red u kojem nastupaju Arda Turan, Nuri Sahin i Mehmet Topal motor je ekipe, koja kao i mnogo njih na ovom turniru ima povremene probleme sa realizacijom – šta reći kad je prvi strelac ekipe, Burak Jilmaz, na platnom spisku pekinškog Guoana, a i nije više među najmlađima. Obratite pažnju na Dženka Tosuna iz Bešiktaša koji bi mogao da bude svojevrsno otkrovenje ako sve krene kako treba po Turke – njegov klub je prekinuo sedmogodišnji post u prvenstvu, a on je bio jedan od boljih igrača. Takođe, tu je i mladi Emre Mor, rođen u Danskoj od oca Turčina i majke Makedonke. Ovog mladića neki već zovu „turskim Mesijem“, ostavio je solidan utisak lani u Nordsjelandu, a to je sve bilo dovoljno dortmundskoj Borusiji koja ga je učinila jednim od svojih prvih letnjih pojačanja. Samo da se sa druge strane ne nađe neki češki, španski ili hrvatski Ješić, i sve će biti OK.

Allah yardımcınız olsun ❤️🇹🇷💪🏽 #turkey #hc10

A photo posted by Hakan Çalhanoğlu Fanpage❤️ (@hakan_c10) on

HRVATSKA je preživela prilično turbulentne kvalifikacije. Selektor-pripravnik Niko Kovač, čiji je glavni taktički adut po sopstvenom shvatanju bila bezrezervna vera u svevišnjeg, dobio je otkaz kada su u HNS-u shvatili da Isus ne nosi kopačke, a još manje igra za Hrvatsku. Kestenje iz vatre izvadio je Ante Čačić, koji je kontroverzno predstavljen kao samo još jedan u nizu „glavoklimača“ Zdravka Mamića, međutim „kockasti“ su povezali redove i uspeli da se kvalifikuju na još jedan veliki turnir u nizu. Čačićeva Hrvatska je skup prilično kvalitetnih pojedinaca koji imaju dosta jakih utakmica u nogama – Darijo Srna je upisao čak 130 nastupa za domovinu, Luka Modrić i Ivan Rakitić su jedan od kvalitetnijih parova u vezi na ovom turniru, Mario Mandžukić je u solidnoj golgeterskoj formi, a tu su još i Modrićev saigrač Mateo Kovačić, Interova uzdanica Marcelo Brozović, Dinamovi klinci Ante Ćorić i Milan Badelj…znak pitanja je ovde odbrana sa sve golmanom, Ćorluka, Schildenfeld, Vida i Subašić nemaju taj renome svojih kolega iz drugih linija tima, a kako je Dejan Lovren još odavno proglašen prekobrojnim zbog nediscipline, Hrvatima će trebati apsolutni maksimum iz onoga što imaju pred svojom mrežom.

GRUPA E

BELGIJA više nije svačiji omiljeni autsajder. Puleni Marka Vilmotsa sada su potpuno sazreli, igraju u velikim evropskim klubovima, i logično je i očekivati da postignu neki opipljivi rezultat. U Brazilu su, možda i odveć lako, položili oružje pred budućim vicešampionom, ali Francuska mora biti njihov definišući turnir. U suprotnom, pričaćemo o još jednoj propaloj generaciji velikih talenata.

Retko ko može da se meri sa Belgijancima po pitanju suvog individualnog kvaliteta. Kevin De Braine, Romelu Lukaku, Divok Origi, Janik Karasko, Maruan Felaini, Aksel Vitsel, Eden Azar, Rađa Naingolan, Tibo Kurtoa, sve su to momci koji nemaju ni trideset godina, a već su svašta preturili preko glave u svojim karijerama.

Dve stvari su ovde ključne – odbrana je najednom baš sumnjiva jer iskusni Niklas Lombarts i Vensan Kompani propuštaju turnir zbog povrede, a taktički akumen selektora Vilmotsa je uvek bio predmet diskusije.

Čovek koji je za vreme svog mandata u Šalkeu zavrednio nadimak „borbeni vepar“ je svakako sjajan motivator i neko koga igrači izuzetno poštuju, ali za velika dela potrebno je i malo strateških kapaciteta, ne samo „’AJMO, IDEMO, JAKO!“

ITALIJA je…pa…Italija. Koliko god ova Italija možda nekima deluje anonimno, lud je onaj koji unapred otpisuje „azure“. Uostalom, i pre četiri godine su ih svrstali među ekipe koje će među prvima iskoristiti svoje povratne karte, pa bi to što bi. Nema u ovom timu ni Totija ni Del Pjera a kamoli Rosija i Zenge, ali tu je zato Stefan el Šaravi, bundesligaški flop koji se oporavio u Torinu Ćiro Imobile, jedan od simbola Rome Danijele de Rosi, i naravno nenadmašni Điđi Bufon na golu, čovek čija slika verovatno stoji pored enciklopedijske definicije reči „golman“. Selektor Antonio Konte, već jednom nogom u jugozapadnom Londonu, malo je uzburkao javnost kada je precrtao Andreu Pirla i Sebastiana Đovinka, koji trenutno nastupaju u američkom MLS-u – videćemo hoće li stići da zažali zbog ove odluke, ovako odoka deluje kao da bi Đovinko bio solidno pojačanje.

REPUBLIKA IRSKA uspela je da obezbedi učešće na svom drugom uzastopnom Euru posle baražnog dvomeča sa Bosnom, što je već sam po sebi svojevrstan uspeh. Za razliku od svog italijanskog kolege, prvi strateg Irske Martin O’Nil se ni lud ne odriče talismana „zelenih“ Robija Kina, koji i sa trideset pet godina dominira u dresu Los Anđeles Galaksija – doduše, nije i da ima nekih alternativa, heroj doigravanja Šejn Long jedini je napadač u sastavu koji je ispod kote 30, a nešto bolje stoje stvari u ostatku tima, koji se ipak pre svega oslanja na veterane kakvi su Ejden MekGidi, Džon O’Šej i drugi. Naravno, ne možemo završiti predstavljanje Irske bez spomena Šeja Givena, koji u svojoj četrdesetoj godini i dalje igra premijerligaški fudbal. Predlog nadimka – „irski Šilton“. Jedan od najsvetlijih trenutaka u celokupnoj istoriji irskog fudbala bio je trijumf nad Italijom u Njujorku 1994. – da li ćemo 2016. dobiti nekog novog Reja Hautona, ostaje još da se vidi.

ŠVEDSKA je tim za koji me vezuje jedna gorka uspomena. Kada su nas izbacili sa Eura ’92, ja sam usvojio njih kao tim za koji ću navijati, i nisu me izneverili – ispali su tek u polufinalu, a dve godine kasnije bili su i treći na svetu. Današnja Švedska je u velikoj meri svojevrstan „one-man-team“, a taj jedan čovek se naravno zove Zlatan Ibrahimović.

Bosanac rodom iz Malmea je poslednji mohikanac svetskog fudbala, ta prototipična staroškolska „devetka“ koja može da primi dubinski pas iz vražje materi, iskontroliše loptu, okrene se i šutne je u rašlje, a sve to dok mu na leđima vise njih četvorica.

I u svojim poznim igračkim godinama, Zlatan nije ništa manje gadan suparnik – dobije li neku iole servisnu podršku od strane svojih saigrača (pre svega ovde mislimo na veterane Sebastijana Larsona, Kima Čelstrema i Pontusa Vernbloma), Švedska može da iznenadi. Međutim, imajte u vidu da vreme još niko nije pobedio, mada, Zlatan nije tek „niko“. Ko zna, možda i tu uspe.

#Zlatan #ZlatanIbrahimovic #Ibrahimovic #Ibra #Ibracadabra #DareToZlatan

A photo posted by Zlatan Ibrahimovic (@ibrahimovic10) on

GRUPA F

PORTUGAL već predugo ne uspeva da materijalizuje najbolje godine Kristijana Ronalda nekim opipljivim plasmanom, i ovo im je verovatno ako ne poslednja, onda barem pretposlednja prilika da nešto urade kako bi svom kapitenu osigurali još jedno poglavlje u budućoj enciklopediji najvećih ikada. Gol Angelosa Hariesteasa, četvrto mesto u Nemačkoj 2006. i polufinalna penal-tuga protiv Španije pre četiri godine, to je sve čime se CR7 može podičiti u svojoj reprezentativnoj karijeri.

Većina ovog sastava vam je dobro poznata sa pređašnjih turnira. Rikardo Kvarežma, Žoao Mutinjo, Nani, Bruno Alveš, Rikardo Karvaljo, Pepe, sve su ovo znane njuške, i svi će dati sve od sebe da se Ronaldo jednom konačno popne na najviši stepenik na podijumu. Potencijalni džokeri su mlade snage na zadnjem veznom Danilo Perera i Vilijam Karvaljo, igrač Valensije Andre Gomeš, te supertalentovani Renato Sančez, novo veliko pojačanje minhenskog Bajerna i najskuplji Portugalac u istoriji domaće lige (35 miliona evra). Možda baš oni donesu prevagu tamo gde su veterani dosad zapinjali?

ISLAND doživljava pravu sportsku renesansu. Prvo im košarkaši debituju na Evrobasketu, pa onda njihovim putem krenu i fudbaleri. Za malenu nordijsku naciju ovo je prvo ikada učešće na bilo kakvom turniru šireg internacionalnog karaktera, i verujem da će oni biti prezadovoljni makar i mrvicama.

To naravno ne znači da će otići bez borbe – Eidur Gudjonsen, nekadašnji golgeter Čelzija i Barselone, čekao je ovaj momenat svoj ceo profesionalni život, i sumnjam da će tek tako da položi oružje pred ostatkom grupe.

Od ostalih imena vrednih spomena tu su napadači Kolbein Sigtorson (ex-Ajax) i Alfred Finbogason, pozdani vezisti Aron Gunarson i Gilfi Sigurdson, kao i čvrsta veteranska odbrana na čelu sa Birkirom Sevarsonom i Ragnarom Sigurdsonom. Island na ovom turniru nema ništa da izgubi, a takvi su protivnici često najopasniji.

AUSTRIJA se ovako iz prve može nazvati „nemačkom Irskom“ – skoro ceo tim im igra u susednoj Bundesligi, a znate i sami da je to takmičenje izuzetno avanzovalo u poslednjih desetak godina. Kapiten Kristijan Fuks donosi šampionsko iskustvo iz Lestera, David Alaba, u reprezentaciji veznjak, već neko vreme igra na visokom nivou u dresu Bajerna, a napadački tandem Arnautović-Janko je sasvim solidnog kvaliteta. Tu je još i Štutgartov krilni napadač Martin Harnik, rođen u Hamburgu ali rodom iz Štajerske,  Verderov Zlatko Junuzović, kao i ostali rutineri sa godinama iskustva. Austrijancima je ovo prvo takmičenje za koje su se kvalifikovali još od 1998. (2008. su podsetimo bili jedan od domaćina), što je izuzetan pomak za selekciju koja je poslednje ozbiljne rezultate beležila još pre šezdeset i kusur godina. Laka grupa je svakako prednost.

MAĐARSKA je jako, jako, jako dugo tavorila na evropskoj fudbalskoj mapi – toliko dugo da su sećanja na Puškaša, Kočiša, Božika i Alberta već gotovo potpuno izbledela. Štaviše, većina Mađara sada verovatno na pomen fudbala pre pamti šamaranje od SRJ na jesen ’97. nego Puškašev ofsajd u Bernu. Ali, konačno je došlo i njihovih pet minuta – Mađari su jesenas postali još jedna „žrtva“ ranije spomenutih Platinijevih mera, i eto tako i njih na nekom turniru posle ravno trideset leta. To što je sastav krajnje skroman, i što su glavni igrači već dobrano ocvali Gabor Kiralji (40) i Zoltan Gera (37) nema nikakve veze – ti ljudi su, baš kao i Albanci, Islanđani i ostali „kepeci“ samo presrećni što su tamo. Kapiten selekcije Balaš Džudžak, nekada veliki talenat u službi PSV-a, još jedno je ime koje možda prepoznajete, a tu je i jednom davno Liverpulova uzdanica Kristian Nemet, danas na knjigama katarske Al-Garafe. Ako želite da navijate za nekog totalnog autsajdera, teško da imate bolji izbor od Mađarske. Njima će i gol značiti mnogo, a kako smo već utvrdili da je grupa prilično tužna, ko zna šta sve jun mesec ove godine donese.

Predstavili smo sada sve timove, a vama je još samo ostalo da upalite televizor i uživate. U meču otvaranja koji je odigran juče, Francuska je posle velike muke pobedila Rumuniju, ostvarivši tako prva tri boda na putu do novog evropskog zlata. Već danas na programu su još tri meča, ilirski derbi između Albanije i Švajcarske, Bejl vs. Hamšik i onda uveče Engleska-Rusija…i tako dalje. Puno sreće sa daljim praćenjem!

*cover photo: Getty

 

Lajkuj:

Tagovi:

Ostavite komentar:

Slični članci: