Top lista: Klasa 2019 – debitanti godine

Listu najbitnijih izdanja 2019. godine Before After nastavlja jednom od mogućih lista najboljih debi albuma godine. Nove snage na svetskoj muzičkoj sceni koje zaslužuju našu pažnju.

Ova selekcija obuhvata isključivo dugosvirajuće ploče objavljene od januara do decembra 2019. godine. Dakle, bez kompilacija, reizdanja, EP albuma i slično. Nadamo se da ćete uživati u našem izboru, a kao i uvek, slobodni ste da u komentarima izdvojite vaše favorite.

Black Midi / Schlegenheim (Rough Trade)

U nekoliko prethodih navrata već sam hvalio ovu londonsku četvorku, što na stranicama ovog portala što u raznim diskusijama kada se govorilo o kandidatima za najbolji debi album godine. Poslušajte, ako već niste, ovaj superpotentni, energični, eksplozivni sastav i njihov snažni, distorzirani zvuk, pa ćete se i sami uveriti da im je itekako mesto na jednoj ovakvoj listi. Kombinacija Nirvane, Slinta, Swansa, Radioheda, Sonic Youtha u svežoj, punokrvnoj verziji. Zahvalićete mi se kasnije.

Stella Donnelly / Beware of the Dogs (Secretly Canadian)

Iz Australije nam stiže još jedan muzički dragulj. Debitantsko ostvarenje „Beware of the Dogs“ prepuno je inteligentnih, lucidnih i, nadasve, duhovitih stihova kojima Stella opisuje bizarne situacije i teme, a sve to koristeći se svojim slatkim glasom i nonšalantnim zvukom gitare, uz par elektro upliva u pojedinim pesmama. Šarmantno, zabavno, razigrano.

Penelope Isles / Until the Tide Creeps In (Bella Union)

Scena u Brajtonu je pravi rasadnik talenata. Royal Blood, Black Honey, Dream Wife, Toy, Squid, Fear of Men, Perfect English Weather, samo su neki od bendova koji su se pojavili u prethodnih nekoliko godina, a za ovu priliku predstavljamo Penelope Isles. Brat i sestra Jack i Lily Walter, alfa i omega ovog sastava, pozivaju nas na dream-pop putovanje začinjeno prijatnim melodijama, opuštenim gitarama i hipnotičkim zvucima klavijature. Album je pravi letnji, idealan za izležavanje pod suncobranom uz hladnu limunadu ili laganu šetnju po peščanoj plaži, osim u sedmominutnoj noise-rok poslastici „Gnarbone“ gde stvari poprimaju žešći karakter.

Spielbergs / This Is Not The End (By The Time It Gets Dark)

Već se norveška skupina našla na našoj listi najboljih svetskih EP izdanja, a kako su početkom februara objavili odličan prvenac, eto ih ponovo i u ovoj selekciji. Moćno zvuče električna gitara i bubanj u kombinaciji, uspevaju da drže atmosferu napetom, pesme okupiraju pažnju slušaoca bilo da se rasprsnu u rokersku kidalicu ili spuste tempo u šugejz baladama.

Nilüfer Yanya / Miss Universe (ATO Records)

Londonska kantautorka turskog porekla na svom prvencu igrala se sa svojim vokalom i tehnikama snimanja, odnosno raznim žanrovima pa se kroz skoro jednočasovnu muzičku vožnju na ovoj ploči provlače chamber pop, R&B, indie, trip-hop, te džez uticaji što u konačnici predstavlja veoma ugodan spoj. Muzika koja veoma dobro funkcioniše u intimnom, klupskom prostoru, kao i na većim festivalskim pozornicama, sa zaraznim ritmom koji podstiče na đuskanje. Našli smo našu mis univerzuma za ovu godinu.

J.S. Ondara / Tales of America (Verve Forecast)

J.S. Ondara odrastao je u Najrobiju, glavnom gradu Kenije. Od dečaka zaluđenog američkom folk muzikom, opijenog pesmama Boba Dylana, preko dobijanja zelene karte na lutriji koja mu je omogućila da se preseli kod tetke u Minesotu, zatim učenja sviranja gitare preko interneta došao je do debitantskog ostvarenja hvaljenog i slavljenog širom svetskih muzičkih portala. I mene su osvojile njegove balade i akustične „priče o Americi“, toliko da ovu ploču svrstavam među najbolje koje je folk muzika iznedrila u poslednjoj deceniji.

Black Pumas / Black Pumas (ATO Records)

Adrian Quesada i Eric Burton čine ubitačni duo koji na najlepši mogući način oživljava soul i R&B iz nekih prošlih decenija. Predivni aranžmani začinjeni duvačkim instrumentima, ljubavni tekstovi, džezirani hip-hop ritam uz inspiraciju iz Motown ere, očaravajući vokal – sve ovo čini da istoimeni album teksaških muzičara iz benda Black Pumas zvuči gotovo savršeno.

Kokoko! / Fongola (Transgressive)

Šta se desi kada se u siromašnom delu Kinšase skupe ortaci kako bi napravili žurku u bloku, ali nemaju instrumente? Pa, naprave ih sami! To je upravo učinila ova talentovana skupina ljudi, dovijajući se na razne načine i koristeći bačene stvari, poput plastičnih flaša, konzervi mleka, starog drveta i drugog materijala. I studio je plod totalnog DIY pristupa, a kreirali su pravi afrički rejv, muziku namenjenu samo za đuskanje. Energija, pank stav, razarački plesni ritam, euforija, frenetičan vokal koji samo što ne povede u proteste odlike su ovog sjajnog debi albuma.

Slowthai / Nothing Great About Britain (Method Records)

Dok sam bio u svojim tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama i rep muzika se pomno pratila. Kada je u pitanju ostrvski hip-hop moju pažnju su posebno okupirali The Streets i Dizzee Rascal. Rekao bih da je Tyron Frampton aka Slowthai mešavina omiljenih britanskih repera iz prošlosti, pa ne čudi da je reprezent Northemptona pronašao put do ovog spiska.

Yawners / Just Calm Down (La Castanya)

Duo stacioniran u Madridu istražuje alternativni rok devedesetih a la Pavement, The Breeders, Weezer, odnosno pank-rok a la The Offspring. U sastavu su gitaristkinja i kantautorka Elena i bubnjar Martin koji udruženim snagama šibaju iz sve snage, tako da od zahteva iz naslova nema ništa.

Fontaines D.C. / Dogrel (Partisan Records)

Ako već mora da se rangira, onda titulu najboljeg ruki albuma godine odnosi dablinski sastav Fontaines D.C. Novi protagonisti irskog zvuka, sa korenima u rokenrolu i panku, doneli su nam zavodljivu i lako prijemčivu verziju post-panka kroz koju su provukli zabrinjavajuće društvene teme i tenzije koje prete njihovoj lokalnoj zajednici. Galopirajuća ritam sekcija, rušilački gitarski rifovi, stil pevanja mladog Griana Chattena, melodične numere brzog tempa nedvosmisleno čine da ni u jednom momentu ne možete ostati u stanju mirovanja dok se ploča vrti. Nakon Idlesa, potom grupe Shame, dobili smo još jedan bend na čijem nastupu šutke traju od starta do samog kraja svirke. Svemu ovome bi i potpisnik ovih redova sam posvedočio, da nije usled poveće količine alkoholnih jedinica u organizmu zaboravio na satnicu i propustio njihov koncert na ovogodišnjem INmusicu. Sledeću šansu neću propustiti.