Ne u ovom životu

Kada su se 1. aprila 2016. na sceni kluba “Troubadour”, gde su nekada održali svoj prvi nastup u životu, pojavili Guns N’ Roses sa Ekslom i Slešom prizor je delovao nestvarno. Baš kao da je neka provaprilska šala. Faktor nestvarnog nije samo proizlazio iz toga da se njih dvojica nisu našli zajedno na sceni 23 godine nego i iz činjenice da su se sve to vreme kleli da nikad više neće sarađivati ni za koje pare, ni za šta na svetu. Tako je počela turneja ponovo okupljenih Gansa pod samoironičnim nazivom “Not in This Lifetime”. Kada je reč o grupama koje su obeležile XX vek i koje su iz raznih razloga prekinuli s radom to “Not in this lifetime” je bilo ono što se očekivalo od njih i u budućnosti. Povratak mnogih bendova na scenu je do 2000. godine bio misaona imenica za publiku. Do tada je prekid saradnje zaista značio kraj priče. Pogotovo u slučajevima gde ključni član benda više nije među živima. Međutim novi milenijum odjednom je doneo povratak i onih koji su rekli “Nikad više” i onih koji su se tiho razišli, ali i onih koje je nečija smrt sprečila da nastave da rade.

Među prvim neočekivanim povratcima bio je onaj koji su napravili The Stooges koji se nisu videli još negde tamo od sredine sedamdesetih. Igi Pop je za to vreme nastavio svoju karijeru ispunjenu usponima i padovima, ali povratak svom protopank bendu zbog kojeg je i dobio nadimak Otac panka nije bio u opticaju. Sve do 2003. kada su se vratili u punom sastavu (ko je preživeo, naravno). To nije bilo očekivano, ali je figuriralo kao teorijska mogućnost jer ipak je glavni čovek u bendu bio (još uvek i nekim čudom) živ. Mnogo šokantniji je bio povratak grupe The Doors u kojoj teško da neko može da zameni Džima Morisona. Zamenio je ga je Ian Estburi iz The Cult koga celu karijeru i zbog glasa i zbog izgleda porede s Morisonom.

Tako je publika imala ponovo priliku da čuje genijalne orguljaške deonice Reja Manzareka s Estburijem kao elegantnim vokalnim rešenjem. Nakon Estburijevog odlaska u jednom momentu je kao novi vokal bio razmatran Val Kilmer koji je je devedesetih igrao ulogu Morisona u Stounovom biografskom filmu o bendu.

Jedan od nemogućih povrataka napravila je i Nirvana. Doduše povratak je bio čisto revijalnog karaktera ali opet koje to ko može da zameni Kurta Kobejna? Zamenio ga je Pol Makartni (!!!) u jednokratnom nastupu 2012. za koji su napravili pesmu “Cut Me Some Slack” koja je uredno promovisana kao novi singl Nirvane.

Nedavno su se pojavili zajedno s Bekom na dodeli Gremija i ponovo odsvirali “The Man Who Sold the World” Bouviju u čast. Grol i Novoselić su posle toga počeli da daju izjave o mogućem povratku Nirvane na duže, a kao naslednica Kobejna licitirana je PJ Harvi (!!!)

U ovu grupu nemogućih povrataka spada i Alice in Chains koji kao i Nirvana pripadaju eri grandža. Smrt frontmena kao što je Lejn Stejli zaista je delovala kao trenutak nakon kojeg nema dalje, ali bend je s novim pevačem Vilijamom DuValom nastavio da radi nekoliko godina kasnije. Nedavno su i Stone Temple Pilots najavili da uprkos smrti Skota Vejlanda nastavljaju dalje čim nađu novog pevača. STP su bez Vejlanda teško zamislivi, ali ako je prošlo ostalima što ne bi i njima. Trendu reuniona koji su donele dvehiljadete u jednom trenutku su se priklonili i Led Zeppelin kada su se u našli Pejdž, Plant i Pol Džons prvi put nakon smrti Džona Bonama kojeg je za tu priliku zamenio njegov sin Džejson. 20 000 karata za O2 Arenu u Londonu rasprodato je u roku od sat vremena.

Od onih koje za povratak na scenu ne sprečava smrt nego neki ovozemaljski razlozi u najznačajnije spadaju The Police. Raspad benda prouzrokovan unutrašnjim sagorevanjem desio se još 1986. Naporne turneje i odnosi među članovima učinili su da Sting, Koupland i Samers odluče da se više nikada ne nastupe zajedno. I zaista nisu to učinili punih 20 godina, da bi se onda 2007. ponovo okupili i obeležili 30 godina od osnivanja velikom turnejom.

Sledeću povratničku senzaciju napravili su već pomenuti Gansi čije odlučno “Ne u ovom životu” je palo pod mogućnošću ogromne zarade, medijske pažnje i obnove stare slave. Povrtak Dafa i Sleša dao je legitimitet Gansima koji su sve ove godine nastupali sastavljeni od Eksla i plaćenika pod njegovom komandom.

I kad smo mislili da je povratak G N’R vrhunac senzacija i trenda rokenrol povratništva onda je došao šlag na tortu: Misfits! Glen Denzig i Džeri Onli su pre 30 godina jedan drugom okrenuli leđa i rastali se uz sudske tužbe. Onli je nastavio da dokazuje kako jedna od najvećih horor rok atrakcija može da postoji i bez Denziga, a ovaj da mu ostatak Misfitsa nije potreban da bi bio uspešan i popularan. Svako je donekle dokazao svoje ali niko do kraja. Istrajni su bili u odluci da više nikada ne podele binu. Sve do sada. Zbog čega i kako samo oni znaju odgovor.

Duga je lista onih koji su rešili da treba da se vrate na scenu makar na kratko. Posle dužih ili kraćih pauza ponovo su se ujedinili Blur, Rage Against the Machine, Genesis, Pixies, Dinosaur Jr, Mazzy Star, The Jesus & Mary Chain, Hole, Black Sabath, Eagless, The Libertines. Čak su se i sladunjave tinejdžerske atrakcije kao što su New Kids on The Block, Take That, Spice Girls u nekom trenutku opet skupile u želji da ponovo otvaraju usta preko plejbeka. Čak je i Robi Vilijamsu bilo zanimljivo da učestvuje u tome.

Ima još uvek onih koji odolevaju ili zaista ne žele više nikada da nastupe zajedno. Ali to “nikada” u poslednjih 16 godina pokazalo se kao labava kategorija.

Najveća pop atrakcija ABBA već skoro 35 godina odbija da se opet sastavi uprkos pozivima publike i mogućoj zaradi koja je dovoljna za tri života. Oasis ne daju nagoveštaj da bi se mogli vratiti još od 2009, Galagerima je izgleda dosta za sada. R.E.M. su 2008. dostojanstveno stavili tačku na saradnju i rekli da je dosta. Džek Vajt uživa u solo karijeri i ne spominje da da bi mogao ponovo da se ujedini sa svojom lažnom sestrom Meg Vajt u The White Stripes. Morisi i Džoni Mar još uvek stoje pri svome “Nikad više”, što se tiče The Smiths. The Talking Heads su se nakon raspada 1991. sledeći put zajedno našli samo još 2002. prilikom ceremonije uvođenja u Kuću slavnih. Ne bi se reklo da Birnu previše nedostaje stari bend.

Jedan od najželjenijih povrataka svih vremena, Pink Floyd, bio je na pomolu krajem dvehiljaditih. Originalna postava nastupila je 2005. na Bob Geldofovom Live 8 konertu u humanitarne svrhe prvi put od odlaska Rodžer Votersa nakon kojeg bend više nikada nije bio isti. Posle toga počele su priče o tome da bi se mogla organizovati turneja povodom 40 godina od izlaska prvog albuma, međutim smrt klavijaturiste Ričarda Rajta je dovela do odustajanja od ideje. Ostatak postave je u još par prilika nastupio zajedno i to je bilo sve.

Zbog čega je XXI vek naterao većinu onih koji su odsvirali svoje da se vrate. Možda zato što novi milenijum nije doneo svoje heroje – prave i autentične. Pritom nije da nema dobrih bendova i albuma. I dalje se pravi dobra muzika, ali izgleda da nema značaj koju je imala muzika onih koji su je pravili sredinom pedesetih do kraja devedesetih. Grčevito držanje za XX vek nije prisutno samo u muzici nego i u drugim umetnostima.

Pre svega je želja publike vratila sve te bendove nazad, a ne samo želja da ponovo nastupaju. Moguće da današnji muzički junaci nisu pravi, nešto im nedostaje. A možda je to i znak Apokalipse. Možda ćemo uskoro svi da nestanemo pa nam je ovo poslednja prilika da uživamo u muzici koja nam je obeležila živote.