Šlager sezone 2019: ulazak u dvadesete

Po uzoru na čuveni festival Televizije Sarajevo, DJ dvojac Beogradski šlageri svake godine bira svoj šlager sezone. Kroz igru sa samim pojmom šlagera, sastavljamo listu od 10 hitova objavljenih u prethodnoj godini koje smo najviše slušali, a koji se uklapaju u našu ideju šmekerske, sentiš, devojačke, duhovite i plesne muzike. Ove liste su dokaz da šlageri nisu nikakva stroga žanrovska, stilska niti vremenska odrednica. Snimali su se pre pola veka kao što se snimaju danas, a čini se da je dobre muzike više nego ikad, samo se moraju načuljiti uši. Da ne biste vi morali, mi smo to uradili za vas.

The Yawpers – Carry Me

Ponovo ćemo izbeći rangiranje pesama, u skladu sa starim dobrim izgovorom da svu svoju decu, pardon, šlagere, volimo podjednako. Ipak, i među favoritima postoje favoriti, i nad šlagerom šlager. Zato ćemo ovu listu početi svojim otkrovenjem. Proteklu godinu je za Beogradske šlagere obeležio mladi bend iz Denvera pod nazivom The Yawpers.  Jopersi su dobili ime prema „Pesmi o sebi“, jednoj od najvećih poema Volta Vitmana. Ona vlat trave koju su izvukli iz njegove čuvene zbirke glasi „I sound my barberic yawp over the roof of the world“. „Ni ja nisam ni najmanje pitom, također sam i neprevodiv,/ ja dižem svoju barbarsku viku nad krovovima svijeta“, glasi prevod ovih neprevodivih stihova pod naliv-perom Tina Ujevića.

Varvarske krike Nejta Kuka, pevača i frontmena tročlanog benda koji svira, recimo ukratko – rokenrol, mogli smo da čujemo u junu, u okviru trećeg Bad Music Boogaloo. Dom omladine Beograda nije skoro imao prilike da ugosti ovako veliko otkriće. Zašto je za njega saznalo tako malo ljudi, ostaje misterija naše kvaziurbane prestonice, zbog koje beogradski Dom omladine sa omladinom danas ima veze taman koliko i njegov gradski menadžer sa urbanizmom.  Kako bilo, Nejtovo izvođenje pesme „Carry Me“, tog modernog, akustičnog i nama bliskog bluza, koji peva omladina sa nekog dalekog, američkog zapada, za nas stoji u samom vrhu koncertnih i muzičkih iskustava.

Nick Waterhouse – Wreck the Rod

Postalo je pomalo izlišno otvarati konkurs za šlager sezone u godini u kojoj Nik Voterhaus objavi album. Kada Nik uđe u studio, ostali ne moraju ni da se trude. Prošlogodišnji album, takozvani self-titled, još jednom je potvrdio ovu tezu. Naš plesni favorit sa njega bila je „Wreck the Rod“, mada je za stiskavac najbolje upotrebiti „By Heart“.

Da nije samo Beograd u problemu, pokazuje i famozni YouTube algoritam, koji nekako uporno zaboravlja da u svoju jednačinu uračuna ovog losanđeleskog muzičara, zbog čega on i dalje ostaje ispod radara široke publike. Čini se, međutim, da Niku nimalo ne smeta takav lo-fipristup marketingu.

Kim Lenz – I’ll Find You

Rokabilijevci će verovatno pamtiti 2019. kao godinu u kojoj su Stray Cats objavili prvi album posle 27 godina, ali, nažalost, dugo očekivani 40 nas je ostavio prilično ravnodušnim. To se ne može reći za Slowly Speeding, na kojem jedna od najozbiljnija pretendentkinja na titulu aktuelne kraljice rokabilija, Kim Lenc, zvuči bolje nego ikada.

Naš izbor je pao na „I’ll Find You“, seksi, diskretni omaž Džoniju Kidu, s jedne, i Holi Golajtli, s druge strane. Doduše, s ništa manjim zadovoljstvom smo slušale „Guilty“, „Pine me“ i apsolutno smehotresnu „Percolate“… Slowly Speeding je nešto retko na rokabili sceni u poslednje vreme: u celini dobar album.

Orville Peck – Dead of Night

Prethodna godina značajna je i zato što je donela još jednog muzičara sa glasom croonera, po uzoru na Roja Orbisona i Marlona Vilijamsa, koga smo prošle godine toliko voleli. Da ni kantri nije imun na maskirane muzičare, pokazuje nam Kanađanin Orvil Pek, čiji identitet nije poznat širokoj javnosti, budući da na licu nosi masku usamljenog rendžera i kaubojski šešir. Neki kažu da je gej, neki da je bubnjar kanadskog pank benda Nu Sensae, a neki da je muška Lana Del Rej.

Našu omiljenu pesmu sa debi albuma „Dead of the Night“, prati jedan od najlepših spotova objavljenih u 2019. Pek je autor najslađih stihova iz prethodne godine „Baby let’s get high/ Spend a Johnny’s cash, hitch another ride“. Ako ste se pitali kako izgleda kantri muzika za 21. vek, možete potražiti jedan od odgovora u ovom postmodernom kauboju.

Pixies – Bird of Prey

Najveće iznenađenje prethodne godine priredili su nam Pixies. Frenk Blek je oduvek bio pomalo psycho, to smo svi znali, ali je konačno napravio i besprekoran psychobillyhit, „Bird of Prey“. Da stvar bude još više psycho, imaćemo priliku da ga čujemo uživo 1. septembra na Tašmajdanu. Mnogi kažu da je Pixies pregazilo vreme, ali za nas stare nostalgičare, nikada nije kasno da se njiše strasno.

The Shivas – I Want You

Sa prošlogodišnjim albumom Darker Thoughts portlandske Šive, garažni indi bend koji postoji već 13 godina, pojavljuju se u prepoznatljivom, ali muzički zrelijem, promišljenijem, da ne kažemo mračnijem, izdanju. Mi smo vazda bile meka srca, pa smo se odlučile za ovu sentiš bombonicu, a željnima plesa na talasima preporučujemo „Turn Me On“, u ritmu ranog rokenrola.

The Regrettes – Pumkin

Gde je ženski garažni pop, tu su i Beogradski šlageri. Prošlogodišnji favorit iz ovog domena pripada kalifornijskom bendu The Regrettes. U pesmi „Pumpkin“ pomešale su sve: reference na Šekspira, Bob Dilana, Wallows, Sparksovu „Beležnicu“, crtani film „Finding Nemo“, i plastično objasnile kako izgleda kad se devojka zaljubi. Pa, recimo da je fatalno.

Yola – Faraway Look

Naredna ženska priča dolazi iz Bristola. Ova žena moćnog glasa i stasa godinama je pevala prateće vokale bendovima kao što su Massive Attack i Chemical Brothers, a bila je i liderka malo poznatog soul benda Phantom Limb. 

Ipak, Yola postaje široko poznata nakon saradnje sa Denom Auerbahom, za čiju etiketu Easy Eye Sound prošle godine izdaje svoj prvi solo album. Pošto je u 2018. producirao prvi solo album bele dive Shannon Shaw, prethodne je Den nastavio u istom maniru sa ovom crnačkom pevačicom. Njena pesma „Faraway Look“ podseća na najveće hitove Dasti Springfild i Melani Safke. Čekamo da vidimo kakvog će keca iz rukava Den izvaditi u 2020.

Khruangbin & Leon Bridges – Texas Sun       

Ovi Teksašani iz Hjustona i Fort Vorta udružili su snage i na samom kraju 2019. objavili jednu patriotsku stvar, kao najavu predstojećeg zajedničkog albuma. Khruangbin su američki bend koji trenutno prati najveći hajp, pa ovu godinu započinju kao specijalni gosti na australijskoj turneji jednog pravog blokbastera u pop muzici kakav je danas bend Tame Impala.

„Texas Sun“ je pesma kao stvorena za vožnju bez kraja i cilja. Tajlandski fank, psihodelija, amerikana, uz semkukovski glas Liona Bridžisa, predstavljaju dobar spoj starog i novog. Sunce tuđeg neba neće grejati kao teksaško, ni doslovno ni figurativno.

Kevin Morby – Congratulations

Do sada smo bile rezervisane prema stvaralaštvu Kevina Morbija, koje je, s ponekim, više dopadljivim nego originalnim izuzetkom, uglavnom derivativno i predvidljivo. (Neizvesnost se iscrpljivala pitanjem u kojoj pesmi će zvučati kao Dilan, u kojoj kao Koen i koliko će ličiti na Lu Rida.)

Iako Oh My God u celini ne odstupa od ovog pravila, „Congratulations“ je jedna od najboljih prazničnih pesama koje smo čule. Jednom rečju, pesma koja sumira naše misli o ovoj i želje za predstojeću godinu, pa je više nego prikladno da njome i zaokružimo jednu dekadu i da se nadamo da će nam dvadesete doneti još uzbudljivih muzičkih sezona:

Congratulations
You have survived
Oh, you stayed alive
This life is a killer
But, oh, what a riot
Just to wake up each morning
Just to open your eyes.