Šlager sezone 2018: Neki to vole sentiš

Po uzoru na čuveni festival Televizije Sarajevo, DJ dvojac Beogradski šlageri svake godine bira svoj šlager sezone. Kroz igru sa samim pojmom šlagera, sastavljamo listu od 10 hitova objavljenih u prethodnoj godini koje smo najviše slušali, a koji se uklapaju u našu ideju šmekerske, sentiš, devojačke, duhovite i plesne muzike. Ove liste su dokaz da šlageri nisu nikakva stroga žanrovska, stilska niti vremenska odrednica. Snimali su se pre pola veka kao što se snimaju danas, a čini se da je dobre muzike više nego ikad, samo se moraju načuljiti uši. Da ne biste vi morali, mi smo to uradili za vas. Listu najboljih šlagera iz 2018. moći ćete da čujete na RadioAparatu, 1. januara u podne, taman nakon Bečkog koncerta.

U godini koja je za nama šlager sezone iskristalisao se već u januaru mesecu. Videlo se odmah da će konkurencija biti nikad jača, jer se po jutru dan poznaje. Tako je i bilo, ne samo po kvantitetu, nego i po kvalitetu. Zašto je ovo možda najsentiš godina za industriju šlagera, još od 1968. kada je objavljen čuveni album Dasti Springfild Dusty in Memphis, ili pak od 1977, kada je Lenard Koen objavio Death of a Ladies’ Man, videćete u nastavku.

Nju je grandiozno otvorio skromni dječarac anđeoskog glasa – Marlon Williams. Ovaj novozelandski singer-songwriter 3. januara poručio je svetu, nazivom svog drugog albuma, ništa manje nego: Make Way For Love. Svi smo ga odmah zatrpali raznim poređenjima: Roj Orbison za mlade, naslednik Richarda Hawley-a. Našem favoritu, pesmi What’s Chasing You, niko do kraja godine nije uspeo da poljulja tron na listi. Za ostatak albuma se slično može reći. A ako je suditi prema spotu za ovu stvar – Marlon got the moves like Elvis. Ako vas zanima kako izgleda i zvuči crooneru doba milenijalaca, prepustite se ovom šlager-majstoru u usponu.

Nedvosmislena junakinja sezone je, međutim, Shannon Shaw, kalifornijska zvezda za koju ćete tek čuti, a koja je zaslužila čak dva mesta na našoj listi. Jedno, sa svojim bendom Shannon and The Clams, u pesmi I Never Wanted Love, nežnom garažnom zvuku koji uvek zauzima posebno mesto na našim listama (i u našim srcima), posebno kada je ovakav hit u pitanju. Evocira Creedence Clearwater Revival, Džonija Keša, Lee Hazlewood-a i još koješta uz šta je moguće slegati ramenima u zaraznom ritmu.

Ono po čemu se, međutim, Shannon posebno istakla jeste njen solo album Shannon in Nashville. U pitanju je veličanstven omaž albumu Dusty in Memphis, koji je proslavio pola veka ove godine, podjednako grandiozno orkestriran i produciran. Zahvaljujući njemu, možemo reći da smo i zvanično smo dobili belu soul divu za XXI vek, sa rokenrol prizvukom koji je nedostajao britanskoj soul kraljici. Pesma koju smo odabrali, Cold Pillows, svojevrstan je ženski odgovor na monumentalni šlager In Dreams Roja Orbisona.

Prethodna sezona bila je plodna i za neke skrivene bisere za koje je došlo vreme da ih ponovo otkrijemo. Ural Thomas, vremešni soul/r’n’b pevač iz Portlanda, koji je karijeru započeo pre 50 godina, a u kojoj je sarađivao sa takvim imenima kao što su Otis Reding, Džejms Braun i Stivi Vonder, objavio je ove godine svoj drugi album. Teško je poverovati da je Time, naš favorit, snimljen 2018. godine. U pitanju je instant hit, na tragu Temptations, sa toplim i dirljivim aranžmanom iz nekog drugog vremena. Ural je dokaz da se muzička karijera može podmladiti i da za to nije kasno ni u 78. godini. Nadajmo se, ipak, da Minja Subota neće krenuti njegovim stopama.

Sekciju zaduženu za plesni deo liste čine 4 imena. Barrence Whitfield and The Savages donose neobuzdani soul uz koga se vrišti i mlati kosom kao u doba Džejmsa Brauna. Imaćemo priliku da to isprobamo već u junu sledeće godine, i to na sledećem Bad Music for Bad People Boogaloofestivalu u Beogradu. Italijanski Calibro 35, omiljen međ’ beogradskom publikom, objavio je novi album u bogatoj tradiciji velikana italijanske filmske muzike. Uz njihove instrumentale pokretne slike se same nižu a da vam film nije ni potreban. Ipak, spot za džejmsbondovsku temu SuperStudio jeste jedan od njihovih najboljih filmskih uradaka. Nino Rota, Piero Umiliani, Riz Ortolani, Piero Piccioni i ekipa mogu da budu ponosni. Reverend Horton Heat i Tami Neilson jedine su rokabili inkarnacije koje su nam ove godine zapale za uho. Teksaški otac modernog sajkobilija napisao je malu posvetu američkom jugu, dok je Tami Neilson (još jedno novozelandsko ime), zauzela upražnjeno žensko mesto u rokabili revival ekipi, koje je ostalo za irskom zvezdom Imeldom Mej, a koja se otisnula u neke druge, malo zrelije vode.

Dve mlade nade zaokružuju ovu sentiš listu. FUR su bend iz Brajtona, koji kombinuje imidž i zvuk britanskog popa iz šezdesetih. Singl What Would I Do? uliva nadu da ćemo tek čuti za ovaj bend i da je možda na pomolu novi talas britanske invazije. Spoj bogatog aranžmana po uzoru na Fila Spektora i melanholičnog teksta garantuju njihanje kukovima i pokoju suzu.

Mlada i talentovana glumica i pevačica Lola Kirke objavila je sjajan debi album, što ne čudi, s obzirom na umetnički pedigre (šifra: Simon, Jemima i Domino Kirke). Lola je, ako se mi pitamo, napisala „najdevojačkiji“ šlager svih vremena. Uz to i najseksi, još od dueta Serga Gainsbourga i Jane Birkin. I spot i pesma Sexy Song obrađuju kompleksnost ženske seksualnosti i razbijaju tabue o ženskoj čežnji, pokazujući nam ih u njihovoj punoj kompleksnosti. Ženska seksualnost je, kako Lola maestralno pokazuje, dualna i groteskna. Prikazana je u nizu ekstrema, kao što su zadovoljstvo i bol, erotika i odvratnost, lepo i ružno. Ovaj seksi šlager se itekako može slušati bez spota, ali spot pruža dodatnu dimenziju za tumačenje, prevashodno kroz igru sa stereotipima o prikazivanju ženskog tela, u eri pre i nakon selfi kamere. Lolin nežni vokal, blaga govorna mana i raskošan glumački i muzički talenat čine poseban začin u ovom šampionu iskrenosti među šlagerima.

U sezoni koja je za nama bilo je više šlagera nego što ih može stati u top 10. The National su još prethodne godine započeli jedan mali omaž Koenovom albumu s početka teksta, na četrdesetogodišnjicu njegovog objavljivanja, kroz naslov pesme Dark Side of the Gym, preuzet stih iz Memories, jedne od Koenovih najlepših i sigurno najsentiš pesama. U 2018. otišli su korak dalje, pa su sa Sufjanom Stivensom obradili ovu pesmu. Obrada nema tu dekadentnu, vodviljsku veličanstvenost koju je čitavom albumu iz 1977. donela grandiozna i škripava orkestracija Fila Spektora, ali to je OK, ipak je 2018. godina. Reklo bi se da je, zahvaljujući The National, ovaj Koenov album izašao iz kategorije potcenjenih i konačno ušao u muzej pop kulture.

Da je ovo bila plodna godina za šlagere, pokazuju i novi albumi Spiritualized, Kamasi Washington-a, Cat Power, Kralja Čačka, Lord Huron-a, The Nude Party, John Paul Keith-a, singl VIS Limunade. Drugim rečima, šlageri su totalno hip, i to ne samo kao puki trend u retro zvuku i/ili imidžu, već i kao poigravanje sa žanrovskim kontradikcijama. Ove godine su bili naročito sentiš, obilato koristeći bogatu produkciju, duvačke sekcije, slajd gitare, melanholične i zapitane tekstove, snažne vokale i poruke ljubavi i bola, usput pomalo razbijajući tabue i praveći omaže. Za jednu kalendarsku godinu u eri sveopšteg, ispraznog hajpa, i nije tako loše.