MENT FESTIVAL: u slavu nove muzike

Od 5. do 7. februara u Ljubljani biće održano šesto izdanje jednog od najkreativnijih i najpopularnijih showcase festivala u ovom delu Evrope. Pored mnogobrojnih profesionalaca iz sveta muzike, odnosno lokalnih i internacionalih izvođača, na spisku učesnika nalazi se i par odabranih bendova iz Srbije.

Trodnevna ljubljanska manifestacija okupiće preko 80 muzičkih umetnika iz svih krajeva Evrope koji će nastupati širom ovog piktoresknog grada na raznovrsnim lokacijama među kojima su glavni festivalski hub Kino Šiška, srce lokalne rok scene Orto Bar, intimni prostor Kinoteke, klubovi u Metelkovoj, sa jedinstvenom estetikom i atmosferom, ali i magični Ljubljanski zamak.

Paralalno sa muzičkim programom, na MENTu će biti upriličeno niz panela gde će predstavnici iz raznih sfera muzičkog biznisa diskutovati o najrazličitijim temama. Među govornicima i učesnicima panela naći će se promoteri, organizatori festivala, producenti, booking agenti, menadžeri, izdavači i drugi eksperti iz muzičke industrije koji će razmenjivati dosadašnja iskustva sve u cilju produbljivanja međusobne saradnje.

View this post on Instagram

Just two weeks left! 🤯 #MENT2020

A post shared by MENT Ljubljana (@ment_ljubljana) on Jan 22, 2020 at 7:50am PST

Nego, da se mi okrenemo muzici. Prvog dana, zvezda večeri biće zlatni dečko londonske džez scene Kamaal Williams, a zakazani su i nastupi ukrajinskog sastava Dakh Daughters, sastavljen od sedam glumica, zatim turskog psihodeličnog trija Lalalar, makedonska DJ-ica Ermilova, odnosno lokalni sastav Pantaloons.

Naravno da najveći broj izvođača dolazi iz Slovenije među kojima su All Strings Detached, It’s Everyone Else, Čao Portorož, 7AM, WCKD Nation, Demolition Group, Body Says No, ali i talentovani kantautor Jakob Kobal. Za naš portal, pričao je o svojoj muzici, ali i o vrlo zanimljivom hobiju.

Prošle godine si konačno objavio debi album. Da li si zadovoljan finalnim rezultatom?

Jakob: Jesam. Album, po mom mišljenju, zvuči fantastično. Sa producentom, Petrom Penkom, sam uložio ogromni trud u celokupan zvučni pejzaž. Već pripremam sa bendom materijal za sledeće izdanje.

Ako se ne varam, na samom početku karijere svirao si električnu gitaru i bas u pank bendu? Sada si u mnogo mirnijim vodama, pa kako je došlo do toga da je akustična gitara postala tvoja najveća ljubav?

Jakob: Tačno je. Dolazim iz Idrije gde je pank oduvek dominirao, tako da pri osnivanju prvog benda u sedmom razredu sa školskim drugovima, nije bilo dileme kom ćemo se pravcu prikloniti, s obzirom da smo i samo odrasli sa tim žanrom. Čovek odraste i počne drugačije da sagledava svet. Takođe, počeo sam da slušam i druge izvođače kao što su: Ben Howard, Kings of Convenience, Jeff Buckley, Keaton Henson… Za 16. rođendan sam dobio prvu akustičnu gitaru. Ona mi je pokazala svet lepših i nežnijih melodija, pa,  iako u poslednje vreme češće sviram električnu gitaru, akustara je još uvek pored mene.

Pre tri godine, nastupao si u solo varijanti na Mentu, dok će sada iza tebe biti bend. Da li ti se više dopada kada nisi sam na sceni?

Jakob: Na MENTu ćemo prvi put svirati kao petočlani bend sa basistom, bubnjarom, saksofonistom, violinistom u postavi sa Davidom Nikuom na udaraljkama. Grupa je jedinstvena i osećam se veoma opušteno pored svojih „imaginarnih prijatelja“. U suštini, oduvek sam želeo da nastupam sa bendom. Dok sam nastupao sam, uvek sam zamišljao druge instrumente uz tu muziku.

Na predstojećem MENTu predstaviće se mnoštvo slovenačkih bendova. Kakvo je tvoje mišljenje o slovenačkoj muzičkoj sceni?

Jakob: Mislim da se kvalitet muzike uveliko poboljšao. Nema klasičnih grupa koji bi odmah mogli svrstati po žanrovima, ali muzika je zanimljivija, unikatnija. Mogu istaći, recimo, MRFY, Frankie Matt, Fed Horses, Koala Voice…

Negde sam pročitao da si strastveni skejter. Koliko često imaš prilike da se posvetiš ovom hobiju? Možemo li te očekivati na nekim skejt showcase manifestacijama?

Jakob: Mnogo skejtam, o čemu svedoče brojne ogrebotine po nogama. Evo, baš ih prebrojavam dok traje ovaj intervju i ima ih osam, ako vas zanima. Na skejtu sam gotovo pola svog života, tako da pored gitare, to je hobi bez koga ne mogu zamisliti svoj život. Definitivno mi se veoma dopadaju skejt takmičenja zbog dobrih vibracija i sjajnih trikova koji nikad ne ponestaju.

Jakob Kobal & His Imaginery Friends nastupaju u četvrtak, 6. februara u Orto Baru, a njihov album prvenac „Cloudless“ možete poslušati na zvaničnoj bandcamp stranici.

Na istoj lokaciji, iste večeri na programu je i nastup veselog makedonskog sastava Funk Shui. Gitarista ovog benda Luka Gorgievski predstavio nam je njihov jedinstveni žanr.

Insistirate da ne robujete žanrovskim odrednicama, pa kako biste svojim rečima opisali muzički stil koji svirate? Samoproklamovani ste free-flow bend, šta to, zapravo, znači?

Mihail: Najpre da vam se zahvalimo što nas predstavljate na vašem portalu. Upravo taj free-flow je protivljenje bilo kakvom insistiranju… nešto poput dadaizma, samo ne toliko pretenciozno. Naš inerni smisao za humor rađa nove ideje koje se suprostavljaju skopskom betonskom sivilu, ponekad lepe, a nekad očajne, pa se nadamo da je free-flow mnogo inspirativniji.

Kako izgleda vaš stvaralački proces? Ko je najvredniji, a ko baš i ne?

Mihail: Stvaralački proces je zamka. Otuda potiče free-flow koncept, konkretna inspiracija nastaje tokom čudesnih momenata u snu i rem fazi, od mašte preko pitanja „šta ako bi…“, od ljubavi do mržnje, preko oproštenja i nazad do ljubavi. Vrednost i doprinos članova je u savršenoj ravnoteži jer svako od nas ima svoje svetle i slabe strane, koje međusobno nadopunjujemo. Na primer, jedan svake zime nelegalno proizvodi rakiju, drugi razmišlja o tekstovima, dok treći vizuelno prenosi energiju muzike putem instagram storija. Vidite? Što se mora nije teško.

Kakvo je vaše mišljenje o makedonskoj sceni u ovom trenutku? U Srbiji imamo dosta kvalitetno mišljenje o bendovima povezanim sa etiketom Balkan Veliki.

Mihail: Balkan Veliki je ozbiljan igrač u našoj domovini, poseduju odlične artiste koji stvaraju odličnu muziku. Makedonska scena od osamdesetih pa na dalje zrači sa nekoliko autentičnih umetnika čija originalnost, jezik i prkos bilo kakvim trendovima ipak nije predstavljena izvan granica Makedonije, ali mi ih strašno volimo i sticajem srećnih okolnosti sa nekima smo i sarađivali. Muzički gledano, fali nam povezanost sa prošlošću i fokus ka budućnosti. Mnogo sumnjamo u sebe i zatvoreni smo, a naša mala i staklena zemlja ima tendenciju da nas pretvori u male i nesigurne. Sve u svemu, veoma volimo makedonsku muziku.

Na Skopje Calling festivalu nastupali ste zajedno sa bendom Morcheeba. Kakvo je to bilo iskustvo za vas?

Mihail: Skye Edwards, pevačica Morcheebe, bila je pravi šaljivdžija, čak je i našem Luki pozajmila naočare na par minuta.Odlična su grupa, slušali smo ih u srednjoj školi, zaljubljivali smo se uz njihovu muziku. To smo joj i preneli, ali nije je to preterano oduševilo, tako da smo nastavili da igramo basket na parketu sale, gde nam je bio i bekstejdž. I publika je bila sjajna, na oba ta nastupa.

Kakvo je vaše mišljenju o showcase festivalu kakav je MENT?

Mihail: MENT je živo šarenilo i to nam se veoma sviđa. Imaju panele i radionice za modularne sintisajzere, networking, diskusije o streaming servisima, vođenju sopstvene izdavačke kuće i još mnogo toga. Jednostavno, jedva čekamo da dođemo tamo i uživamo u svim bojama koje nam nudi šarenolika Slovenija.

Verujem da će Orto Bar biti premali da primi sve fanove koji će želeti da prisustvuju nastupu pančevačke plesne atrakcije, Buč Kesidi, koja je zaludela čitav region. Krenuli su moćno i u ovoj godini, a kako se oni nose sa novonastalom situacijom, saznali smo od gitariste benda Luke Racića.

U 2019. ste, što bi mladi rekli, “izdominirali”. Objavili ste, po mnogima, album godine, rasprodali koncerte u najvećim gradovima zemlje… Kakve su vaše reakcije na sve ovo? Da li osećate da ste postali ste najpopularniji bend na ovim prostorima?

Luka: U suštini radimo to što smo i do sad radili, ali izgleda da učimo da ga iznesemo sve bolje i bolje. Strava je što prolazi dobro. Svakako ni nema puno bendova koji ozbiljno rade trenutno tako da nije mnogo teško izboriti se za svoje mesto ako ozbiljno radiš.

Ako se ne varam, “Euforija” nije od početka zamišljena kao konceptualni album, u vreme nastanka hit singla “Đuskanje ne pomaže”? Kada i kako je došlo do odluke da se fokusirate na estetiku noćnog izlaska i razne situacije koje se tamo dešavaju?

Luka: Negde u periodu kada smo odlučili da hoćemo da imamo album do kraja 2019, tada su već izašli „Nema ljubavi u klubu“ i „Đuskanje“, a uživo smo svirali i „Laž“ i „Subotu“. Već sa tim pesmama smo videli da ih povezuje neka zajednička crta što je uticalo na pisanje ostalih pesama i nekako se sve uklopilo. Ispostavilo se da je tema dovoljno inspirativna za ceo album.

Da li smatrate da ste sada potpuno drugi bend u odnosu na vaš početak?

Luka: Osećamo se potpuno drugačije, ali pretpostavljam da ćemo tek kod trećeg albuma znati da li se nešto drastično promenilo od prvog albuma ili je to samo prirodan rast. Mnogo toga se promenilo od početka, ali mislim da je to i jedini način, inače ne bismo stigli nigde.

Nedavno ste nastupali u Holandiji, na verovatno najvećem showcase festivalu u Evropi. Kakve utiske nosite odatle? Mislite li da postoji šansa da se probijete i na inostrano tržište?

Luka: Iskustva su strava, imali smo priliku da vidimo dosta od Groningena i Amsterdama, kao i da vidimo kako rade ozbiljni muzički profesionalci na festivalu. Ne pretendujemo trenutno na tržište šire od ex-Yu zato što ni to još nismo osvojili, ali opet ako nam se neka dobra prilika pojavi zašto da ne.

Kakva su vaše prognoze u pogledu osvajanja beogradske Arene? Kada to planirate?

Luka: Arenu punimo verovatno negde u vreme trećeg albuma, dakle najverovatnije nećemo stići ove godine ali radimo na tome, već 2021. postoje šanse.

Jedan od najatraktivnijih predstavnika Srbije, biće i poletna formacija okupljena oko kolektiva Zicer Inc. Član grupe, Mihajlo Đorović, objasnio nam je čime se oni bave.

Možeš li nam predstaviti vaš kolektiv? Pored toga što ste performeri, u pitanju je i izdavačka kuća, ako se ne varam?

Mihajlo: Zicer Inc. je hip hop kolektiv ali ujedno i izdavačka kuća. Članovi su pet repera – Nihil, Yan Dusk, Spejs Noksi, Lavan i Milković, producent Summer Deaths i jedan ženski artist – tam. Uživo nastupamo pojedinačno, ali i zajedno kao Zicer kolektiv – u tom slučaju smo ili svi pristuni ili većina. Nažalost, nismo u mogućnosti uvek svi da nastupamo jer ne živimo svi u istom gradu pa nas je malo teže okupiti sve.

Kako izgledaju vaši nastupi?

Mihajlo: Naši nastupi su u suštini jedan live mixtape zajedničkih i solo pesama. U svakom trenutku imamo minimum tri osobe za mikrofonima, tako da je sam performans malo približniji nekom bendovskom pristupu. Čim budemo malo stabilniji, voleo bih da eksperimentišemo i sa live instrumentima takođe.

Nastupali ste na nekoliko festivala, uključujući i Nišvil. Kakav je osećaj repovati na džez festivalu?

Mihajlo: Na Nišvilu je deo ekipe (Yan Dusk, Nihil i tam) gostovao sa par pesama. Nišvil je sjajan festival i drago nam je da je dobio i hip hop stejdž, što je dosta bitno s obzirom da je džez veliki deo hip hopa. Izuzetno bi nam bilo drago učestvovati na nekom od narednih Nišvila u celoj Zicer formaciji. Što se tiče ostalih festivala, prošle godine je na Exitu nastupao Yan Dusk, sa podrškom Nihila i Spejs Noksija, dok smo na Beer Festu imali najozbiljniji i najduži nastup do sada sa svim članovima.

Učestvovaćete i u panel diskusiji o Hali Gali pokretu. Šta za vas to predstavlja? Na koji način su Hali Gali i Zicer Inc. povezani?

Mihajlo: Hali Gali i Zicer Inc. se mogu lako povezati po načinu funkcionisanja. Obe ekipe čine ljudi koji se kreću po istim krugovima, bave muzikom i srodnim stvarima. Sećam se prvog Hali Gali događaja – bukvalno svi ljudi sa kojima se družim ili sam okružen su učestvovali na neki način ili bar bili na žurci. Zicer je nastupao na poslednjem Hali Gali događaju u Kvaci 22, nakon što je premijerno pušten film koji se sastoji od spotova pesama sa prve Hali Gali kompilacije

Ukoliko ne grešim, ovo će biti vaš najveći nastup van granica Srbije. U tom smislu, da li spremate nešto posebno?

Mihajlo: Na Mentu nastupa ceo Zicer, i ovo je prvi naš nastup van Srbije. Prošle godine je samo Spejs Noksi nastupao na Palama u Republici Srpskoj, i to je bilo prelepo. Izuzetno smo uzbuđeni, planiramo jedan efikasan showcase set celog kolektiva, presek onoga što smo radili do sada. U 2020. planiramo još više nastupa i gomilu izdanja.

Jedan od ličnih favorita na predstojećem MENTu biće i nemanja, egzotični projekat iza koga stoji Luka Šipetić. Prošlogodišnji album pohvalila je i kritika i publika, a upravo je Luka, alfa i omega ovog benda, pričao o inspiraciji za „Tarot Funk“.

Kako si došao na ideju da kombinuješ raznovrsne egzotične muzičke stilove sa raznih svetskih meridijana i još dodatno sve “zakomplikuješ” tarot kartama?

Luka: Začetak ideje nastao je nakon čitanja knjige Itala Kalvina “Dvorac ukrštenih sudbina” u kojem likovi pripovijedaju svoju životnu priču preko tarot karata. Svojevrsna igra s varljivosti značenja. Zamislio sam se kako bi takva ideja funkcionirala uz glazbu, pošto sam prijenos značenja je apstraktniji, omogućava više igre. Odlučio sam se voditi svojim iskustvom, a kako sam tad bio u nekom limbu, razložio sam svoj život unazad godinu dana po kartama i pokušao sabrati u meni shvatljivu cjelinu. Čeprkanje po podsvijesti.

Tarot Funk nema tekst, “tekst” su tarot karte. Album sadrži devet pjesama koje su nazvane po devet tarot karata; njihova simbolika i značenje se direktno referiraju na određene situacije.. Kartama sam se distancirao od svoje priče i tumačenja i to prepustio publici. Svojevrsna ideja smrti autora.

Ukratko, to je party album za introverte. Da misli vrludaju zajedno uz tijelom.

Brojni muzički portali, ne samo regionalni, uvrstili su „Tarot Funk“ među najbolje prošle godine. Da li si očekivao ovakav uspeh?

Luka: Iskreno nisam. Napravio sam album čisto za sebe, jer nisam mogao naći takav album na internetu, a i praktički čuo sam ga u glavi. Slušao sam ga dok šetam psa, trajanje je toliko koliko treba da prođemo uobičajenu predvečernju rutu. Sestra me nagovorila da ga izbacim pošto joj se svidio. Tako da kako album nije imao izdavača i uobičajni PR material, još k tome je instrumentalni i hermetičan, nije baš za širu publiku. Moram priznat da sam iznenađen, nije mi palo na pamet da ljudi prate što radim.

Imaš li ti omiljenu tarot kartu? Šta ona za tebe predstavlja?

Luka: Imam, ali opet, ovisi o danu. Ne percipiram tarot kao sredstvo proricanja ili slično. Dublje u tu tematiku ušao sam preko Junga i sljedbenika koji su zastupali ideje da je tarot više ogledalo duha koje potiče neko daljnje osobno ili psihološko otkrivanje. Ono više govori o sadašnjosti onog koji ga koristi; puno su bitnija pitanja koja postavljate nego odgovori koje dobivate. Samim time pogotovo je koristan u kreativnom radu, gdje duša mora izaći na vidjelo, koliko god ranjivo ili strašno to bilo. Postoji neka romantična ideja u svemu tome, ali s obzirom na svijet danas, fali nam romantike, ona spašava.

Zbog čega si odabrao baš ime nemanja. Da li se krije neko posebno značenje iza toga?

Luka: nemanja je započeo kao ideja „neimanja“- neimanja žanra i brisanja ega. Ideja je to koja zastupa da se treba primiti ljude za ruku, natjerati ih na ples dok se ne rastope u glazbi i svi postanemo jedno. No danas nemanja više nisam samo ja, tu su uz mene još i Leo Beslać, Matej Perić, Laura Matijašević i Karlo Lugarić.

Kakvo je tvoje mišljenje o showcase festivalima poput MENTa?

Luka: Nešto što je već praksa vani, MENT je uveo na naše prostore; mjesto gdje se okupljaju bookeri i promotori iz cijele Europe i radi se networking s bendovima. Korisna stvar za biznis dio imanja benda. Zanimljivo je što takav nastup nosi sa sobom istupanje van granica komfora. Zapravo sviraš pred ekipom iz glazbene industrije koja je došla vidjeti što imaš za ponuditi. Korisno je za bend vidjeti koliko dugo možeš održati njihovu pažnju, prije nego odlutaju na idući akt.

Reprezenti Srbije biće i DJ Brka, free-jazz sastav Naked, ali i talentovani beogradski trio Šajzerbiterlemon. Frontmen benda, Jovan Sibinović, podelio je svoje utiske sa prošlih nastupa, odnosno očekivanja od ovog festivala.

Iako ćete prvi put svirati na MENTu, već imate iskustva nastupa na showcase festivalima. Kakvi su vaši utisci sa prethodnih učešća na Indirektu i PINu?

Jovan: Taj PIN u Skoplju je zanimljiv, sve se dešava u jednom objektu (MKC) sa više stejdževa. Mislim da su savršeno pogodili slot za nas jer su nas stavili na taj neki “Toilet stage”. To je prostor u podrumu pored jedinog WC-a u celoj toj građevini i tu se dešava samo jedan nastup po večeri. Nema nikakve bine, publika je bila tu oko nas i bilo je baš ludo. Mislim da smo privukli dosta pažnje. Dobra je fora što su svi ljudi koji siđu do WC-a morali da nas čuju i posle se nisu ni vraćali gore. Upoznali smo tamo puno super ljudi, ali ja moram izdvojiti tog lika iz Londona koji nastupa solo pod pseudonimom Oscar Mic. Sa njim smo se super družili, svidela nam se njegova muzika i čak nas je zvao da dođemo kod njega u London da pravimo koncert.

Indirekt je skroz druga stvar. Super je što ima ljudi koji pokušavaju da kod nas naprave showcase koncept i videćemo gde će to otići narednih godina. Nama je to na Indirektu bio jedan intimni koncert u rodnom gradu, nismo imali osećaj kao da sviramo na nekom showcase festivalu. Došli smo na tonsku, odsvirali koncert i otišli, tako da svakako potpuno drugačije iskustvo u odnosu na PIN.

Prošlu godinu obeležila je Hali Gali kompilacija, na kojoj se nalazi i vaš bend. Da li si zadovoljan kako je to prošlo?

Jovan: Sad već imam utisak kao da se puno priča o tome, tako da sam zadovoljan. Mislim da je ova kompilacija neke od nas konačno uspela da učvrsti kao bitne faktore na sve bogatijoj underground sceni, a nekima je pružila najbolju moguću odskočnu dasku za početak delovanja. Više nema dileme da će Hali gali kompilacija biti i ostati vrlo važan dokument srpskog rokenrola i još jednom ću ponoviti da je nama velika čast što smo deo toga.

Imaš li ličnog favorita sa te kompilacije?

Jovan: Kako prolaze dani i meseci od izlaska kompilacije, sve sam skloniji da kažem da mi se sve pesme podjednako sviđaju. “Tundra” je svakako najveći hit kod publike, tu nema dileme.

Kakva su tvoja očekivanja u vezi sa predstojećim MENT festivalom?

Jovan: Za MENT sam čuo pre tri godine i utisak mi je da je to, bez preterivanja, najbolja stvar koja se dešava na Balkanu, što se muzike tiče. Očekujem da se taj utisak ispostavi kao istinit, družićemo se tamo tokom trajanja festivala, verujem da ćemo Zicer Inc, Hali gali ekipa, mi i ostali koje nismo još upoznali predstaviti srpsku scenu u najboljem svetlu, a potrudićemo se da naš nastup u Menzi pri koritu (7. februar, 22:45h) bude događaj koji će se prepričavati i da bar nekom posle toga postanemo omiljeni bend.

Regionalni predstavnici biće i Damir Avdić, Rush to Relax, ŠećeЯ, Klinika Denisa Kataneca, Maja Pa, dok će MENT otvoriti vrata i gostima iz Evrope kao što su Black Country, New Road i Skinny Pelembe iz Velike Britanije, indie-rok bend My Ugly Clementine, folk-pop umetnica Alicia Edelweiss, dream-pop duo Anger, kantautor Bernhard Eder i post-pank sastav Petrol Girls iz Austrije, Cheap House, Decibelles, Slift iz Francuske, Eugenia Post Meridiem, Ottone Pesante iz Italije, Inturist, Gnoomes, Wooden Whales, ШТАДТ iz Rusije, People Club, Peter Piek iz Nemačke, Bratři, Market, Never Sol iz Češke, The Qualitons iz Mađarske, Molchat Doma iz Belorusije, Trupa Trupa iz Poljske i mnogi drugi.

Nema sumnje, ovogodišnji MENT obećava fantastičan provod.

Kompletan raspored nastupa po danima, kao i satnicu koncerata i zakazanih konferencija možete pronaći na službenom festivalskom sajtu. Na istom mestu možete pronaći i sve informacije u vezi sa ulaznicama.