Sloboda i ljubav su ultimativne vrednosti

Sweet Sensation label (Beograd-Berlin-Amsterdam) pokrenuli su umetnici Lidija Andonov, Laslo Antal (Sixth June) i Andy Pavlov (LP Duo). Do sada je u okviru label-a objavljeno 12 singlova i 10 albuma među kojima se ističu različiti projekti elektronske, klavirske i primenjene muzike.

Posebno se ističe nedavna  saradnja grupe Sixth June & Andy Pavlov na EP izdanju koje čine sinematične, magične pesme ,,Sweet Sensation” i ,,Life passes slowly” u kojima kroz produženo trajanje (7 i 8 minuta) slušaoce vode kroz novo-uspostavljeni svet i imaginarne zvučne pejzaže.

O dosadašnjem radu, izazovima nomadskog načina života, slobodi, muzici i budućim planovima razgovarali smo sa Lidijom Andonov i Andyjem Pavlovim.

Do sada je u okviru vašeg label-a Sweet Sensation objavljeno 12 singlova i 10 albuma. Na koji način birate izvođače i kakav zvuk neguje vaša izdavačka kuća?

Sweet Sensation je porodična manufaktura i nastaje pre svega kao potreba da sve različite umetničke ideje i međusobne saradnje stavimo pod isti muzički krov. To je jedno drvo, koje je tokom godina polako raslo i ova porodica za sada okuplja izdanja umetnika i sastava Sixth June, LP Duo, Andy Pavlov, Lidija Andonov & Andy Pavlov, Diesein (solo projekat berlinskog umetnika Lasla Antala). Unutar labela formirali smo tri kategorije: Electro/noir/pop, New classical music i Music for film & theater. One bi trebalo da obuhvate i opišu ono što nas interesuje i gde vidimo prostor da se ovo drvo dalje grana i okuplja uzbudljive muzičke ideje šireći plamen i pleme.

Radite u tri grada Beogradu, Berlinu i Amsterdamu. Koliko je to zapravo izazovno? Šta su prednosti, a šta mane takvog koncepta?

Naš nomadski način života, koji smo izabrali ili je on izabrao nas, omogućio nam je da proputujemo svet. Iako je Beograd naš rodni grad, muzika koju pravimo se mnogo više čuje internacionalno, o čemu svedoče brojni koncerti u inostranstvu, na poznatim festivalima i koncertnim dvoranama, kao i spisak izdavača sa kojima smo do sada sarađivali (Universal Music, Donemus, Aufnahme+widergabe, Mannequin Records, The State 51, i drugi). Imamo tu sreću i zadovoljstvo da možemo da razvijamo svoju umetnost i ideje u sva tri grada, koja su svaki na svoj način posebni, uzbudljivi i različiti. To je ono što karakteriše i našu umetnost kao i naš label. Poseban senzibilitet kao deo jednog kosmopolitskog načina razmišljanja i autentičnost bez potrebe za suštim pripadanjem (bilo gde) ili udovoljavanjem (bilo kome). Slušamo isključivo unutrašnji glas i držimo se svojih kriterijuma bez obzira na civilizacijske promene kojima prisustvujemo dok publici predstavljamo ono u šta snažno verujemo.

Andy posle objave albuma „Mlad i radostan“ rekao si da ste u pesmama iz osamdesetih našli sigurno utočište. Šta vas je pokretalo kada ste radili naredna dva singla „Kuda idu svi“ i „Šta nam treba“?

Album „Mlad i Radostan“ je omaž jednom vremenu i tu nam je veliko iskustvo bila saradnja sa Gregom Koenom (Greg Cohen), američkim kontrabasistom i producentom koji je sarađivao sa muzičarima poput Tom Waits, Laurie Anderson, John Zorn.

Kada je Greg došao, iz početnog koncepta nežnosti klavira i glasa, brzo smo otišli dalje u svet džeza i eksperimenta, pa je ploča dobila jedan poptuno drugačiji i bogatiji zvuk. Ipak, oduvek smo paralelno pisali naše autorske pesme. Naša diskografija je kao jedan dnevnik različitih tema, pitanja i stanja. Što se tiče navedenih singlova oba su nastala baš u tom nomadskom načinu života i putovanju između gradova i svetova. ,,Kuda idu svi” je snimljena u Amsterdamu za jedno popodne i govori o pitanjima odlaska, početka i kraja. Mislim da pesma na svoj način govori o mogućnosti prihvatanja, uz pomalo sentimentalan smešak na licu kada shvatimo da su neke stvari mnogo veće od nas.

„Šta nam treba“ je snimljena u Berlinu i Amsterdamu a osnovna premisa leži u propitivanju suštinskih ljudskih potreba. Šta je zaista važno. To je pesma postavljanja prioriteta. Često sami sebi komplikujemo život i gubimo vreme koje je posle nemoguće povratiti. Takođe,  primećujemo uvećanu pohlepu i narcisoidnost, koje sistem zapravo podstiče i to je ogroman društveni problem.

Jedan stih vašeg novog singla kaže „sloboda je za slobodne, branićemo je“. Kako i od koga braniti pravo na slobodan izbor i koje su slobode najugroženije?

Napadnuti smo kroz sva čula i sa svih strana. Izgleda da čovek samom sebi grize rep. Za nas su dva pitanja tj dve vrednosti ultimativne: Sloboda i Ljubav. Uz njih ide odgovornost i potrebno ih je negovati, inače ih nismo ni zaslužili.

Kažete i da je vaš novi singl savršen za letnju noćnu vožnju. Šta se po vašem mišljenju još može naći na toj listi?

Na našoj playlisti dok vozimo izmedju Amsterdama, Berlina i Beograda trenutno se može čuti „Sinnerman“ Nine Simone, „Heart of gold“ Neil Younga, „I’m on fire“ Bruce Springsteena, „Strawbery fields“ The Beatlesa, „Dream baby dream“ od Suicide, kao i ponešto od grupe Chromatics.

Kakvi su vam planovi za koncertne promocije vašeg rada?

LP Duo očekuju koncerti u Srbiji i Nemačkoj kojim dvojac obeležava dvadeset godina zajedničkog rada. A zatim sledi nastup u najznačajnijoj koncertnoj dvorani u Holandiji, Concertgebouw, Amsterdam, gde promovišu album ,,LP Duo plays Simeon Ten Holt”.

Sixth June promoviše novi album ,,Stay!” na koncertima u Barseloni i Lajpzigu a biće još novih datuma.

Da li nam već sada možete nagovestiti neke od novih projekata Sweet Sensationa?

Novi album grupe Sixth June (,,Stay!”) izlazi 15. septembra u koprodukciji sa nemačkom izdavačkom kućom „Young & Cold“ na vinilu, CD-u kao i na svim digitalnim platformama.

Neizbežno će se dogoditi, zato prihvatiti trenutke osećaja doma kad god je to moguće. Ovaj album govori o potrazi za prostorom koji daje taj osećaj. Ples i radost su ono što nam je ostalo u ovom haotičnom svetu koji nestaje pred našim očima. A melanholično, optimistično, radosno, seksi, izvire iz pesama…

U našoj ediciji nove klasične muzike, krajem godine izlazi i novi solo klavirski album Andy Pavlova „Children“ koji je nastao u Holandiji, za vreme Andyjeve rezidencije u kući čuvenog holandskog kompozitora Simeona Ten Holta u Bergenu. Album čine 24 kompozicije iz svih tonaliteta (12 molskih, 12 durskih) i mešavina je fikcije i stvarnog života. To su muzički portreti kao posvete dragim ljudima i nekim od Andyjevih uzora.

Šta gledate, slušate ili čitate tokom ovih dana?

Trenutno čitamo Virdžiniju Vulf, Turgenjeva, Isidoru Sekulić, Lindu Knausgard October Child i poeziju Farough Farougzad.

Gledali smo film o Nico Nico Icon,  The Swiming pool iz 1969 sa Alenom Delonom (Alain Delon), i sve od John Cassavetesa, naročito filmove sa Genom Rowlands.

U pauzama miksa i mastera naših albuma slušamo The Velvet Underground, Majkla Najmana (Michael Nyman), Alis Koltrejn (Alice Coltrane)…