Ko je ekipa mladih ljudi koja je dovela vodeća imena nove muzičke scene u Novi Sad na “Zastave Budućnosti”

Tokom 28, 29, i 30. aprila manifestacija „Zastave Budućnosti” održaće se u Novom Sadu. Događaj će programski objediniti koncerte, izložbe, ples, performanse, predstave, aktivacije i radionice, na jednoj od najznačajnijih lokacija u gradu i prostoru autentičnog industrijskog nasleđa – Kulturnom distriktu. U kontekstu muzičkog programa, prva dva dana će biti posvećena džez maratonu, dok treći u fokus stavlja novi zvuk zemlje i regiona – četiri zvuka na četiri bine.

Poslednjeg dana “Zastava”, 30. aprila, nastupiće najznačajniji muzičari zemlje i regiona novog talasa: Skier and Yeti, Peki Pele, Fantom, Luka Rajić, KOIKOI, Sitzpinker, Xanadu, Ba$ha, Tam, Kene Beri, Nihil, Spejs Noksi, Bigru i Paja Kratak, Zoi i MickaLifa. Imaćete priliku da slušate i Piqued Jacks, bend Nemanja, Monohrom, Porto Morto, Koala, Šajzerbiterlemon, Sebastiana Schund, DJ Bend, No Filter i Rodjenog, Yusyus i Stevie Whispera i Feloneezyja.

Upravo tim povodom smo razgovarali sa mladim ljudima koji su organizovali muzički program – Aleksandrom Manojlović, Stanislavom Drčom, Aleksandrom Dražićem i Milenom Janković.

foto: Vlada Veličković

Koliko vam je bio izazovan proces dovođenja ovako široke muzičke postave?

Proces je sa jedne strane bio jednostavan jer je naša lokalna, a i regionalna muzička scena veoma vibrantna i puna različitih muzičkih sadržaja. Ona zaista doživljava procvat – mi sada imamo novi “novi talas” i jednu euforiju doživljaja aktuelnih bendova, umetnika i umetnica, izvođača i izvođačica, žanrova, stilova, savremenih pristupa… Sa druge strane, bilo je teško napraviti “presek” s obzirom na mogućnosti za mlade da se danas kreativno izraze – najteži deo je bio napraviti selekciju i dati priliku samo određenim autorima/autorkama da se predstave i prikažu kroz “Zastave budućnosti”.

Sa četiri zvuka na četiri bine poslednjeg dana “Zastava” svako će moći da čuje ono što želi.

Sadašnji trenutak sve manje poznaje žanrovske odrednice, te svedočimo fuziji različitih supkultura koje podrazumevaju inovativne pristupe svim granama umetnosti – to nije samo zvuk, već i video, slika, način života, odnosno senzibilitet doživljaja stvarnosti. Zato svaka bina predstavlja polje za jedan eksperimentalni pristup u okviru nekih postojećih granica koje su opet fleksibilne… Publika će imati priliku da se susretne sa četiri “umetničke laboratorije” koje će dati priliku mladim umetnicima da eksperimentišu i prikažu sebe kao Budućnost Evrope.

Prva dva dana, na džez maratonu će nastupiti i mladi evropski muzičari. Koliko je važno međunarodno povezivanje kroz festivalsku scenu?

Džez je u kontekstu ovog programa najstariji muzički pravac koji je kroz više od veka postojanja doživeo različite metamorfoze u različitim geografskim okvirima. Za nas je veoma važno da mladi učestvuju u razmenama i dožive različite uticaje i kulture, ali isto tako znamo da se nijedna muzička scena ne stvara isključivo lokalno, već kroz uticaje različitih kulturoloških faktora. Zato ovo vidimo kao priliku za mlade džezere – naši muzičari će tako za vreme “Zastava Budućnosti” čuti različite džez uticaje, ali i imati priliku da kroz programe drugih Evropskih prestonica kulture putuju i nastupaju u evropskim gradovima.

Takođe, tokom trodnevne manifestacije biće održan i pozorišni program, tribine i radionice, kao i oslikavanje skejt parka.

Tokom trodnevnog programa (28-30. april) održaće se 4 izložbe, 8 tribina, 2 performansa, 10-ak predstava primenjenog teatra, plesni, cirkuski program, oslikavanje murala, revije… Svima je zajednička društveno angažovana dimenzija i da deca i mladi, koristeći umetnost, problematizuju pitanja poput inkluzije, mentalnog blagostanja, cirkularne ekonomije, dečjih prava, društvenog i političkog angažovanja studenata, itd. Prostor Kreativnog distrikta će tokom ta 3 dana biti potpuno posvećen deci i mladima i njihovim prilikama da izraze šta je njima važno.

Program će biti realizovan u Kreativnom distriktu. Možete nam reći nešto više o tome.

Prostor nekadašnje Kineske četvrti je decenijama unazad bio epicentar supkulturne scene Novog Sada i šire. Fondacija “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” je prepoznala potencijal ovog prostora i omogućila podizanje infrasturkturnih kapaciteta za razvoj umetnosti i kulture u najširem smislu – davanjem prilike, kako za mlade, tako i za etablirane umetnike, da stvaraju i dobiju platformu za svoje kretivno izražavanje.

foto: Vlada Veličković

Koliko se novosadska kulturna scena dodatno razvila uz programe Evropska prestonica kulture 2022?

Kroz paletu različitih programa – Artist in Residence (prilika za novosadske umetnike da borave na rezidencijalnim programima u evropskim kulturnim centrima), Umetnici.Sad! (lokalni poziv za mlade umetnike da realizuju program u Kulturnim stanicama), kulture zajedništva i samih EPK programa koji okupljaju najrazličitiji spektar ne samo umetnika i udruženja koja deluju u oblasti kulture, već i arhitekture, zaštite životne sredine, dizajna, popularne i supkulturne scene, daje se odskočna daska za njihov dalji samostalni razvoj i oblikovanje kulturno-umetničkih potencijala Novog Sada.

Koji su vam dalji planovi?

Da pijemo gemišt i da se družimo, nađite nas u DV-u prvom prilikom (Grčkoškolska 4) i Kulturnom centru Lab (Dr Hempta 2).

foto: Vlada Veličković