Devarrow: Sviram „country road car ride folk“

Kanadski muzičar, tekstopisac i gitarista Grejem Ero (Graham Ereaux), koji nastupa pod scenskim imenom Devarrow, održaće premijerni nastup u Beogradu i Srbiji, 7. septembra 2024. godine u Lisabon baru (Čavketov pasaž, Beograd (mts Dvorana)) sa početkom u 21h u organizaciji koncertne agencije Rock svirke gde će promovisati predstojeći album Heart Shaped Rock.

Upravo povodom budućeg koncerta i nove ploče razgovarali smo sa njim. Otkrio nam je jedinstveni naziv njegovog muzičkog stila, šta ga podstiče na stvaranje pesama, odnosno šta mu je strast pored muzike.

Za početak, kako si? Da li si uzbuđen zbog turneje?

Sjajno se osećam, hvala, dolazak u Evropu uvek je prava poslastica! I zaista sam uzbuđen zbog toga, ovo je moja prva prava turneja ovde od pre Covida, a sa nekoliko novih ploča koje su izašle i koje će uskoro izaći, osećam da je pravo vreme da se vratim na put i podelim moju muziku sa publikom.

Kako ti prija život na putu? Šta najviše voliš dok si na turneji, a šta baš i ne?

Sve dok mogu da nađem vremena da budem napolju ili da razgledam stare zgrade, život na putu je sjajan. Zaista volim da provodim vreme napolju i da vidim prirodu kada sam na turneji, tako da uvek postavljam svoje GPS rute da izbegavam autoputeve, čak i ako to znači da je putovanje duplo duže. Volim male gradove na koje naiđete na putu i svu predivnu arhitekturu. Ja sam arhitekta kada ne sviram muziku, tako da nalazim mnogo inspiracije u kul dizajniranoj baštini. Takođe, volim da sviram i prikažem vlastitu muziku pred ljudima koji nikada ranije nisu čuli za mene – to je uzbudljiv i iskren način da vidim šta ljudi misle o tome. Jedina stvar koju ne volim na turnejama je to što mi nedostaje kuća, surfovanje i sedenje pored mog kamina.

Šta te je navelo da se opredeliš za sviranje folk muzike? I kad već to pominjemo, kako bi opisao sopstveni muzički stil?

Folk mi je uvek bio intuitivan. Lako je svirati, ali je teško dobro pisati. Sviđa mi se izazov da pokušam da učinim da 3 akorda zvuče jedinstveno. Što se pravca tiče, rekao bih da sviram „country road car ride folk“ – vrstu muzike koju biste želeli da pustite dok vozite seoskim putevima, spuštenih prozora i istovremeno kuckate prstima po volanu.

Meni se čini da je tvoja muzika balans starijeg folk zvuka (Nil Jang) sa savremenim izvođačima kao što su Fleet Foxes ili Bon Iver. Da li sam u pravu?

Pokušavam da to radim i da tako zvuči! Volim jednostavnost i otvorenost muzike Nila Janga, ali vibraciju i atmosferu koju stvaraju Fleet Foxes i Bon Iver. Trudim se da kreiram muziku koja je jednostavna, ali je i dalje puna emocija i živopisna.

Na koji način su se stvari promenile od tvog debi albuma A Great Escape iz 2015. godine?

Mnogo toga se promenilo! Sada produciram i snimam sopstvenu muziku u svom kućnom studiju, tako da mi je ovo dalo mnogo kreativne slobode. Takođe, imam neverovatnog saradnika po imenu Evan Metjuz koji mi je u velikoj meri pomogao. Kada zamislim nešto u svojoj glavi, iako ne mogu to da baš da odsviram, onda on stupa na scenu jer je prilično muzički nadaren i može da svira praktično sve. On zaista dodaje mnogo atmosferi pesama. Takođe sam promenio svoj stil pisanja tako da sada to radim opuštenije i bezbrižnije.

Osim svakodnevnog života, šta još utiče na stvaranje tvojih pesama?

Na mene utiče dobra stara pop muzika. Volim izazov pisanja catchy pesama i uticaj te potrage se oseti. Spreman sam da žrtvujem umetnost u zamenu za dobar hook. Nekada to ne bih uradio, ali sam shvatio da je zaista lepo da možete zviždati neku melodiju dok hodate ulicom.

U pravu sam ako kažem da si posvećen i drugim formama umetnosti, takođe?

Obožavam gradnju i arhitekturu. Gradim utočište za pisanje pesama u ruralnoj Kanadi i provodim mnogo (ako ne i većinu) svog vremena tamo pokušavajući da izgradim prostor u kome je prosto lepo boraviti.

Ove godine si već objavio album A Long & Distant Wave. Šta je bila pokretačka sila iza te ploče?

To je ploča koju sam napravio još 2020-21. Bila je to moja verzija pandemijske ploče i katarzični album o bolu i sećanju. To je bila moja prva ploča koju sam snimio u potpunosti kod kuće i uživao sam da eksperimentišem sa produkcijom na njoj. Manje je razigraniji nego Heart Shaped Rock, ali deluje kao dobar most između albuma.

Već smo čuli nekoliko singlova sa Heart Shaped Rock, još jednog izdanja koje nameravaš da objaviš do kraja godine. Reklo bi se da ne patiš od nedostatka inspiracije.

Moj problem nije nedostatak muzike, već nedostatak meseci u godini da ih objavim. Stvaranje pesama mi je lako, ali teško mi ide objavljivanje muzike. Ponekad sanjam da svakog dana podelim po jednu pesmu.

Šta razlikuje novu ploču od tvojih prethodnih izdanja? Rekao bih da je muzika mnogo vedrija i veselija.

Da, ne grešiš, ova ploča govori o bezbrižnosti i pronalaženju jednostavnih zadovoljstava u životu. Radi se o traženju stena u obliku srca, i bukvalno i metaforički. Pokušao sam da napravim album koji je pisan iz srca umesto iz glave. Ne radi se o nemirima ili strepnjama, već o onome što donosi sreću i ispunjava moje srce radošću svaki dan.

Kako ljudi na turneji, u različitim gradovima reaguju na tvoju muziku? Jesi li zadovoljan?

Rekao bih da jesam. Ponekad je teže svirati tihe pesme, balade u glasnim mestima, i voleo bih da mogu, ali ljudi uvek dobro reaguju na bubanj, finger picking stil sviranja i energičnu zabavu.

I za sam kraj, možeš li nam preporučiti neke nove bendove ili ploče koje su te oduševili u poslednje vreme?

Ovo može delovati neočekivano, ali slušajte tradicionalnu keltsku muziku. Stare stvari, gde se po šuštanju trake i lo-fi kvalitetu može zaključiti da su ploče snimljene bukvalno uživo u nečijoj dnevnoj sobi. Toliko je duše i energije u tim pločama, a meni se lično najviše dopada limena flauta. I ne pominjem nijedan bend, jer često te stare ploče nisu izvodili bendovi, već samo grupe ljudi. Energija je uvek sveža, a atmosfera živahna.