“Who You Think I Am”: Fenomenalan film u kojem blista Juliette Binoche

Film “Who You Think I Am”, snimljen prema istoimenom romanu autorke Camille Laurens, pokazao se kao prijatno iznenađenje. Režirao ga je francuski reditelj Safy Nebbou koji je scenario napisao zajedno sa Julie Peyr. Ovaj francusko-belgijski film premijerno je prikazan na festivalu u Berlinu u februaru 2019. godine, a reč je o psihološkoj drami sa elementima romanse i trilera.

Koliko je lako preći iz stvarnog života u virtuelni svet svi veoma dobro znamo. Zna to i Claire (Juliette Binoche), 50-godišnja razvedena profesorka francuske književnosti i majka dvoje dece. Nakon što je ostavi mnogo mlađi dečko, ona će se osećati izuzetno usamljeno i razočarano, te će napraviti lažni Fejsbuk profil na kojem će se predstaviti kao 25-godišnja devojka po imenu Clara Antunes. Uskoro će početi da se dopisuje sa mladim fotografom i cimerom svog bivšeg dečka Alexom (Francois Civil), kojem zahtev za prijateljstvo nije poslala nimalo slučajno, nego planski da bi bila bliže svom bivšem dečku, a neće trebati dugo vremena i da se ovo dvoje ljudi upusti u „online“ vezu. Iako se nikada nisu videli u stvarnom životu, a kamoli upoznali, Alex će „odlepiti“ za mladom i zgodnom devojkom sa interneta, potpuno nesvestan da ona ne postoji. Claire će se takođe promeniti, virtuelni avatar koji je kreirala će sve više preuzimati njen život, a nešto što je u početku izgledalo kao obična igra ili flert imaće pogubne posledice.

Claire i Alex postaju sve više emocionalno i seksualno vezani: poruke se pretvaraju u telefonske pozive, telefonski pozivi u telefonski seks, i uskoro Alex, uveren da je pronašao svoju srodnu dušu, očajnički želi da upozna „Claru“. Iskusna francuska glumica Juliette Binoche svojom snažnom i više nego uverljivom izvedbom nosi celu ovu odlično režiranu i napisanu modernu priču koja se problematikom društvenih mreža pozabavila kao retko koji film do sada.

“Who You Think I Am” se često oslanja na izražajnu moć Binocheovog lica. Kada njihova „veza“ kasnije preraste u česte, strastvene telefonske pozive, kamera je stalno na njoj, posmatrajući emocije koje trepere preko njenog lica. Iako Claire manipuliše emocijama stranca, ona ne mora biti apsolutno zlo u našim očima – ona samo traži uzbuđenja i ne razmišlja o posledicama, a čak i kada shvati, već se vezala za Alexa i prilično zapetljala (o svemu tome priča svom terapeutu). Zbog svoje situacije, Claire zanemaruje svoja dva sina koji su nešto mlađi od njene nove ljubavi, krade identitet i patološki laže. Kada se njih dvoje konačno sretnu napolju, on je možda gleda, ali nema pojma da je ona njegova „Clara“, a ta scena je istovremeno bolna i zanimljiva za gledanje. Šta se dalje događa? Neću otkrivati, ali ću reći da nas čekaju obrti i iznenađenja.

Iako je film nesumnjivo snimljen vrhunski, neka druga, manje vešta i hrabra glumica bi sve to bez problema upropastila. Nije nikako lako držati pažnju gledaoca kada većinu radnje čine tipkanje po tastaturi i telefonski razgovori… Binoche je sjajna glumica koja nastavlja oduševljavati, i ovde daje zapanjujuć nastup u kojem treba uživati. Nestvarno je dobra i ovo je idealna prilika da se svi oni koji nisu upoznati sa njenim radom uvere koliko je maestralna jer je non-stop na ekranu.

Bez obzira što možda nikada nismo bili u takvoj ili sličnoj situaciji, film će nam svakako postaviti nekoliko pitanja. Prvo, koliko naši virtuelni avatari zamenjuju naše stvarne živote i da li zaista želimo da budemo tu gde jesmo ili smo možda ovde jer Fejsbuk ima kontrolu nad našim životima? Drugo, ko su zapravo naši prijatelji na Fejsbuku, odnosno oni koje nikada nismo sreli u stvarnom životu? Sama pomisao da neko ima 500 ili 1000 prijatelja na Fejsbuku (da ne govorimo o onima sa 4000 ili 5000) je najobičnija obmana jer je u stvarnom životu jednostavno nemoguće imati toliko veza koje bi se zaista mogle nazvati prijateljskim.

Sve u svemu, “Who You Think I Am” je zabavan i inteligentan film koji od mene dobija preporuku. Fejsbuk i slične društvene mreže nude iluziju večne mladosti, a Claire upravo to traži: ona čezne da bude mlada i da je stalno zovu lepom. Alex joj to može dati, ali samo virtuelno… Ovo je film koji treba ceniti.