Svetlucanje Klemona Bedela

Shimmering Through Reality slikarski je projekat francuskog umetnika Klemona Bedela (Clement Bedel), koji će publici premijerno biti predstavljen u Gradskoj galeriji 6. maja od 20 časova, a biće otvorena do 19. maja. Ovom izložbom KC Grad nastavlja svoju desetu jubilarnu izlagačku sezonu. O Beogradu i vraćanju u Beograd, svetlucanju i njegovom značenju, kao i temeljima umetničkog rukopisa i inspiracije sa Bedelom je razgovarao kustos galerije Aleksandar Stojanović Luci.  Bedel je govorio o tome zašto su figure na njegovim slikama depersonalizovane i kako treba ući u sredinu koju nam ovaj Francuz servira na svojim slikama velikog formata; osim toga, osvrnuo i na domaću umetničku scenu, koju kritikuje ali i predlaže moguća rešenja. 

Kako si došao do Fakulteta lepih umetnosti u Beogradu, šta je uticalo da ga izabereš za svoju razmenu? Da li je to bio tvoj izbor s obzirom da si opet ovde?

Zapravo nije. Ja sam bio raspoređen u Lajpcigu, i razmenu je trebalo da obavim na Visokoj školi za grafiku i povezivanje knjiga. Međutim greškom administracije nikada nisam otišao tamo, već na FLU u Beograd, takve su bile okolnosti. Međutim, nikada se nisam pokajao zbog promene odluke, naprotiv, uživao sam i naravno vraćao se u Beograd po sopstvenom izboru.

Autoportret

Predstavljaš nam svoj projekat Shimmering Through Reality, seriju slika velikih formata. Šta želiš da postigneš velikim formatom slike i kakvo je to svetlucanje na njima?

Moje slike predstavljaju specifične sredine namenjene posmatraču za istraživanje. Zapravo, posmatrač treba da uđe u tu sredinu i stoga je format morao biti proporcijalan posmatračima. Rad na velikim formatima smatram velikim izazovom, ali tu postoje i praktična ograničenja, da njih nema formati bi bili još veći.

Što se tiče naslova, termin svetlucanje upotrebljavam zbog njegovog značenja. Ako svetlucanje podrazumeva isijavanje blage, treptave svetlosti, onda su na mojim slikama priroda i život personifikacije te svetlosti – i dalje blago trepere i svetle ali su konstantno suočene sa realnošću današnjice.

Tako da svetlucanje predstavlja neizbežnu, ali sa druge strane i poetičnu borbu protiv istrebljenja.

Da li je projekat razvijen ovde ili si na njemu radio pre dolaska u Beograd?

Rad na projektu i ideja se razvijala dok sam bio u Francuskoj, tamo je otpočela i realizacija, međutim sve slike koje ćete videti na izložbi nastale su tokom boravka u Beogradu.

Pored filozofije koji su još aspekti inspiracije zastupljeni u kompozicijama ovih tvojih sredina? One na momente deluju nadrealno, čak i halucinogeno.

Presudni uticaj na moje stvaralaštvo ima sredina u kojoj sam ja odrastao, mali grad okružen visokim planinama, jezerima i nepreglednim šumama, ali i traume uticaja tekstilne industrije koja se relocirala. Sa druge strane je filmska umetnost uvek snažno uticala na mene, uglavnom putem ostvarenja kontemplativnih reditelja poput Malika, Noea i Tarkovskog. Što se tiče nadrealizma, taj pravac je bio kamen temeljac građenja sopstvenog slikarskog rukopisa, a otkrovenje je bila slika Maksa Ernsta pod nazivom Anđeo vatre.

Sve figure koje vidimo na tvojim slikama ostaju samo figure. Zbog čega? Zašto im prikrivaš lice elementima kompozicije, dakle na jedan inovativan način?

Na slikama ali i na drugim medijumima u kojima sam radio u prošlosti uvek sam ljudsku figuru depresonalizovao i uglavnom je predstavljao samu. Te figure ne treba da imaju identitet one su samo tokeni ljudskog života, sa kojima se posmatrač može identifikovati gledajuću u kompoziciju. Posmatrač može preko te figure razmišljati o slici, može pretpostavljati: Ovo mogu biti i ja, ili Ovo sam ja, ova slika se tiče mene!

Da li Shimmering Through Reality nastavlja svoj razvoj ili ovom izložbom završavaš rad na njemu? Šta planiraš u budućnosti? Da li ostaješ u Beogradu?

Nastavljam razvoj ovog slikarskog projekta koji je u konstantnom razvijanju i evoluciji oko jednog skupa ideja uticaja, umetničkih i političkih stejtmenta. Ja sam zapravo počeo da slikam pre tri godine, pre toga sam isključivo stvarao video radove i dokumentovane performanse. Planiram da se sada vratim tim formama izražavanja i priključim ih ovoj seriji slika. To je donekle plan za ovu godinu. Ovog leta sam izabran za umetničku rezidenciju Pilotenkueche u Lajpcigu. Nakon rezidenture postoji velika šansa da ću boraviti opet u Beogradu.

Za kraj mi reci kada smo već kod povratka u Beograd, kako si doživeo umetničku scenu u gradu? Kako je porediš sa Francuskom i imaš li kolege favorite?

Teško je odgovoriti na ovo pitanje u nekoliko rečenica, ali primećujem napredak i raznovrsnost scene tri godine od mog prvog boravka u Beogradu. Pa ipak u tom zdravom stremljenju da se napreduje iz tradicionalnih obrazaca i približi zapadnim konceptualnim idejama često se slikarstvo žrtvuje, pa se tako često smatra da slikarstvo danas ne može biti upotrebljeno na jedan savremen i konceptualni način.

Smatram da svaka umetnička scena koja zaista teži internacionalizmu, treba da bude otvorena za sve uticaje i kulture. U tom smislu Beograd je dosta hermetičan i zbog toga scena nije internacionalna. Veliki napredak postigao bi se ulaganjem u tu scenu, tako da bi za početak bilo dovoljno da se jedna od napuštenih industrijskih zgrada velike površine prenameni u svrhu stvaralačkog prostora za umetnike, kojima bi se po niskoj ceni obezbedili dobri uslovi rada, a istovremeno oni bi radili zajedno i zajedno rasli i unapređivali se međusobno. Takav primer postoji u Lajpcigu, ali i mnogim gradovima Evrope.

Klemon Bedel je francuski vizuelni umetnik rođen 1993. u Strasburu. Masterirao je sa čestitkama žirija 2017. godine na École Nationale Supérieure d’Art et de Design u Nensiju, Francuska. Tokom boravka u Beogradu učestvovao na više grupnih izložbi u Srbiji ali i Francuskoj. Shimmering Through Reality je Bedelova prva samostalna izložba koja će biti praćenja njegovim predstavljanjem na MULHOUSE 019 bijenalu u organizaciji Art Basel-a, koje predstavlja mlade umetnike Zapadne Evrope. Tokom predstojećeg leta Bedel će boraviti na umetničkoj rezidenturi PILOTENKUECHE u Lajpcigu u Nemačkoj.