Naslovi koji su obeležili srpsku strip-scenu u 2018.

Još jedna lista i pogled preko ramena – osvrt na najvažnija stripska ostvarenja objavljena u 2018. godini. I u godini za nama su se izdavači potrudili da prikažu devetu umetnost u svoj punoći njene raznolikosti…

1. „Modesti Blejz 1“, P. O`Donel/Dž. Holdavej (Darkwood)

Popularnost devete umetnosti u nas je svojevremeno postignuta zahvaljujući strip-sveskama i strip-revijama. Da sveske ostanu temelj te popularnosti, već preko deset godina brine se, u tome neprikosnoveni, Veseli četvrtak. (U prilog tome ide nedavno oživljavanje kultne edicije Zlatna serija). Međutim, revija više nema; drži se samo, zahvaljujući upornosti Darkwood-a, legendarna Stripoteka (i ujedno proživljava novu mladost!). Neke junake smo, mahom one italijanske mašinerije Bonelli, Dilana Doga, Zagora, Mister Noa, kao i Alana Forda tandema Bunker/Magnus, zavoleli zahvaljući sveskama. Neke druge – zbog njihove prisutnosti u revijama. Umesto revija, tu su danas brojna albumska izdanja i reprinti avantura dragih junaka, a u 2018. smo bili svedoci pokretanja dva projekta koji su među ključnim za održavanje strip-scene i privlačenja starih-novih čitalaca. Prvi od njih je „Modesti Blejz“ („Modesty Blaise“)… Džim Holdavej: jedini crtač čiji vas junaci gledaju pravo u oči.

Džim Holdavej: jedini crtač čiji vas junaci gledaju pravo u oči

Pred nama je neodoljiva saga o jednoj Princezi, čiji je život neraskidivo povezan s životom jedne Bitange. To su Modesti Blejz i Vili Garvin, ubistveni tandem koji je stekao bogatstvo baveći se kriminalom, ali poštujući strogi kodeks, takođe, koji je propisala Modesti, ratno siroče. U jednom trenutku su se povukli, ali se vrlo brzo ispostavilo da miran život nije za njih… Modesti i Vili su svetski putnici, ali negdašnje vođe organizacije „Mreža“ na put mahom odvodi želja da isprave nepravdu, čak i više od potrebe da nastave avanturistički život – sve to često pod patronatom prefinjenog engleskog obaveštajca, ser Džeralda Taranta. Upravo je nesvakidašnje prijateljstvo ovo troje junaka, u sprezi s neodoljivo uhvaćenim duhom vremena, ono po čemu je „Modesti“ jedna i jedina. Nezaobilazni junaci mnogih stripskih revija sada su ponovo s nama, a Darkwood će po prvi put objaviti magnum opus Pitera O`Donela i to u dvanaest prelepo dizajniranih integrala. Uz „Korta Maltezea“ – još jedan Darkwood-ov intergeneracijski poduhvat i stripski šampion za 2018. godinu.

2. „Asteriks, knjiga 1“, R. Gošini/A. Uderzo (Čarobna knjiga)

Premda je „Asteriks“ („Asterix“) u najmanje dva navrata gotovo u celosti bio objavljen u Srbiji, došlo je vreme da se neki novi klinci upoznaju sa avanturama prgavog Gala, dve decenije nakon poslednjeg izdanja. „Asteriks“ prati doživljaje stanovnika galskog seoceta okruženog rimskim logorima, jedine slobodne teritorije u vreme Cezarovih osvajanja. Omaleni Asteriks, uvek u pratnji elegantno popunjenog Obeliksa, junak je sage čija se radnja iz Galije (današnja Francuska) polako, ali sigurno, širi na Evropu i svet, te postaje britka satira i smehotresna kritika modernog društva. Rene Gošini se upravo po tome izdvojio kao jedan od najznačajnijih strip-scenarista francusko-belgijske škole stripa. Kroz rad na „Asteriksu“ – ali i „Taličnom Tomu“ i „Iznogudu“, sva tri smeštena u različite istorijske epohe (Divlji Zapad, odnosno Bagdadski kalifat) – je podsećao kako su mnogi i dan-danas prisutni civilizacijski problemi (čitaj: civilizacijska glupost) stariji nešto što se čini na prvi pogled. Autori već na početku upoznaju čitaoce sa životom u bučnom seocetu i logorima koji ga okružuju, a važno mesto zauzima tajna koja se tiče čarobnog napitka, kome malobrojni Gali duguju nepobedivost. Odmah potom, Asteriks i Obeliks kreću na svoja prva putovanja…

Naslovna strana prvog od dvanaest integrala

3. „Ardalen“, Migelančo Prado (Modesty stripovi/Komiko)

Španski umetnik Migelančo Prado je svestrani stvaralac, pa je otuda u njegovim stripovima prisutna autentičnost kakvoj nema ravne (osim, donekle, Bilalove). U svojim delima se bavi mnogim temama, ali posebno mesto zauzima varljivost sećanja. I dok Sabela, žena u ranim četrdesetim, dolazi u jedno planinsko seoce u potrazi za istinom o svom davno nestalom dedi, starac Fidel, njegov žitelj, voli sasvim drugačija sećanja, ne čak ni sopstvena. Prisustvo citata, isečaka iz rečnika i drugih tekstualnih dodataka dodatno produbljuje bunar sećanja. A njihov sudar, poput sudara morskih talasa sa obalom, zahvaljujući ardalenu, vetru koji duva s mora, kulminiraće tragedijom, baš kao u slučaju Pradovog kreativnog vrhunca, „Traga kredom“.

Lica Pradovih junaka su po uzoru na Šilea i Tuluz-Lotreka, a dinamiku, uprkos njihovom volumenu – postiže bojama

Lica Pradovih junaka su po uzoru na Šilea i Tuluz-Lotreka, a dinamiku, uprkos njihovom volumenu – postiže bojama Prado se još jednom oslanja na nesvakidašnju tehniku kada je strip u pitanju, kombinaciju pastela i akvarela. I još jednom velemajstorskom upotrebom toplih i hladnih boja ističe napisano, udahnuvši mu tako život, ali i režira poput nadrealista, zbog čega je „Ardalen“ i nalik Pradovom filmskom ostvarenju „De profundis“. Više, mnogo više od stripa. Pred nama je još jedno remek-delo ovog sjajnog autora, najvećeg slikara među strip-crtačima, za koga je crtanje stripova, po sopstvenom priznanju – „alhemija“.

4. „Veliki Teks: Patagonija“, M. Bozeli/P. Frizenda (Veseli četvrtak)

„Teks Viler“ („Tex Willer“) je strip-zastava Sergio Bonelli Editore-a. Popularni „Noćni orao“, osmišljen od strane Đanluiđija Bonelija lično, izlazi punih sedam decenija,. A „Veliki Teks“ (u Italiji popularno „Texone“) je prestižna edicija koja se štampa na uvećanom formatu i brojnim crtačima svetskog glasa pruža šansu da se okušaju u crtanju jednog od najvoljenijih italijanskih stripova. „Patagonija“ nam približava manje poznati deo argentinske istorije i to je priča o osvajanju najjužnijeg dela Južne Amerike. Premda je reč o događajima sličnim onim s Divljeg zapada, ipak je ovo unekoliko drugačiji vestern. Mastermind je zapravo bio stari Boneli, čija su veličanstvena putovanja bila osnova nebrojenih stripova. Sad, on nije bio Hugo Prat, ali jeste majstor za avanture s velikim početnim „A“. Mauro Bozeli je pisao baš u tom duhu, iako mu nije pošlo za rukom da do kraja prevaziđe déjà vu momente iz SBE stripova, što je prava šteta. (Prosto, jeste ovde crtež u prvom planu, ali i scenaristima je potrebno više prostora.) Međutim, maestralni Paskvale Frizenda je priči podario zaista veličanstvenu dimenziju… Paskvale Frizenda, majstor atmosfere Napomenimo da „Patagonija“ nije jedan od onih stripova napisanih baš za tog-i-tog crtača, s ciljem da mu se pruži materijal/okruženje u kome se snalazi, da bi se razmahao, uprkos Frizendinom iskustvu u crtanju vestern stripova („Ken Parker“ i „Magični vetar“). Naime, zbog različite prirodne sredine u odnosu na severnoameričku, odeće, fizionomije latinoameričkih indiosa i – kako je zanimljivo primetio Zoran Đukanović u pogovoru – zbog potpunog odsustva ikakve arhitekture, Frizendino delo je još veće. Nacrtao je strip na tragu najvećih svetskih majstora i naprosto zasenio scenario, pokrivši spomenute nedostatke. Potpisnik ovih redova je „Patagoniju“ pročitao u dahu, onako kako je kao klinac ljuštio romane Karla Maja, jer je Teks ovde poput Old Šeterhenda. K`o što rekosmo: Avantura. Nastala u slavu stripa!

Paskvale Frizenda, majstor atmosfere

5. „Mort Sinder“, E. H. Oesterheld/A. Bresija (Darkwood)

„Mort Sinder“ („Mort Cinder“) je jedno od dva najznačajnija dela najvećeg argentinskog strip-scenariste (drugo je „Eternaut“). Reč je nenadmašnom pripovedaču, Ektoru Hermanu Oesterheldu. Ovaj naslov je šetnja kroz različite periode i događaje u ljudskoj istoriji i sastoji se od nekolicine priča različite dužine. U kraćoj prvoj, on ne samo da se ne pojavljuje, već se ne spominje ni njegovo ime. Zatičemo antikvara, Ezru Vinstona, koji se s Mortom susreće u drugoj priči, najdužoj u ovoj kolekciji. Tu je susret s ludim naučnikom, nezaobilaznim simbolom ere u kojoj je strip nastao, prve polovine šezdesetih. Mort potom preuzima ulogu pripovedača, a Ezra postaje slušalac: najčešće kakav raritetni predmet inspiriše Morta da se raspriča, a radnja poprima atmosferu „Zone sumraka“.

„Da li je prošlost tako mrtva kako mi to verujemo?“

U tome je Oesterheld imao podršku maestra Alberta Bresije, čiji divlji potezi četkicom poprimaju obrise duboreza. Gotovo opipljivi, gusti i neobuzdani tragovi tušem, u kombinaciji s blještavilom beline, ponegde propraćeni i veštom upotrebom rastera, ključni su za vanvremenu atmosferu ovog dela. Bresija tako, pored ostalog, oživljava davno zaboravljene trenutke iz Starog Egipta i Vavilona, koji kulminiraju bitkom kod Termopila. Nije važno ko je Mort Sinder i odakle dolazi – možda otelovljenje istorije sâme? – važno je šta ima da ispriča i ne propustite da ga saslušate.

Ekspresionizam Alberta Bresije

6. „Elrik, knjiga 1: Rubinski presto“, Ž. Blondel/D. Poli, R. Reht (Makondo)

Saga o Elriku od Melnibonea („Elric of Melniboné“) je poznatija starijim čitaocima, odraslim uz legendarnu biblioteku „Plava ptica“. Radi se o seriji proznih romana Majkla Murkoka, jednog od velikana epske fantastike. Ta materija nije nimalo nalik Tolkinovom „Gospodaru prstenova“, već je reč o štivu koje se oslanja na nasleđe Roberta Irvina Haurda, literarnog oca Konana Simerijanca. Ovo nije prva strip-adaptacija sage, ali jeste najvernija, a zadovoljstvo nije krio ni sâm Murkok. Za to je ponajviše zaslužan klasični senzibilitet francusko-belgijske škole stripa, oličen u raskošnom i razuzdanom realističnom crtežu, potpuno odgovarajućem priči o jednom carstvu na umoru. („Elrik“ je i metaforična slika negdašnje imperijalne moći Velike Britanije.) Grandiozni Melnibone je, zahvaljujući magiji, zmajevima i svojoj gotovo nepobedivoj Zlatnoj floti, deset milenijuma gospodario svetom koji sada zauzimaju Mlada kraljevstva. Elrik, albino, koga u životu održava magija, njegov je poslednji vladar i onaj koji će Melniboneu doneti propast, ali najpre doći u posed runskog mača Olujnika i postati veliki ratnik-čarobnjak… Devetu umetnost odavno nije prodrmala priča ovako epskih razmera.

Elrik i njegova Simorila

7. „Izletnik“, F. Mun i G. Ba (Darkwood)

„Izletnik“ („Daytripper“) je naslov koji je u startu zanimljiv po tome što je plod saradnje – braće blizanaca. Ovo je grafički roman neobične postavke: svako poglavlje predstavlja neki od ključnih trenutaka u životu glavnog junaka, Brasa de Olive Domingosa, ali tako da se završava njegovom smrću. Mun i Ba više postavljaju pitanja, nego što daju odgovore; o smislu i traganju za smislom; o odnosima s najbližima i njihovoj važnosti; o životu uopšte. Koristeći se najbrutalnijim mogućim kontrastom – rekosmo, smrću – čitaoce primoravaju da nakon svakog poglavlja zastanu i duboko uzdahnu. Bras je sin poznatog pisca, u čijoj se senci dugo nalazio, zarađujući za život pišući nekrologe…

Bras je sin poznatog pisca, u čijoj se senci dugo nalazio, zarađujući za život pišući nekrologe…

Pitanja koja autori otvaraju su ujedno i podsetnik na to koliko (ne) obraćamo pažnju na sve one „sitnice koje život znače“. Sad, ovo je tema mnogih dela, ne samo strip-ostvarenja, ali „Izletnik“ pleni autentičnošću. Naime, uprkos magičnom realizmu koji je zaslužan za atmosferu u ovom naslovu, „Izletnik“ se izdvojio po dobro poznatim situacijama, u kojima, tamo gde se jedna vrata zatvore, druga namah bivaju otvorena. Zato su sve Brasove smrti samo prelazi između poglavlja, deo njega koji je umro, da bi on nastavio da živi. Međutim, kroz ovakav pripovedački aspekt, autori su provukli jednu mnogo jaču poruku, onu o životu kao konstanti koja se prenosi s roditelja na decu. Priča koja se čita u dahu. Priča o životu koji se sastoji od mnoštva manjih, kraćih života.

8. „Derdevil: Žuto“, Dž. Leb/T. Sejl (Phoenix Press)

Jedan od najboljih Marvelovih stripova svoju prepoznatljivost duguje pre svega Frenku Mileru, premda je trenutno popularan zbog sjajne istoimene TV serije. Prva ljubav Meta Merdoka, Karen Pejdž, je dugo bila odsutna iz serijala, sve dok je upravo Miler nije vratio osamdesetih. Nedavno smo već pisali o tome na ovom portalu, a bio je to period sazrevanja superherojskog stripa, prepun komplikovanih zapleta i mračnih obrta. Međutim, „Derdevil: Žuto“ je nešto sasvim drugo. Džef Leb evocira početke serijala, no, bilo bi pogrešno okarakterisati je samo kao origin priču. Naime, dugo je stradanje ženskih likova u superherojskim stripovima bilo osnova za priče o usponima i padovima glavnih junaka. Bilo je potrebno da prođe mnogo vremena kako bi junakinje dobile svoje mesto na adekvatan i ravnopravan način, a „Žuto“ pripada seriji „obojenih“ naslova Džefa Leba i Tima Sejla, u kojima su davno ispričanim storijama o Derdevilu, Spajdermenu („Plavo“) i Hulku („Sivo“) pristupili s vremenske distance koja je omogućila zreliji i realniji pogled na njih. Nešto kao kada se odrastao čovek priseća detinjstva, a ono, što je dalje, sve mu manje deluje bezbrižno… Ujedno, „Derdevil: Žuto“ je i priča o gubitku voljenih i nošenju s time. Ako do sada niste čitali „Derdevila“ ili volite TV seriju, počnite odavde.

Advokat Met Merdok i njegov prvi kostim…

9. „Monstrumesa 1“, M. Lu/S. Takeda (Dibidus)

Da srpska strip-scena ne ostane bez najaktuelnijih naslova, pobrinula se mlada izdavačka kuća, Dibidus. Nagrađivana mračna fantazija „Monstrumesa“ („Monstress“) je serijal koji pripada revolucionarnom kreativnom talasu, mogućem zahvaljujući sluhu Image Comics-a u pogledu autorskih prava. Za razliku od Marvela i DC-ja, Image gaji Creator Ownership pristup, koji poslednjih godina daje neverovatne rezultate. „Monstrumesa“ je delo američke scenaristkinje Mardžori Lu i japanske ilustratorke i dizajnerke, Sane Takeda. Ovo ne navodimo tek onako, jer je ovaj naslov svojevrstan amalgam zapadne i istočne strip-tradicije. Priča prati Maiku Poluvučju, koja je u potrazi za svojim poreklom i nasleđem. Autorke od prve strane pristupaju neverovatnom world building-u, razvijajući priču u svetu u kome vlada matrijarhat i krhko primirje između Federacije ljudi i Arkanskih zemalja. Ona čuvena misao da se u svakome od nas krije monstrum poprimiće i bukvalno i preneseno značenje… A Takeda na hipnotišući način unosi estetiku mangi u američki strip, tako da je, za razliku od uobičajenog crno-belog izraza, ovde krasi izuzetan kolor. Nalazimo se na početku serije koja bi lako mogla stati uz rame sa „Sendmenom“ i „Lokotom i ključem“…

Svet u kome iznenađenjima nema kraja

10. „Bezimena“, Nina Bunjevac (Moro/System Comics)

Nina Bunjevac je umetnica koja se ne libi da hrabro istupi i progovori bez dlake na jeziku. Srpskog je porekla, premda živi i radi u Kanadi, a teme koje se, pored ostalog, tiču i Srbije, je obradila u svoja tri grafička romana, „Hladna kao led“, „Otadžbina“ i, poslednjem, „Bezimena“. Bunjevčeva se devetoj umetnosti okrenula kao zreli stvaralac, ostvarivši se najpre u slikarstvu, ilustraciji i vajarstvu, a potom se odlučivši za upečatljivi poentilistički pristup stripskoj naraciji, karakterističnoj i za „Bezimenu“. Ovaj grafički roman je, pre svega, reinterpretacija jednog manje poznatog mita, onog o Artemidi i Siprotu, mladiću koji je umalo silovao jednu devicu iz njene pratnje (po drugoj verziji boginju video golu), da bi za kaznu bio pretvoren u žensko. Autorka analizira kako je taj mit postao arhetip i ukazuje na problem seksualnog zlostavljanja, što kao problem modernog društva, što kao civilizacijski problem (koji se prečesto banalizuje), ali i nešto s čime se sâma susrela. Stripske (auto)biografije ili stripovi s takvim elementima odavno nisu retkost, ali nažalost sve više i liče jedni na druge. Međutim, ne i „Bezimena“, uznemirujuća šetnja kroz um jednog psihičkog bolesnika i odličan primer toga zašto je neke priče nemoguće do kraja prikazati na filmu ili u književnosti. Krajem januara biće održan najznačajniji evropski strip-festival, onaj u Angulemu, a „Bezimena“ se našla u zvaničnoj selekciji festivala. Zanimljivo, jer – iako je reč o drugoj kategoriji – festival se pre samo tri godine suočio sa oštrom kritikom zbog izostavljanja strip-autorki s liste nominovanih za Gran pri za životno delo.

„Bezimena“ je grafički roman u kome su sve table splash (preko cele strane i to desne), a tekst se nalazi sleva