Da li imate preko 18 godina?

Miloš Todorović: Neka mostovi koje palim osvetle put

Beogradska izložba slika Miloša Todorovića pod nazivom „Apocalypse Insight” - koja je trenutno zatvorena zbog vanrednog stanja - pruža nam gotovo proročku priliku da iz umetnikovih najintimnijih traganja nazremo obrise “apokalipse” koju upravo živimo.

5
0

Svega dve nedelje pre uvođenja vanrednog stanja u Srbiji otvorena je nesvakidašnja izložba slika Miloša Todorovića u beogradskoj galeriji Drina. Izložba pod naslovom „Apocalypse Insight“ ponudila je, onima koji su imali prilike da je vide, intimni i razdirući svet umetnika koji, prelazeći lične granice, nudi odgovore na neka univerzalna pitanja. Ono zbog čega je ova izložba i sada posebno važna jeste trenutak u kome živimo – pandemija, jer Miloš Todorović gotovo proročki oslikava i naša tegobna stanja i ono što ta stanja prati.

Plavi pastelni tonovi, kao polje sveprisutnog, mešaju se s beličastim bojama oblaka, vode i dima, dajući nam u isto vreme i sliku mesta na koje neminovno moramo doći ali i sliku utočišta koje od nas traži neprekidno preispitivanje kroz cikluse koji nas vode do novog rađanja.  Upravo sada bi mogao biti baš taj trenutak, baš sada kada smo čak i doslovno fizički zatvoreni i odvojeni od drugih i, time, snažnije upućeni na sebe i lična preispitivanja.

Muzika je za ovu seriju slika veoma važna. Naime, radeći na svojim slikama Miloš Todorović naglašava kako su tekstovi grupe Joy Divison značajno uticali na njihovo oblikovanje, ali ako želite da čujete zvuk gledajući u njih onda je to svakako zvuk pesme “May the Bridges I Burn Light the Way”  koju izvodi Roxy Jules. Kidajući rifovi, podvučeni čvrstim bitom i Julesin glas koji jeca savršeno će vam dočarati svu eruptivnost ovih slika.

Upravo zbog svega ovoga verujem da će susret sa serijom slika “Apocalypse Insight”,  nakon što čovečanstvo prevlada trenutnu pandemiju i Beograd počne da živi svojim uobičajenim tempom, biti još dragoceniji.

Zanimljivo je da je ova prekinuta izložba zapravo prva izložba Miloša Todorovića u Beogradu nakon 27 godina otkako je, na poziv akademika Vladimira Veličkovića, otišao u Pariz kako bi se školovao na École nationale supérieure des Beaux-Arts na kojoj je 1999. godine i magistrirao slikarstvo.

Malo je poznato, ali i jedinstveno u svetu umetnosti, da je Miloš Todorović još krajem 2013. godine objavio svoju „fizičku“ (zapravo: kreativnu) smrt  i nakon toga se potpuno povukao iz javnosti, brišući za sobom bilo kakav trag o sopstvenom postojanju, posebno trag ostavljen na internetu. Upravo iz tog razloga, vrlo je teško u kibernetičkom prostoru pronaći ekstenzivne sadržaje o njemu, uprkos njegovoj bogatoj i uspešnoj umetničkoj karijeri.

U javnost se vratio nakratko 2015. godine s izložbom „226“ na kojoj su bili zastupljeni isključivo njegovi fotografski autoportreti, a ta izložba je u pariskom hotelu Providence bila postavljena samo jedan dan. Nakon toga, ponovo se povlači i biva nedostupan za javnost sve do februara ove (2020.) godine kada odlučuje da se s novom izložbom ponovo  vrati u javnost.

Miloš Todorović dobitnik je dva najveća profesionalna priznanja u Francuskoj iz oblasti slikarstva – nagrade Fondacije Antoine Marin i nagrade za slikarstvo koju iz Fonda Pierre Cardin dodeljuje francuska Akademija nauka i umetnosti.

Svoja dela izlagao na četrnaest samostalnih i preko trideset grupnih izložbi, a njegove slike bile su izložene uz dela umetnika kao što su Andy Warhol, Keith Haring, Roy Lichtenstein, Jasper Johns, Jean Michel Basquiat, Erro, Robert Combas, Damien Hirst, Mel Ramos, Douglas Gordon i uz još nekoliko desetina imena čija su dela vrhunci umetnosti XX i XXI  veka.

Više od hiljadu njegovih radova nalazi se danas u različitim privatnim i javnim kolekcijama kao što su Frissiras Museum (Atina), S.E.T (Pariz), Zepter kolekcija (Monako), kolekcija Dakisa Joannoua, Pierre Cardin Foundation (Pariz), Four Seasons kolekcija, James Lubowitz kolekcija (Taos), Kolekcija Philippe Marin,  Ann&Vivian Horwitz kolekcija, kao i u mnogim drugim zbirkama umetničkih dela  širom sveta.

Svega nekoliko dana pre zatvaranja granica Miloš Todorović vratio se iz Beograda u Pariz. Bez obzira na to što je galerija Drina, kao i sve galerije u zemlji, trenutno zatvorena, razgovor o izložbi smatrao sam  važnim upravo sada i baš zbog svega što je deo našeg svakodnevnog iskustva, s tim da sam želeo da izbegnem temu o virusu i njegovim posledicama. O Koroni već svi pričaju, te je zato je suvišno da se na toj temi i mi zadržavamo. U skladu s trenutkom u kojem živimo, gde su fizički kontakti svedeni na minimum, razgovarali smo putem e-maila.

Kako sa ove distance od jednog meseca gledate na otvaranje svoje prve samostalne izložbe u Beogradu nakon 27 godina?

Ostvarila mi se dugogodišnja želja. Doživljaji u toku rada su se odrazili kroz publiku, moje prijatelje, saradnike i mnoge druge. Beograd je ostao ono što je uvek bio, grad posebnih ljudi.

Da neko ne razume pogrešno, vi ste sve vreme, za ove skoro tri decenije, dolazili u Beograd, živeli ste i radili u Beogradu, ali niste izlagali. Zbog čega ste napravili toliku pauzu?

Niko me nije zvao. Oduvek sam radio velike formate, komplikovane za transport i osiguranja i vrlo zahtevne u pogledu ostalih tehničkih uslova.

Izložba pod nazivom „Apocalypse Insight“ otvorena je u prestižnoj beogradskoj Galeriji Drina. Iz kog razloga je vaša izložba baš ovako nazvana?

Radi se o ličnoj “apokalipsi” iz koje proizilazi viđenje sveta u kome živimo. “Insight”, duboko razumevanje, je kao kada pišete tekst pa iz nekog razloga podvučete reč koja vam je izuzetno dobro poznata.

U tekstu kataloga koji prati ovu izložbu navedeno je i da je vaš rad zapravo postupak u kome se impulsima prenose emotivni događaji iz vašeg života i da taj rad daje odgovore na pitanja. Koja su to za vas važna pitanja na koja pokušavate da date odgovor?

Ne postoje važna ili nevažna pitanja. Ono što se dogodi na platnu daje mi odgovor bez pitanja.

Nataša Radojević, kustoskinja Galerije Drina u katalogu za ovu izložbu napisala je: „U seriji slika Apocalypse Insight, apokaliptični ‘pejzaž’ javlja se u izmaglici podzemnog sveta. Postavka svedena na oblake, vodu i dim čini kulise za tamne dubine koje opsedaju umetnika, mesto gde nepostojeće pronalazi utočište u svetlosti koja iščezava, dok se u toj maglovitoj seni pokreće energetska erupcija.” Mesto Boga zauzima važno mesto u razumevanju onoga što radite, kao i termin “podzemni svet”. Da li su ovi pojmovi samo profesionalni konstrukt ili ih doživljavate i intimno?

Intimno doživljavam trenutak, mračan, melanholičan, svetao… Bog, čovek, podzemni svet, zver – neodvojivi su. Bez mraka ne postoji svetlost i obrnuto. Između njih je duh, koji je lišen svake forme a koji obuhvata sve forme.

Polovinom decembra 2013. godine objavili ste postojanje entiteta “226” nakon što ste proglasili svoju fizičku (kreativnu) smrt i potom nestali iz javnosti. Kakva je razlika između onoga što je slikao Miloš Todorović i ovoga što slika “226”?

Duh slika tanko, prozirno, ne vidi se u ogledalu.

Zašto ste odlučili da se potpuno izolujete, čak toliko da izbrišete sve moguće tragove o sebi i o svom radu?

Auto-obećanje. U Sanskritu postoji Preta – natprirodno biće opisano i u hinduizmu, budizmu, taoizmu, kineskom i vijetnamskom narodnom verovanju kao gladni duh – neizmerno pati od gladi i žeđi u tranziciji između smrti i karmičke sudbinske reinkarnacije. Imao sam težak račun da platim i još uvek sam dužnik.

Kako ste provodili te godine dobrovoljne samoizolacije?

Novi dan je brisao prethodni, brisao sam svoje telo, um, emocije, memento mori koje ozdravljuje dušu pre života posle smrti.

Danas ste u poziciji umetnika koji je uistinu nezavisan, u svakom smislu te reči. Najdirektnije rečeno, vi možete udobno da živite od prodaje svojih slika. Šta su, nakon postizanja te materijalne nezavisnosti, najveći izazovi s kojima se suočavate?

Nisam materijalno nezavistan a izazovi su jednostavni i tiču se najbližih ljudi oko mene. Jedan ličan izazov čeka me u Bangkoku u hotelu Mandarin Oriental i označiće kraj jednog ciklusa u mom životu i početak novog ciklusa.

Da li smatrate neumesnim ako vas neko pita za koliko novca ste prodali svoju najskuplju sliku? Koliko je ona koštala i koja je to slika?

Iskreno se ne sećam koja je to slika bila, valjda oko 40 000 eura.

Iz naših razgovora vođenih u Beogradu mogao sam da zaključim da vam Pariz više nije toliko omiljen kao u vreme kada ste u njega tek došli pa sve do pre nekoliko godina. Šta je to što Pariz više nije, barem u tom umetničkom ili životnom aspektu?

Pariz je magičan grad s ogromnim nebom koje se nije promenilo: promenili su se ljudi, što je cikličan proces. Priroda nas uči kako da se promenimo na dobar način.

Šta biste kao vaše najvrednije iskustvo u polju slikarstva, ali i u radu s galeristima i institucijama, mogli da prenesete drugima kao iskustvo ili lekciju, i to možda prvenstveno mlađim slikarima koji tek nameravaju da naprave svoje karijere?

Da budu vredni, da veruju u sebe i da ne traže karijeru jer je neće naći. Taj pojam nije svojstven kreaciji. Slikari su kroz istoriju materijalno zavisili od bogatih trgovaca, od Crkve ili države, a danas je isti slučaj ali se drugačije zove. Rad na slici je nešto sasvim drugo i taj rad ne trpi ni najmanji kompromis.

Kakva je dalja sudbina izložbe „Apocalypse Insight“? Da li će ona svoj put nastaviti i na nekim drugim destinacijama ili je ekskluzivno prikazana samo u Beogradu?

Sjajni tim Galerije Drina ide dalje s ovom i sa sledećim izlozbama. Videćemo.

Koji je vaš sledeći umetnički korak?

Greška u koracima.

*Trajanje izložbe u Galeriji Drina biće produženo, a svi zainteresovani imaće priliku da izložbu Miloša Todorovića vide po završetku vanrednog stanja.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: