“Lion”: Odlično ispričana istinita priča

Film “Lion” je jedno neverovatno putovanje, biografska drama zasnovana po knjizi “A Long Way Home” koju su zajedno napisali Saroo Brierley i Larry Philip Buttrose (u ovoj autobiografskoj knjizi, Brierley pokriva tri decenije svog života – od izgubljenog petogodišnjaka u Indiji, preko usvajanja od strane australijske porodice srednje klase, pa do potrage za svojom porodicom), a svetsku premijeru je imao na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, u septembru 2016. godine. Režirao ga je australijski reditelj Garth Davis kojem je ovo debitantski igrani film, dok je scenario napisao takođe Australijanac, Luke Davies. “Lion” je osvojio više od 50 nagrada, a nominacija je imao preko 100, čak šest za Oskara (najbolji film, Dev Patel – najbolji glumac u sporednoj ulozi, Nicole Kidman – najbolja glumica u sporednoj ulozi, Luke Davies – najbolji adaptirani scenario i Greig Fraser – najbolje dostignuće u kinematografiji). Koliko je sve to zaslužio? Pa, jeste, to je veoma dobar film, onaj koji se dotiče mnogih tema.

Dakle, u filmu nas čeka otprilike isto ono što se dogodilo u stvarnosti: petogodišnjeg dečaka iz Indije po imenu Saroo (glumi ga ubedljivo slatko dete Sunny Pawar koji odmah osvaja naše srce) usvojio je australijski par nakon što se izgubio stotinama kilometara od kuće. 25 godina kasnije, on kreće da pronađe svoju porodicu (sada, kao odraslog, glumi ga maestralno Dev Patel, glumac koji nam je dobro poznat). Ali hajdemo od početka. Kada prvi put sretnemo Sarooa, on prosi za komadiće hrane, ali i brine o svojoj mladoj sestri dok njegova majka radi teške poslove. Jednog dana, pokušavajući da pomogne bratu u njegovom poslu, zaspao je u pogrešnom vozu i probudio se na putu za Kalkutu (jedan od najvećih gradova na svetu). Daleko od majke, brata i sestre, Saroo mesecima mora da se brine sam o sebi jedući ostatke hrane i sklanjajući se ispod mostova. Inače, on se našao na ulici i na meti trgovaca ljudima i mogao je da se osloni samo na svoje instinkte. Nije znao čak ni jezik sredine (bengalski), a pošto mu ni policija nije mogla pomoći, završio je u lokalnom sirotištu, no imao je dovoljno sreće da bude usvojen u Australiji (usvajaju ga Sue koju glumi Nicole Kidman i John kojeg glumi David Wenham).

Ono što “Lion” čini posebno srceparajućim filmom je Saroov rani život (bez sumnje će biti napravljena poređenja sa filmom koji je pokrenuo Patelovu karijeru, “Slumdog Millionaire”, jer rani delovi ove snažne drame nam daju prikaz života siromašne dece u Indiji, baš kao što je to slučaj i u dobitniku Oskara Dannyja Boylea iz 2009. godine, no taj film je ipak nešto sasvim drugo). Od početka je jasno da se ova porodica duboko voli. Saroov stariji brat, Guddu, štiti ga na svaki mogući način. Saroo se nikada nije osećao nevoljenim ili nepoželjnim. Stoga, kada se nađe izgubljen u Kalkuti, to je srceparajuće. Ali, gledaoca takođe pogađa i ono kasnije: njegova sećanja na vreme pre usvajanja odnose se samo na Kalkutu. Saroo se više ne seća Guddua, njegove majke, voza i kako je došao u Kalkutu.

“Lion” ima zaista mnogo stvari koje ga čine vrednim filmom. Samo gledati kako se Saroo po prvi put susreće sa stvarima kao što su televizor ili frižider je magično. Najbolji, najupečatljiviji govor ima Kidmanova Sue Brierley, koja svom sinu objašnjava razlog zbog kojeg je usvojila dva indijska dečaka, a taj razlog nije neplodnost, nego nešto drugo. Saroo kasnije upoznaje američku studenticu po imenu Lucy (Rooney Mara) i njih dvoje se zaljubljuju jedno u drugo. Za Sarooa, prekretnica dolazi jedne noći na zabavi kada uđe u kuhinju i zatekne sebe kako nepomično bulji u indijski slatkiš, poznat pod imenom Jalebi. U tom trenutku, Saroo se seća svog sela, majke i brata. Odjednom mora da zna ko je on. Želi da poseti svoje rodno mesto i vidi svoju pravu porodicu.

Prva polovina filma je bolja od druge, i to dosta, ali to ne znači da je druga loša, samo je prva jednostavno više zanimljiva. No dobro, “Lion” kao film svakako postiže ono što njegovi autori i producenti žele, a to je da nam prenese snažne emocije.

Dok je gluma svih glumaca izuzetno moćna, kinematografija i muzika čine sve što mogu da ih podrže, i to takođe treba pohvaliti, pre svega, direktora fotografije Greiga Frasera koji iza sebe ima neke fantastične radove kao što su “Zero Dark Thirty” (2012) i “Rogue One: A Star Wars Story” (2016), a pre dve godine je osvojio Oskara za svoj rad u filmu “Dune” (2021) Denisa Villeneuvea. S druge strane, Garth Davis je svakako uradio dosta dobar posao, posebno ako uzmemo u obzir da mu je ovo tek prvi dugometražni film. Ne treba zaboraviti ni odličan scenario Lukea Daviesa koji kao pisac ima veliko iskustvo. Sve u svemu, “Lion” je film vredan gledanja i poštovanja. Priča je suviše jaka i neverovatno dobro ispričana i vaš filmski kritičar ne može da pronađe nijedan dobar razlog zašto neko ne bi trebalo da pogleda ovaj film. Idite i nabavite ga!