Igramo na kvalitet i otkrivamo nove autore

Pre dve godine je postao umetnički direktor FEST-a, najvećeg i najznačajnijeg domaćeg filmskog festivala. Te godine je beogradski festival iz revijalnog prerastao u takmičarski. Početkom 2016. je postao direktor Jugoslovenske kinoteke u kojoj je pokrenuo talas promena. Jugoslav Pantelić je prvu godinu mandata na čelu ove institucije završio saopštavanjem informacije da je Jugoslovenska kinoteka, prvi put od svog nastanka, proglasila 100 srpskih filmova 20. veka za kulturno dobro od velikog značaja. To je, simbolično, uradio 28. decembra, na dan kada je održana prva filmska projekcija na svetu, u pariskom Gran kafeu.

Sa Jugoslavom Pantelićem smo sumirali godinu na izmaku i pričali o ambicioznim planovima Kinoteke u 2017. U šiframa nam je otkrio bez kojih filmova je nemoguće održavanje predstojećeg FESTa. Tu su neizostavno i filmovi koje biste trebali da pogledate tokom praznika.

Kraj ove godine označava i završetak prve godine vašeg mandata na čelu Jugoslovenske kinoteke. Šta je najznačajniji rezultat rada Kinoteke u ovoj godini?

Bez sumnje to je davanje statusa kulturnog dobra od velikog značaja domaćim filmovima. Kinoteka, na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, ima zakonsko pravo da proglašava filmove kulturnim dobrom od velikog značaja i da parlamentu, posredstvom Ministarstva kulture, predlaže da neke od filmova proglasi kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Od svog nastanka 1949. godine Kinoteka je ovo drugopomenuto pravo iskoristila dva puta. Prvi put je to bilo 1980. godine kada je tadašnji predsednik parlamenta Petar Stambolić potpisao odluku da se 165 kratkih dokumentarnih filmova i video zapisa snimljenih od 1896. do 1945. godine proglase kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Drugi put, tadašnji predsednik parlamenta Aleksandar Bakočević je aprila 1991. godine potpisao odluku parlamenta da se filmovi snimljeni do 1945. godine, a čuvaju se u Arhivu Jugoslovenske kinoteke pod određenim brojevima, takođe proglase kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Tada su četiri igrana filma dobila taj status “Rudareva sreća”, “Grešnica bez greha”, “S verom u Boga” i “Nevinost bez zaštite”. Do decembra 2016. godine Srbija je imala zaštićena samo četiri igrana filma iz svoje bogate istorije. Ukoliko se pitate kako je moguće da “Karađorđe”, najstariji srpski film iz 1911. nije bio zaštićen, odgovor je da se tada nije znalo da postoji, jer je otkriven 2003. godine. Zašto nije zaštićen od 2003. do sada to nije pitanje za mene. Kinoteka je iskoristila svoje zakonsko pravo i proglasila 100 srpskih filmova kulturnim dobrom od velikog značaja. Do ovih 100 filmova smo došli anketiranjem naše stručne filmske javnosti, uz prethodne konsultacije sa kolegama iz Češke, koji su sproveli nešto slično. Primenili smo bodovanje u skladu sa programom Creative Europe i došli do reprezentativnog broja filmova koji mogu imati etiketu srpski film, jer je Jugoslovenska kinoteka i srpski filmski arhiv. Tako filmovi, u kojima je čak i kao manjinski koproducent učestvovalo neko preduzeće  iz Srbije, ili je država Srbija na bilo koji način pomogla njegov nastanak, imaju pravo da nose oznaku srpski film. Naša stručna filmska javnost je na uvid dobila spisak svakog srpskog filma i potom su glasali. Došli smo do spiska koji ima više od 300 filmova, od kojih se 100 našlo na listi.

Vreme će pokazati zašto je ovo dobro. Najveći broj ovih filmova je u privatnom vlasništvu. Zakon o kulturnim dobrima nalaže kako se sa kulturnim dobrima postupa i nalaže sankcije za nepoštovanje zakona.

Mislim da je ovo reprezentativna lista koja će nam biti smernica za restauraciju tih filmova.

Ono što javnost možda ne zna, a tu stvar ne treba kriti, mi nemamo u našoj Kinoteci negative mnogih filmova koji se nalaze na ovoj listi. Neverovatan je broj filmskih negativa koji se nalaze u evropskim filmskim laboratorijama, koji su tamo zaboravljeni. To je informacija koja je na granici verovali ili ne. Kinoteka preduzima sve mere koje su joj na raspolaganju da do ovih negativa dođe. Ovo je svakako najvažniji događaj u Kinoteci ove godine i otvara nam mnogo prostora za rad u narednim godinama. Opredelili smo se za filmove do 1999. godine, a na red će doći i novija filmska produkcija.

Vidim da povodom ove vesti na društvenim mrežama, ali i u komentarima ispod vesti na portalima, preovlađuje stav – sve je to jugoslovenski film. Apsolutno jeste, ali mi govorimo o eri jugoslovenskog filma, kao što govorimo o eri sovjetskog ili češko-slovačkog filma, ili npr. o pank pokretu ili pokretima u slikarstvu ili književnosti. Niko ne spori da je to era jugoslovenskog filma i, ako tako gledamo, mi ponovo imamo eru jugoslovenskog filma. Zar ne?

Šta su planovi Kinoteke za narednu godinu?

Želimo da razvijemo svest o neophodnosti ulaganja u izradu novih kopija filmova i njihovu restauraciju. Izuzev filmova Gorana Paskaljevića, čije je celokupno delo restaurirano i digitalizovano za potrebe prikazivanja njegove retrospektive u njujorškom Muzeju savremene umetnosti (MOMA), te filmova “Karađorđe” i “Plastični Isus” Lazara Stojanovića, koji je takođe obrađen za prikazivanje filma u njujorškoj MOMA-i, igrani srpski film nije restaurisan. Na ovome ćemo raditi ne samo naredne godine, već i u godinama koje će uslediti.

Godinama je na programu Jugoslovenske kinoteke zapostavljan dokumentarni i nemi film. Zbog toga smo odlučili da već u januaru krenemo sa boljom ponudom te vrste programa. Jugoslovenska kinoteka je riznica i dokumentranog filma, brojnih žurnala, i to želimo da prikažemo javnosti. Nemi film takođe nije bio često na programima prethodnih godina.

Krenućemo i u prikazivanje restauriranih verzija klasika koje većina od nas dugo ili nikada nije imala priliku da pogleda. Najveći svetski festivali sve više vode računa o svojim klasik programima, i iz godine u godinu prikazuju restaurirana blaga. Tako će Beograd postati evropska stanica karavana prikazivanja restauriranih verzija evropskih, azijskih i američkih filmova. Imaćemo i premijere restauriranih kopija domaćih filmova. Posebnu pažnju posvetićemo pedesetogodišnjici filma “Skupljači perja” Aleksandra Saše Petrovića.

Predstavićemo veliku izložbu posvećenu Veljku Despotoviću, jednom od najvećih filmskih stvaralaca kod nas. Početkom jeseni Kinoteka je preuzela njegovu zaostavštinu. U pitanju je impresivna zbirka radova na scenografiji nekih od najznačajnijih filmova naše kinematografije.

Sledeća godina biće posvećena Svetislavu Ivanu Petroviću, bez dileme našoj najvećoj svetskoj filmskoj zvezdi, koji je 1945. godine izbrisan gumicom zbog toga što je krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina prošlog veka uživao neverovatnu popularnost kao jedna od najvećih zvezda u Nemačkoj.

Nad karijerom ovog Novosađanina je napravljena velika nepravda.

Od trenutka kada sam, kao mlad čovek, saznao za njega čitajući Politikin zabavnik, želeo sam da tako nešto uradim. Cilj mi je da Kinoteka ima što više njegovih filmova. On je ostvario više od 100 uloga, veliki broj tih filmova je uništen u bombardovanju Berlina, ali, u saradnji sa kolegama iz Nemačke i Mađarske, ali i, nećete verovati, kinotekama iz zemalja Latinske Amerike, dolazimo do impozantnog broja filmova ovog velikog umetnika.

U januaru javnosti predstavljamo prvi broj časopisa Kinoteka, jer je došlo vreme da naš mesečni program evaluira u pravi filmski magazin, čija će osnova biti puna afirmacija programa Kinoteke. Prvi broj će se pojaviti u Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Dvorani kulturnog centra i bolje snabdevenim knjižarama u tiražu od 2.000 primeraka, i ukoliko bude interesovanja javnosti, izaći ćemo na kioske.

Upravo završavamo rad na restauraciji filma “Beograd, prestonica kraljevine Jugoslavije” iz 1932. godine koji će biti prikazan na velikom filmskom festivalu, koji se uskoro održava u Beogradu. (smeh)

Odličan šlagvort za nastavak priče. Šta nas očekuje na programu 45. Beogradskog filmskog festivala (FEST) i da li će na programu biti filmova za iskusnu beogradsku filmku publiku?

Bez želje da zvučim pretenciozno, mislim da će predstojeći FEST, u poređenju sa festivalima održavanim godinama unazad, biti najbolji do sada. Kvalitetna filmska godina, blagovremena reakcija i prepoznavanje onoga što je obeležilo 2016, a potvrdu će dobiti baš u vreme kada se bude održavao FEST, biće oskosnica programa. Naravno tu su filmovi etabliranih reditelja, novih reditelja, filmovi iz malih kinematografija, kao i najbolje iz regije, koja je ove godine podbacila, ali ono što nam stiže je za svaku pohvalu.

Programi ostaju isti, njih smo uspostavili pre dve godine kada je FEST postao takmičarski festival.

Te promene su bile radikalne baš zbog toga da se program više ne bi menjao.

Imamo Glavni program u okviru kojeg žiri dodeljuje nagrade, uključujući i najznačajniju “Beogradski pobednik”, kao i Srpski film – takmičarski program. Selekciona komisija je pogledala kompletnu domaću produkciju, i opredelila se za osam naslova. Javnosti će biti predočeno i njihovo saopštenje zbog čega nije ispunjena kvota od 10 filmova.

Program FEST-a zanima najmasovniju publiku i na njemu se nalaze filmovi koji dominiraju budućim nominacijama za nagradu Oskar, izuzev možda dva naslova koji su već imali filmsku distribuciju, jer je inostrani producent zahtevao da ti filmovi u Srbiji budu prikazani istog datuma kao u celom svetu, zbog straha od piraterije. Pravljenje programa nije viša matematika. Važno je biti na licu mesta kada filmovi prvi put ugledaju svetlost dana i odreagovati istog dana, dok ne izađu prve kritike i studiji ne shvate da su to filmovi koji bi mogli da dobiju Oskara.

Ovo će biti treći put zaredom da sam ja umetnički direktor FEST-a i na prethodna dva na programu smo imali dobitnike Oskara za najbolji film.

S obzirom na to da se Oskar uvek dodeljuje drugog ili trećeg dana FEST-a, to ne može biti zanemarljivo. Ove godine to je bio “Spotlight”, prošle godine “Birdman”. Morate igrati na sigurno i ne smete razočarati publiku koja očekuje da u noći dodele Oskara umetnički direktor prepozna ko će dobiti nagrade. A ja to ne mogu kada se objave nominacije, već i pre nego što neko pomene da je određeni film potencijalni konkurent za nominacije. To vam je posao. Prepoznati kvalitetan film, znati ko će biti nominovan za Oskara, koji će film dobiti “Zlatnu plamu” ili “Zlatnog lava”. Festival u Berlinu se završava pet dana pre početka FEST-a, a ja moram već na jesen odabrati i prepoznati film koji će biti u Berlinu.

FEST mora da ima ekskluzivan program, a publika će uzvratiti poverenjem. Nadam se da je publika shvatila da je koncept festivala promenjen. Igramo na kvalitet, jer mene iritiraju priče o broju prodatih karata. Koji su onda filmovi najbolji? Oni najgori, koji privlače najveći broj publike. Mi moramo otkrivati nove autore!

Bez kojih filmova FEST ne bi mogao da se održi?

FEST ne bi mogao da prođe bez filma o jednoj prvoj dami SAD, bez jednog mjuzikla koji će dobiti Oskara, bez jednog grada na moru i bez filma koji je simbioza “Profesorke klavira” Mihaela Hanekea i “Niskih strasti” Pola Ferhovena.

Šta gledati za praznike?

Vašim čitaocima u Hrvatskoj bih preporučio film “Goran”, sjajnog reditelja Nevia Marasovića. Preporučujem film “Matura” Kristijana Munđijua, koji je na repertoaru bioskopa. To je fantastičan film. Pravo malo remek delo. “Toni Erdman” je korektan film, ali ništa više od toga. Moram priznati da ne nalazim nikakvu briljantnost u tom filmu, i to nije najbolji film Maren Ade.

A preporuka onima koji su propustili neke od domaćih ili regionalnih ostvarenja?

Topla preporuka je da pogledaju novi film Snježane Tribuson “Sve najbolje”, budući da je u pitanju praznični film. Koji nije pogledao “Jesen samuraja” da ga pogleda. “Ustav Republike Hrvatske” je briljantan film, kao i ogromna većina filmova Rajka Grlića.

Šta biste voleli da ljudi pogledaju?

Svakako “Vatrene kočije” Hju Hadsona, “Oči čornije” Nikite Mihalkova, neke od domaćih filmova koji su proglašeni za kulturno dobro od velikog značaja. Nedavno sam ovde u Kinoteci, kada je bila retrospektiva Miće Popovića, ponovo pogledao “Roj” sa sjajnom Mirom Stupicom koja nas je napustila ove godine. Ovo može da bude vreme kada ćemo se podsetiti velikana koji su otišli, tako da pogledajte “Mlad i zdrav kao ruža”, “Skupljače perja”…