Ryan McGinley: Jako Daleko

Ryan McGinley, američki fotograf, već godinama unazad vodi armiju razgolićenih modela sa sobom u divljinu američkih predela, zaboravljenih pustinja, zaraslih šuma i napuštenih voda. Svake godine kreće u sad već tradicionalnu ekskurziju na kojoj beleži sve što se dešava, a ponekad i sam ta dešavanja provocira.

Rajanova najnovija knjiga Way Far biće objavljena predstojećeg oktobra. U pitanju je selekcija najboljih fotografija iz protekle četiri godine. Poslednja knjiga koju je izdao sa istim izdavačem, Rizzoli (Njujork), bila je njegova monografija od početka karijere do 2011. Way Far se nastavlja od tog trenutka i sastoji se od fotografija sa “road i ostalih tripova”.

Mekginlijeve fotografije nastaju kao produkt vrlo poetične discipline. Do 15 ljudi, uključujući modele i asistente slikanja, ukrca se na iznajmljeni autobus u kome postoje jasno određene zone za fotografsku i kampersku opremu za sve prisutne, frižider i “mala polica” za sve ostalo.

Slikanja se odvijaju u sumrak i u svitanje. Dan počinje crnilom, oko 4:40 ujutro, kada se celokupna grupa budi. Rajan kaže da mu je to važno zbog atmosfere koja je puna stvaralačkog naboja i da često deluje kao da svi skupa izlaze iz majčine utrobe.

U tim trenucima vlada tišina jer niko nema potrebu da priča. Sve je u govoru tela. Onda krene zora, svetlost se polako pojavljuje. Momenat kada se prvi put promoli Sunce nad horizontom je jako bitan za mene jer je svetlo izrazito mekano baš kao i emocije svih nas koji tome prisustvujemo. U toj podudarnosti se dese moje fotografije.

Slikanje se odvija između 5 i 9 ujutro. Onda se svi povlače na doručak pa na spavanje do podneva. Posle kraćih razgovora spavanje se nastavlja do 5 popodne kada se svi ponovo bude da bi se spremili za svetlo golden hour-a, tokom kog se, najčešće od 6 – 9 uveče, dešava drugi i poslednji deo slikanja za taj dan.

Što se tiče opreme, iznenađujuće je da se Mekginli, uprkos nostalgiji koja pulsira duž svake fotografije, ne koristi analognim aparatima, već koristi Canon 5D ili Nikon D800.

Slikao je filmom do 2010. godine, ali s obzirom na to da su fotografije iz knjige Way Far nastale nakon toga, sve su digitalne. Rajan priznaje da nije mnogo zainteresovan za tehniku samog fotoaparata.

Stavim na automatic, uslikam bezbroj slika i onda svaku ponaosob editujem dok ne dođem do jedne fotografije koja će biti predstavnik svakog slikanja i svake lokacije.

Na kraju, najveći deo atmosfere na Rajanovim fotografijama svodi se na boje. Mekginli kaže da do palete dolazi tek kada nađe lokacije na kojima će fotografisati. Kada vidi koje su boje dostupne, akcentuje ih i dovede u neki odnos sa modelom. Tako poveže kolorit i formu. U tome je, kako kaže, cela mudrost.

Rajanov sajt pogledajte ovde.