Film “Chicuarotes” – zanimljiva meksička krimi-drama vredna gledanja

Kao reditelj, Meksikanac Gael García Bernal (takođe glumac, producent, scenarista) je znatno napredovao od svog debija “Déficit” (2007), a dokaz je film “Chicuarotes”, koji nas vodi u Meksiko, gde ćemo upoznati veoma zanimljive likove. Ipak, Gael García Bernal iako je postao reditelj na kojeg treba obratiti pažnju u budućnosti, više je poznat kao glumac, videli smo ga u dva možda i najbolja meksička filma svih vremena. Prvi je “Amores perros” (2000) Alejandra Gonzáleza Innaritua, a drugi “Y tu mamá también” (2001) Alfonsa Cuaróna. Dakle, rad sa najboljim rediteljima današnjice sigurno mu je pomoglo da snimi realističnu krimi-dramu. “Chicuarotes” je premijerno prikazan na filmskom festivalu u San Sebastianu, a naslov filma ima dva značenja: ljute čili paprike i naziv za stanovnike San Gregorija Atlapulca.

Dok se autobus kreće kroz grad Meksiko Siti, tinejdžeri Cagalera (Benny Emmanuel) i njegov drugar Moloteco (Gabriel Carbajal), našminkani i maskirani u klovnove, pokušavaju da zabave putnike nadajući se da će uspeti zaraditi koji pezos. Međutim, putnici baš i nisu oduševljeni jer bacaju loše fore. Cagalera je besan i vadi pištolj, pa da vidiš pezosa.

Potom obojica odlaze zajedno u deo grada u kojem žive, siromašnu latinoameričku favelu, iz koje Cagalera želi da pobegne sa svojom devojkom, frizerkom, a ubrzo ćemo shvatiti i zašto. Njegov otac je teška budaletina, alkoholičar i siledžija koji maltretira njegovu majku, njega, sestru i brata.

Vidimo da Cagalera i Moloteco nisu jedini koji se bore za bolji i stabilniji život, i da je život u San Gregoriju Atlapulcu za većinu stanovnika žestoka borba, svaki novi lik kojeg sretnemo je u nekom problemu. A takođe nam je jasno da se mnogi ljudi bave kriminalom, od starijih do mlađih, gotovo da su svi uključeni u opasne kriminalne radnje. Ali, postoje i oni poput Cagalerine majke Tonchi (Dolores Heredia) koja ne gubi nadu da će se stvari promeniti na bolje. Cagalera neće da čeka, jer zna da ovde nema života, pa dolazi na ideju da kidnapuje sina lokalnog mesara, verujući da će platiti otkupninu koja će im omogućiti novi početak na nekom boljem mestu, ali pre toga, prvo kreću pljačkanjem prodavnice donjeg veša. Naravno, taj Cagalerin plan se neće odvijati onako kako je zamislio, a njihovi životi će skliznuti u još gori haos.

Gael García Bernal ima filmografiju kakvu mnogi glumci mogu samo da sanjaju. Pored toga što je radio sa vodećim filmskim stvaraocima, glumio je likove u različitim zemljama: Čile („Neruda“ i „No“, oba je režirao Pablo Larraín), Francuska („The Science of Sleep“, Michel Gondry), Argentina („Motorcycle Diaries“, Walter Salles), Kuba („Wasp Network“, Olivier Assayas) i Iran („Rosewater“, Jon Stewart). S druge strane, kao reditelj je, rekosmo, napredovao i napravio zanimljiv film, ali ga na tom planu još uvek ne možemo nazvati majstorem. Glavna prednost filma “Chicuarotes” je gluma, apsolutno svi glumci su sjajni, posebno briljiraju deca, i to nije slučajno, jer mnogi od njih već imaju iskustvo pred kamerom, međutim, teško da možemo da ih volimo jer rade loše stvari, čak i navijamo da dobiju po ušima, dakle, nimalo simpatični. Cagalera je dominantan u odnosu na svog povučenijeg i manje ambicioznog prijatelja, misli da je pametan i da ima dobar plan, a zapravo je glup. Tema kojom se film bavi će uvek biti aktuelna, mesto je moglo biti bilo koje drugo na svetu, problemi su skoro svuda isti, ali latinoameričke zemlje su posebna priča.

Jedno je sigurno: Gael García Bernal vrlo dobro poznaje svoju zemlju, odnosno probleme. Na realističan način prikazuje život u Meksiku i upoznaje nas sa svakodnevnim mukama sasvim običnih ljudi. Istina, postoji i veliki broj komičnih scena, film poseduje elemente komedije, ali ćemo veoma brzo shvatiti da ono što se ovim ljudima dešava u životu je sve samo ne smešno. Koliko zapravo nije smešno, najbolje zna Moloteco koji je siroče i živi sam u kolibi, ili Cagalera koji mora da gleda i trpi nasilje u svojoj porodici.

Kada se podvuče crta, “Chicuarotes” nije savršen film, takođe nije prvi, a ni poslednji koji se bavi siromaštvom i kriminalom u Meksiku, ali je i te kako vredan gledanja i veoma važan.