Knjige na poklon

Knjižara Beopolis preporučuje knjige za novogodišnji poklon. Ako bi uz knjigu dodali još nešto, predlažemo da pročitate naše predloge za gotivna mesta u Beogradu na kojima možete kupiti dobre poklone.

1. Selindžer / Dejvid Šilds i Šejn Salerno

Knjiga Selindžer nastala je tri godine nakon piščeve smrti, na osnovu osmogodišnjeg iscrpnog istraživanja i ekskluzivnih intervjua sa više od 200 ljudi. Ova knjiga je globalni kulturni događaj: definitivna biografija jednog od najvoljenijih i najmisterioznijih figura XX veka.

Tokom više od pedeset godina, autor Lovca u raži neprestano je tema novinskih članaka i časopisa. No, svi pokušaji da se o njemu piše bili su sputani fundamentalnim nedostatkom pristupa podacima. Selindžer je i dalje enigma. Složen i protivrečan čovek skriven iza mita koji nikada nije razotkriven. Barem ne dosad.

2.  Srce je usamljeni lovac / Karson Mekalers

Karson Mekalers jedna je od najuticajnijih spisateljica svoje generacije, kojoj, između ostalih, pripadaju Dž. D. Selindžer, Truman Kapote i Tenesi Vilijams. Njen prvi roman Srce je usamljeni lovac, doživeo je ogroman uspeh kako kod kritike, tako i kod publike. Ova knjiga je i dan-danas aktuelna i ubraja se u najvažnije romane američke književnosti. Istinska lepota ovog dela je u saosećajnosti, razumevanju i savršenom sagledavanju same ljubavi i unutrašnjeg sveta usamljenih, zaboravljenih i odbačenih ljudi.

3. Ispod pokrivača / Krejg Tompson

Svojim iskrenim ispovednim tonom i autentičnim stilom, kao predlog nameće se autobiografski grafički roman Krejga Tompsona, „Ispod pokrivača“ (Blankets), u izdanju novosadske izdavačke kuće „Komiko“, iz čijeg dosadašnjeg izdavačkog kataloga treba pomenuti basnu punu egzistencijalnog nemira – „Tiho, tiše“, norveškog autora Jasona i kultni generation X grafički roman iz devedesetih – „Svet duhova“, koji potpisuje Danijel Klouvs. „Ispod pokrivača“ je, u samoj osnovi, priča o odrastanju dečaka u strogoj evangelističkoj hrišćanskoj porodici. Ovaj crno-beli grafički roman, originalnog likovnog izraza, progovara na teme odnosa dece i roditelja, i borbe sa sputavajućim verskim dogmama; on je u jednakoj meri i priča o snovima i javi, prvoj ljubavi i adolescentskoj pobuni.

Na planu forme oživljava koliko kroz kontrast smenjivanja crne i bele površine pozadine, toliko i kroz alternaciju fluidnih linija oštrim košmarno uglastim potezima. Likove Tompsonovih stripova teško je zaboraviti. Postoji melanholična nit koja spaja sve prepoznatljivo svedene Tompsonove figure i proteže se neprekinuto od „Goodbye Chunky Rice“ pa sve do „Habibi“. Tompsonovu neobičnu autobiografiju, „Ispod pokrivača“ prvi put je objavila izdavačka kuća „Top Shelf Productions“ 2003. godine, i od tada je prevedena na brojne jezike širom sveta. Strip je nagrađivan prestižnom „Harvijevom“ i „Ajsnerovom“ nagradom. Grafički roman „Ispod pokrivača“ izlazi pred domaću čitalačku publiku u oktobru ove godine.

4. Poslednja reč / Hanif Kurejši

Mamun je priznati pisac koji je, mada rođen u Indiji, napravio karijeru u Engleskoj. Sada je već prevalio sedamdesetu, reputacija mu bledi, knjige se više ne prodaju kao nekada, a njegova nova supruga ima skup ukus.

Mladi pisac Hari prihvata ponudu sumanutog izdavača Roba da napiše biografiju koja bi osvežila Mamunovu karijeru i bankovni račun. On se iskreno divi velikom umetniku i želi da otkrije istinu o njegovom životu. Rob pak traži ogoljeniju istinu, pikantnu priču o seksu i skandalima koja bi dospela na naslovne strane. A Mamun u međuvremenu traga za istinom na sasvim drugom mestu. Hari i Mamun počinju da odmeravaju snage, ali čija će reč biti poslednja? U toj borbi za nadmoć, na površinu isplivavaju pitanja ljubavi i žudnje, odanosti i izdaje, i jaz između staračke slabosti i mladalačke bahatosti. Demoni prošlosti obojice aktera prete da sruše ionako krhku građu njihovog odnosa.

Hanif Kurejši je napisao priču koja pršti od mladalačkog poleta, istovremeno urnebesnu i dirljivu, vajldovski lucidnu, prepunu sočnih dijaloga i replika za pamćenje u kojoj reči imaju snagu da promene svet.

5. Radnici i seljaci – Viktor Ivančić

Treba odmah otvoreno kazati da su “Radnici i seljaci” mračna knjiga puna optimizma. Takođe, treba upozoriti i na to da su Ivančićeve priče zaista eseji: briljantne analize posledica rata i divljačke, kvaziliberalne i kvazidemokratske transformacije hrvatskog (srpskog, bosansko-hercegovačkog…) društva. Likovi u ovim pričama – radnici, seljaci i šačica pripadnika poštene inteligencije – notorni su gubitnici tranzicije, koji u egzistencijalnoj krizi preispituju svoju prošlost, tragajući za uzrocima vlastitih nevolja.

Optimizam nastaje u trenutku spoznaje i donošenja odluke, koju Ivančićevi junaci potom sprovode. Svaku od tih odluka sažima jedna jedina reč: pobuna. I dok čitaoci uživaju u ovom vrhunskom štivu, nama ostaje nada da će im se dogoditi nešto slično.

6. Ogledalo / Bulat Okudžava

Bulat Šalvovič Okudžava rođen je 9. maja 1924. godine u Moskvi, od oca Gruzina i majke Jermenke, odakle verovatno i potiče njegova impulsivna i osećajna priroda, još više naglašena tragičnom porodičnom sudbinom, koju je doneo Drugi svetski rat. Radio je kao profesor ruskog jezika, novinar, urednik, književnik.Do svoje smrti 1997. godine, izdao je više knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada.

Šezdesetih godina njegove pesme su se širile brzinom munje Sovjetskim Savezom, bez obzira na to što još nisu bile snimljene na gramofonskim pločama, niti izvođene na radiju ili televiziji. Pesme su slušane sa magnetofonskih traka u stanovima radnika, inženjera, fizičara i službenika, pevali su ih uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Omladina je prihvatila pesme Okudžave kao pročišćavajuće vrelo nade. Dešavalo se, rekao je jednom Jevtušenko, da dok šetate Moskvom, na primer nedeljom, pored studentskog doma – kroz tri prozora čujete istovremeno tri različite pesme Bulata Okudžave.

7. Komunisticki horizonti / Džodi Din

„Komunizam se ponovo javlja kao magnet za političku energiju zato što je bio i ostao alternativa kapitalizmu. Kada komunizam postane naš horizont, onda polje mogućnosti za revolucionarnu teoriju i praksu počinje da menja svoj oblik. Barijere delanja padaju. U prvi plan dolaze novi potencijali i novi izazovi […] Komunistički horizont nije izgubljen […] Sve je moguće.“

Džodi Din predaje političku teoriju i teoriju medija u Ženevi, u državi Njujork. U svojim istraživanjima i radovima bavi se prostorom i mogućnošću savremene politike.

8. Gubilište / Čingis Atjmatov

Gubilište spada (1986) spada u dva filozofski najzasićenija romana u kome ukazuje na tri evoluciona nivoa bića. Pa tako divlje životine: sajgaci, vukovi, gde se kroz prizmu njihove egzistencije uvodi prvobitni prirodni tok stvari,prastaro kao samo vreme. A čovek biva prikazan kao zdrava persona, koja vodi prirodan žovot i etičan je; dok su životinje uverljive, pravi umetnički likovi,posrednici izmedju zveri i ljudi.

Ajtmatov Čingiz je jedan od klasika književnosti XX veka, rodjen u Kirgiziji. U svom delu predvideo je globalne probleme s kojima se civilizacija suočila na početku III milenijuma.

9. Prodavnice cimetove boje / Bruno Šulc

Priče Bruna Šulca su tvorevine jedne neuporedive mašte kadre da stvara fantastične svetove koji imaju ubedljivost i snagu svakidašnje stvarnosti. Za te se priče može reći da predstavljaju snovidni roman unutrašnjeg života njihovog tvorca. I takozvani klasični realistički roman često je operisao sa fantastikom, ali je po njegovim zakonima ta fantastika zahtevala motivaciju.

Kod Šulca, međutim, nema tog balasta. Njegova maštanja i fantazija podležu istim zahtevima i zakonima, kao i realni događaji ili ličnosti, oni u priči žive istim umetničkim životom. Otac, prodavnica, grad, fantastična vožnja fijakerom, sakupljanje palih zvezda, tobožnje dinastičke intrige i borbe, očeve transformacije u kondora, bubašvabu, škorpiona – sve se to upravlja prema jednim istim zakonima. Materija se skuplja i širi, vreme se izdužuje ili skuplja, događaji teku u vremenu ili van njega, u celoj toj jedinstvenoj viziji stvarnosti ne postoje nikakvi objektivni zakoni realnosti. Ta stvarnost viđena okom deteta u Šulcovom delu tek biva otkrivena, spoznata i – stavljena u okvire mita, stvorenog dečjom maštom.“

10. Izvod iz knjige rođenih / Mark Tomson

Tokom gotovo dve decenije, Mark Tompson, višestruko je nagrađivani britanski istoričar i pisac, predano je proučavao Kišovu zaostavštinu i razgovarao sa njegovom porodicom, prijateljima i poštovaocima. Intimno poznavanje piščevog života i regionalne istorije čine osnovu njegovog temeljnog čitanja i razumevanja Kišovih dela i okolnosti u kojima su stvarana.

Više od odavanja priznanja jednoj važnoj figuri srpske književnosti i jugoslovneske, ili još bliže srednjoevropske kulture, ova knjiga je neobičan, subjektivan vodič kroz destruktivne putanje politike koje će, nedugo posle Kišove smrti, dovesti do izbijanja najvećeg nasilja u Evropi od Drugog svetskog rata.

Tompsonova knjiga odaje svojevrsno priznanje Kišovom eksperimentalizmu, budući i sama u svojoj formi – eksperimentalna. Komponovana je kao niz komentara na kratki Kišov autobiografski tekst pod nazivom Izvod iz knjige rođenih.

 U svom recenzentskom tekstu Čarls Simić ukazuje na važnu činjencu da je Izvod iz knjige rođenih prva biografija i obimna kritička studija o Danilu Kišu na engleskom jeziku.
U naše vreme, kaže Čarls Simić, kada se strana književnost sve manje predaje na koledžima i univerzitetima i kad studenti, pa čak i neki njihovi profesori, ne prepoznaju nekada poznata imena, odlučnosti izdavača poput Dalkey Archive, Northwestern University Press, i još nekoliko njih u SAD da nastave sa objavljivanjem pisaca iz zemalja koje mnogi smatraju kulturnim zabitima junački je poduhvat. Zahvaljujući njima, sve što je Kiš napisao prevedeno je i sada se može naći u knjižarama, a njegove knjige i dalje bude interesovanje ozbiljnih čitalaca savremene književnosti, kao što objavljivanje knjige Marka Tompsona pokazuje.

Izvod iz knjige rođenih ove godine uvršten je među pet najboljih biografskih izdanja 2013. godine u SAD – prema izboru američkog Nacionalnog udruženja književnih kritičara.