Nad Beogradom: Krovovi i balkoni za vreme izolacije

Beograd je, kao i ostatak Srbije, ovih dana u karantinu. Kretanje je radnim danima ograničeno do 18h, dok su ulice prestonice tokom nekoliko vikenda bile potpuno zatvorene za građane bez posebne dozvole. Zato smo zamolili poznanike i stanovnike glavnog grada da sa nama podele pejzaže i poglede sa krovova – odakle beogradske ulice sagledavaju u drugačijem svetlu. 

Nakon što smo se potrudili da saznamo kako izgleda Beograd noću u vreme policijskog časa prošetali smo praznim centralnim gradskim ulicama, a zatim i uočili kako tokom dnevnih sati sve više ljudi počinje da koristi svoje krovove i balkone: za fizičke aktivnosti, za razgovore sa prijateljima, za šetnju u beskonačnim krugovima ili za nagledanje komšija. Za bivanje na (koliko-toliko svežem) vazduhu.

Milena Marković, iz knjige “Pre nego što sve počne da se vrti” (Foto: Ana Kostić)

Neki su od svojih krovnih prostora zaista napravili mesta za odmor iznad gradske vreve, pa su se tako čitave baštenseke garniture premestile na betonske ploče u blizini sunca i daleko od ulica. Umesto u baštama trenutno zatvorenih beogradskih kafića, kafe se ispijaju na krovovima. (Onim otvorenim, i to treba naglasiti, jer pisali smo i o fenomenu balon krovova koji su se proširili kao izrasline po ivicama zgrada)

Kada smo se pre nekoliko godina zapitali kako izgleda Bulevar Despota Stefana bez smoga, nismo ni mogli da zamislimo da će se naredna šetnja kroz/nad ovim prostorom odigrati u oblaku pandemije.

Ova ulica je bez buke i zagađenja gotovo nezamisliva, a prethodnih dana joj svedočimo bez javnog prevoza i sa smanjenim kapacitetom autombila. Posle zalaska sunca, zaista deluje kao da je u pitanju neki drugi grad, ili barem neko drugo vreme, jer tada kroz nekadašnju Ulicu 29. novembra ne hodaju ni ljudi. Čini se da su se i lutalice privremeno sklonile sa asfalta.

Budući da ovih dana ne možemo da hodamo ulicama, poneki imaju privilegiju da hodaju iznad njih. Ili makar da se sunčaju.

Vračarski krovovi su, kao i druge centralne zgrade koje imaju izlaz na svoje vrhove, ponegde pravili plan za korišćenje ovog zajedničkog prostora. Komšije sa psima su u vremenu potpune izolacije koristile (kako čujemo) Viber grupe da bi uspešno rasporedili sate za prinudnu šetnju. Osim njih, čini se da su u najprometnijim delovima Beograda krovove mahom koristili penzioneri, kojima tih stotinak metara šetnje znači mnogo za razmrdavanje, i tela i uma.

Na krovovima iznad zgrada stanari pokušavaju da izmisle parkove, šetališta, igrališta, a na balkonima se sunčaju, čitaju knjige i maksimalno koriste jedan (ili manje) kvadratni metar prostora koji visi iznad žarišta virusa. Motivacija za raščišćavanje terasa bila je velika, za one koji su ih do sada koristili kao ostave, a motivacija za dalje uređivanje još veća za one koji su to odlagali do poslednjeg trenutka.

Na potezu oko Savske i Sarajevske je sa krovova vidljiv Beograd na vodi koji se diže iznad Save (gradilište nekim danima i dalje neumorno radi), a u ovoj tranzitnoj zoni saobraćajna policija često zaustavlja putnička vozila kako bi proverili da li imaju odobrenje da budu napolju posle zalaska. Na krovovima koji se nalaze iznad svega toga ne postoje slični problemi.

Oko Botaničke bašte zgrade su nešto zbijenije pa je sa krovova i višespratnice moguće odozgo pratiti komšije i njihove rutine tokom samoizolacijskih dana.

Na Dorćolskim krovovima pogled puca ka obali Dunava na čijim se obroncima ovih dana šeta daleko manje ljudi. Ukoliko su krovovi ravni, na njima se umesto na šetalištu sakupljaju komšije i pokušavaju da uhvate nešto prolećnog povetarca.

Oni koji imaju sreću da njihove zgrade imaju prostrane krovove u ovom delu grada sa njih verovatno i ne silaze. Tokom perioda posle kiše verovatno je bolje biti iznad grada nego u njemu, jer se oblaci razliju u boje

Balkoni su postali mini-utočišta za porodice, na kojima se odmara, puše cigarete, suši veš ili postavlja sto za ručak. Čak i oni koji imaju takozvane francuske balkone ovih dana pokušavaju da iskoriste prozore u spoljašnji svet na najbolji mogući način.

Čini se da na Novom Beogradu najviše ima dugačkih krovova koji povezuju nekoliko ulaza, a koji su idealni za šetnju (i uspešno mimoilaženje). Po stolicama i ostavljenim flašama soka ili vode, pretpostavljamo da su se neke komšije uveliko navikle na ovu novu, krovnu dinamiku.

Naposletku, ukoliko želite da obavite neke telefonske razgovore, a kuća vam je puna: možete da se popnete na krov i tamo obavite poverljivu konverzaciju. Ili se jednostavno popnite i mašite komšijama, vodite zapisnik koga je zaustavila patrola i posmatrajte zalazak. Udahnite duboko i u povratku, sa distance, otpozdravite komšiju koji je krenuo da zauzme vaše mesto.

Ukoliko vam ni sve ovo nije dovoljno visoko, predlažemo da pogledate nekoliko videa u Highlights-ima na Instagram nalogu fotografa Vladimira Miladinovića, koji je ovih dana u posetu prijateljima išao – dronom. Još jedan idiličan pogled na prolećni Beograd i doslovno nadigravanje vanredne situacije. Sada kada će vikendi biti slobodni, možda ćemo češće biti na ulicama, ali krovovi, ipak, ne idu nikud.

Foto: Maja Medić