Kako izgleda Bulevar Despota Stefana bez smoga
Buka, beskonačni pokušaji rešavanja tranzita, večita titula najzagađenije ulice i zasigurno najveća frekvenca vozača na ivici nervnog sloma, deo su svakodnevice ove, ispod zapeklih slojeva smoga, predivne ulice.
Velike ulice i bulevari obično predstavljaju najsnažnije memorabilije sa putovanja. U njihovo održavanje i ukrašavanje ulažu se milioni, dok su neke od njih toliko zaštićene da je recimo vlada Francuske zabranila otvaranje luksuznih prodavnica kako bi zaustavila “banalizaciju” ponosnog i impresivnog Šanzelizea. Iako nije odolela brojnim opcijama za šoping, za čuvenu Ramblu u Barseloni, Lorka je rekao da je jedina ulica na svetu za koju bi voleo da nema kraja.
Reč bulevar romantično asocira na protežnost, pružanje, beskonačnost i onaj deo na putovanju na kome, šetajući se, sabiramo utiske i pričamo sa gradom o tome šta smo od njega dobili.
Pored uličnih prodavaca, najamnih radnika i butika kineske odeće, poznato je da se Bulevar Kralja Aleksandra pred novogodišnje praznike kiti samo do Cvetkove pijace i njen produžetak ka Ustaničkoj ulici kao da se ignoriše.
Ulica 29. novembra, sadašnji Bulevar Despota Stefana nema zvuk kakav imaju svetski bulevari. Buka, beskonačni pokušaji rešavanja tranzita, večita titula najzagađenije ulice i zasigurno najveća frekvenca vozača na ivici nervnog sloma, deo su svakodnevice ove, ispod zapeklih slojeva smoga, predivne ulice.
Pre svega, ulica je toliko prometna da se iskustveno možete uveriti da ju je gotovo nemoguće pretrčati. Smog na zgradama otprilike seže do najviših spratova, a biljke na terasama predstavljaju jedini indikator života. Stanari ove ulice pozajmljivali su creva iz okolnih picerija ne bi li pokušali da ožive stidljivo pomaljajuće listove iz zapuštenih žardinjera, ali čak i bez ovog patetičnog prizvuka, teško je da se život primi na jalovom asfaltu.
Pošto je ne možete sagledati od količine šuma, stresa i saobraćaja, pokušali smo da izdvojimo delove ove ulice koji priliče pravom bulevaru: zgrade koje nose duh starog Beograda, skrovitu viktorijansku bašticu, fasade poslovnih zgrada iz sedamdesetih, nedovršeni tržni centar koji postaje utočište beskućnicima, jedan od retkih preživelih starih beogradskih restorana, kao i različite kupole koje verovatno još uvek niste ugledali.
Lajkuj:
Komentari:
Ostavite komentar:Cancel reply
Slični članci:
- Bajrakli, jedina preostala beogradska džamija
Bajrakli, jedina preostala beogradska džamija
O prostorima prestonice na kojima su nekada postojale džamije, o strukturi spomenika kulture i njihovom spaljivanju, kao i o velikom pitanju: čija je to kultura (naša i civilizovana - evropska, ili ona divlja - orijentalna).
- Cerak Vinogradi: Vrhunski arhitektonski poduhvat na rubu šume
Cerak Vinogradi: Vrhunski arhitektonski poduhvat na rubu šume
O umeću projektovanja i životu stanara u naselju punom zelenila, prvom beogradskom stambenom kompleksu - a jednom od samo tri u Evropi - koji je proglašen za kulturno dobro.
- SPENS: Gigant modernističke arhitekture
SPENS: Gigant modernističke arhitekture
Kao svojevrsni spomenik jednom vremenu i urbanističkom procvatu, i danas opstaje među vodećim zaštitnim znakovima Novog Sada. Razmatrali smo njegovu (arhitektonsku) vrednost, funkciju i simbolički značaj za grad.
- 18. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture
18. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture
- Brutalizam i renesansa Novog Beograda
Brutalizam i renesansa Novog Beograda
Crteži koji pričaju o nekadašnjoj velikoj beogradskoj spavaonici.
- BINA 2019: Pozitivno&Aktivno
BINA 2019: Pozitivno&Aktivno
Od 9. do 30. maja u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu odžaće se 14. Beogradska Internacionalna Nedelja Arhitekture – BINA 2019.
#lorca
Lepo.
Volim ovu ulicu.