ZWEITBESTER: Magnet za koji se ljudi kače

Zweitbester je bar-restoran u četvrtom bečkom distriktu, u neposrednoj blizini centra grada. U ovom kraju su u proteklim godinama otvarani barovi i restorani, galerije i dizajnerske radnje – što ga je učinilo jednim od najprivlačnijih lokacija u Beču.

Sa suvlasnikom ovog mesta Vladimirom Petkovićem razgovaramo o konceptu, kuhinji, životu u Beču… i zašto je ovo mesto poznato po žurkama koje se održavaju na klonji. 

Kako je krenula priča sa Zweitbesterom?

Ja sam godinama bio s druge strane bara. Izlazio sam, partijao, ali nikada nisam imao u planu da otvorim restoran, niti sam imao prilike da negde naučim ovaj posao. Flo, moj partner u ovom poslu, i prijatelj već 15 godina, dolazi iz gastronomske porodice koja ima dva hotela u Tirolu. On se odatle preselio u Beč i krenuli smo da pričamo o otvaranju restorana. Moj kapital u gastronomiji je to što poznajem mnogo ljudi, što je preduslov da dođeš na ideju da otvoriš ovakvo mesto. Tamo negde 2008/09. godine živeo sam i radio u pozorištu u Amsterdamu i zasitio sam se “prosjačenja” po fondacijama i jurenja sponzora. I tada sam otišao kod Floa na sezonu u Tirol i radio u hotelskom restoranu. Tako smo shvatili da bismo mogli da radimo zajedno. Njegova majka je založila kuću u Gracu kao hipoteku za kredit i tako smo mi 2010. godine krenuli u ovu priču.

Kako ste našli ovaj prostor, i koliko dugo je to trajalo?

Dugo smo tragali… duže od godinu dana. Tragali smo za krajem u kome se otvaraju nova mesta, butici, galerije, gde se doseljavaju mladi ljudi, biznismeni. Brzo smo shvatili da je u ovom kraju super ekipa, znali smo nekoliko ljudi koji ovde žive. Gledali smo da ne uzimamo prostor koji je već sređen, koje je neko već dizajnirao. Onda smo saznali za ovaj lokal, koji je pre nekih 40 godina bio polastičarica i sjajno je radila, ali je tokom poslednjih 15 godina postalo mesto na kojem su se okupljali pijanci iz kraja. Sve smo srušili, preuredili i počeli sa radom krajem novembra 2011.

Šta vam je osnovna ideja?

Ideja je bila da imamo veliki bar. Bar ima 2,5 tona betona i metala. Kao magnet za koji se ljudi zakače. Dobra muzika, odlično smo povezani sa članovima bečke muzičke scene, to su sve naši drugari. Oni su nam dosta pomogli da promovišemo ovo mesto u gradu. Ideja je da ljudi mogu da dođu, da dobro jedu i potom ostanu na šanku. Ali, i to je bilo dosadno, to možeš na i drugim mestima… i onda sam predložio Flou da imamo nešto što drugi nemaju. Tako smo kreunuli sa Dish tennis žurkama u toaletu već u januaru 2012. godine. Klonja je DJ pit, a ostatak je mini klub.

Moj koncept je da i sebe i druge pomalo provociram. Zato se i mesto zove Zweitbester (drugoplasirani).

Ime lokala je dobra tema za razgovor. To me svi pitaju, evo već pet godina. Drago mi je kada me neko pita za ime jer znam da ispunjava ono što smo želeli –  da započnemo razgovor. Ideja je da se ljudi druže, upoznaju. Zato imamo više stolova nego što bi trebalo, i tako npr. petkom bude baš gužva, ljudi sede blizu jedni drugih, što u Beču nije praksa. Imamo goste koji su se ovde upoznali, parove. Ideja je ljubav. Nije ideja da se neko odvali i napije. Može i to, ali nije to ideja.

Kuhinja?

Koncept je od početka jednostavan. Važni su nam kvalitet i poreklo proizvoda. Kupujemo ih od dobavjača iz austrijskih regija, a 80 odsto proizvoda je BIO. Ne bih puno pogrešio i kada bih rekao da je koncept kuhinje fusion, ali na evropski način. Gledamo da kombinujemo klasičnu kuhinju i da je malo reintepretiramo. Koristimo začine koje npr. moja baba ne bi stavila u neko jelo. Ne kupujemo govedinu iz Škotske ili teletinu iz Irske, već je sve iz kraja. Standardno u ponudi imamo burger, tartar biftek po kome smo poznati u gradu i krem brule. Ostalo menjamo. Standardnu kartu menjamo na šest nedelja. Dnevna karta ima supu i tri jela, plus imamo jedno ili dva jela uveče.

Trudimo se da svemu damo drugačiji pristup, a da cene budu pristupačne.

Ovde dolazi i ekipa iz kraja, naš stalni gost Toni koji ima 96 godina i dolazi na crveno vino, dolaze umetnici, biznismeni, naši ljudi…

Šta u praktičnom smislu znači znači voditi jedno ovakvo mesto?

Ne možeš da isključiš telefon (smeh, pošto telefon u tom trenutku zvoni). Radiš i noći i danju, menjaš nekoga ko se razboli. Ako neko napravi glupost tu si da to ispraviš, ako ti napraviš glupost opet je ispraviš. Stresan je posao, ali ima mnogo lepih strana. Imamo i sjajan tim. Ovaj posao ti omogućava da upoznaš mnogo super ljudi, ja živim za to da sam sa ljudima i sa mojom porodicom. Flo je sjajan partner u poslu, odgovoran je i imamo istu radnu etiku, što je retkost u poslu.

Pokrenuli ste i Zweitbester Strassenfest. O čemu je reč?

To je rođendanski poklon Flou i meni svake godine. Održava se svake godine, poslednjeg vikenda u junu. Uvek se trudim da pozovem nekoga iz Beograda da nastupa, plus ekipu iz Beča. Počeo je kao dnevni događaj i onda smo bili malo na ratnoj nozi sa predsednikom opštine, jer oni vole da budu cool, ali da bude tiho. Ne može. Na kraju smo se dogovorili da traje tri dana, i da se poklapa sa Strassenfest-om, velikim festivalom koji se u ovom kraju održava već 20. godina. To se ispostavilo kao sjajna ideja, jer je atmosfera odlična.

Planovi?

Imam gomilu planova. Već smo krenuli sa izložbama u lokalu. Angažovaćemo grafitere koji će da oslikavaju toalet. Ponovo krećemo da radimo sa DJ-evima, ne klasičan klabing, već matinee, zagrevanje za klabing. Krenućemo ponovo i sa mini buvljakom u klonji. Zweitbester Strassenfes zahteva ozbiljnu organizaciju, bar dva meseca rada i priprema. Biće promena i u kuhinji, proširićemo je, jer nam je potreban veći kapacitet. Krenućemo da prodajemo majice, koje su kompletno producirane u Evropi. Dugoročniji plan nam je da otvorimo klasičan bar.

Koliko se Beč promenio od kada si ovde došao?

Ovde sam došao 2000. Bila je nedelja. U Beogradu ljude u bilo koje doba dana i noći možeš videti na ulici, a ovde ako dođeš u nedelju u devet, deset uveče vidiš da je sve mrtvo. Bum u tom noćnom životu je nastao 2008. godina kada je otvorena Prater sauna. Istovremeno je i dolazak nemačkih studenata, pre svega iz Bavarske, uticao na promene u gradu. Tada sam živeo u Berlinu, ali sam često dolazio ovde. Prater sauna je u međuvremenu promenila vlasnika, i sada je ovde situacija da imaš puno klubova, ali nema puno cool klubova. Nedostaju mali klubovi. Super je što postoje veliki i kvalitetni klubovi kao što su Flex ili Grelle Forelle, ali grad živi od malih klubova.