PING PONG – studio kreativnih praktičara

Vajar Srdjan Apostolović i arhitekta Nenad Lužanin osnovali su studio Ping Pong blizu hotela Palas pre deset godina i od tad zajedno uređuju enterijere i sarađuju na raznovrnim arhitektonskim objektima u Srbiji i regionu. Od nedavno sa njima radi i arhitektica Marija Bjelić.

Kako je nastao studio Ping Pong, koliko postoji, sa kim ste sve saradjivali?

Pod imenom PING PONG radimo od 2006. Poslovi iz tog vremena su najviše bili scenografije, štandovi i grafički dizajn za velike komercijalne kompanije, u okviru muzičkih događaja i festivala.

Uporedo smo radili enterijere, uglavnom su to bili klubovi… Na mnogim projektima smo sarađivali sa marketinškim agencijama i ta saradnja se održala do danas.

Srđan je vajar, Nenad i Marija su arhitekte, koliko je ovo olakšavajuće, a koliko otežavajuće u procesu projektovanja?

To je upravo ono što našim rešenjima daje karakter koji imaju.

Kako je organizovan rad u birou, da li je svakom dodeljen deo posla ili svi sve rade?

Sedimo ili stojimo i razgovaramo, dogovorimo se i radimo. Svi radimo sve.

Koliko pravite kompromise sa investitorima tokom rada?

Naravno, kompromisi su sastavni deo svake saradnje. Klijent nikada nije u pravu!

Koji su vam uzori, ako ih uopšte imate?

Dieter Rams – jer smo ga pominjali ovih dana. Sviđa nam se i studio Autoban iz Istanbula.

Na čemu radite trenutno?

Završavamo redizajn i enterijer radnji Biošpajz u Beogradu i počinjemo projekat jednog kafea – konobe u Starom gradu u Kotoru.

Koji vam je omiljeni projekat u okviru vašeg tima do sad?

To su projekti koji su kompletni, gde smo radili sve – identitet, enterijer, tehnologiju proizvodnje… Npr. “Supe i salate”. Izdvojili bismo i lanac radnji u Crnoj Gori – Bonella.

Kako je došlo do saradnje na projektu Bonella u Crnoj Gori?

Početak naše saradnje je bio u Tivtu, za radnju koju je investitor otvarao u Porto Montenegru. Otvaranjem tog lokala, oni su dobili prepoznatljivi identitet koji imaju danas. Nakon toga smo uradili još jednu Bonellu u Budvi, a potom i u Podgorici 2015.

Po čemu je specifična Bonella u Podgorici?

Naš zadatak je bio da unapredimo i zaokružimo koncept radnje koji je od početka razvijan oko zelene pijace i proizvoda u rinfuzi. Ponuda je stalno širena, i danas obuhvata veliki izbor organske i hrane bez glutena, dijetetskih proizvoda, lokalnih delikatesa, vina, čajeva…

Ova radnja je i centar proizvodnje Bonella lanca – pored prodajnog, ima veliki tehnički deo (kuhinja, poslastičarnica, pekara…), kao i kafe. Raznoliku i bogatu ponudu smo iskoristili da napravimo mesto prepoznatljivo po tome što spaja ljude okrenute zdravoj ishrani i gurmane. U dizajniranju štendera i mobilijara koristili smo dosta drveta /različito tretiranog/ što je netipično za markete ove veličine.

Poslali smo fotografa /Aleksandra Jovkovića/ da slika lokalne proizvođače u autentičnim ambijentima sa njihovim proizvodima. Te fotografije su jedan od elemenata brendinga marketa. Vizuelni identitet unapredili smo detaljima od bakra, punog drveta, mermera… U kafeu smo postavili i autentične litografije biljaka iz XIX veka.

Koja su bila ograničenja tokom projektovanja?

Nismo imali nikakva ograničenja, međusobno poverenje sa klijentom je izgrađeno u saradnji na ranijim projektima.

Da li postoji nešto što nije bilo zamišljeno u konceptu kako je ispalo u izvedbi?

U toku izvođenja menjaju se i usklađuju detalji, u dogovoru sa klijentom, izvođačima i majstorima, ali koncept o(p)staje.

Da li je izazov projektovati full design od nule ili to uvek praktikujete?

Najviše volimo kada smo uključeni u celokupan dizajn, iako to nije uvek slučaj.

Koji biste savet dali sebi od pre 10 godina?

“Probaj neku drugu frizuru.”

Recite nam i koju muziku slušate tokom rada?

Ovih dana Moon hooch, The Brandt Brauer Frick, Jungle…

Da li se u Srbiji može živeti od arhitekture?

Pa može, mi živimo.

Više o Ping Pong studiju pogledajte ovde.