Da li imate preko 18 godina?

Kula Novkabela: Visina koju je Novi Sad jednom dostigao

Fabrika Novkabela u Novom Sadu nosila je daleko veći značaj od same proizvodne delatnosti: spona između industrije i grada protkala je mnoge segmente svakodnevnog života, urbane transformacije i kolektivističkog duha.

Jedan od stožera razvoja i transformacije Novog Sada sredinom prošlog veka, u urbanističkom, ekonomskom i populacionom smislu, bila je fabrika Novkabel. Njena kula, koja je svojevremeno bila mesto proizvodnje prvog računara na prostoru Vojvodine, danas stoji prazna kao svojevrsni podsetnik na industrijsku visinu koju je ovaj grad dostigao i izgubio. Njena ljuštura zapravo u sebi krije mnoge priče koje su nam daleko, kako u vremenskom tako i u vrednosnom smislu. 

Otkako je osnovan, davne 1921. godine, Novkabel je kontinuirano rastao i, kao jedini proizvođač kablova u zemlji, bio je važna komponenta u njenoj industriji. Posle rata Novkabel je imao važnu ulogu u obnovi ruinirane zemlje, u procesu modernizacije našeg društva i privrede, posebno Novog Sada. Nakon Drugog svetskog rata ovaj grad nije posmatran kao značajan industrijski centar, a svoj nagli razvoj 50-tih i 60-tih ponajviše duguje političkoj odluci da upravo on postane glavni grad SAP Vojvodine. Ovo je za sobom donelo snažan privredni razvoj koji je zatim praćen ogromnim prilivom stanovništva, a samim tim i prostornim širenjem Novog Sada.

Uloga Novkabela u Novom Sadu je bila mnogo veća od same proizvodne delatnosti. Spona između fabrike i grada je protkala mnoge segmente svakodnevnog života. Ova insutitucija je bila jedan od najvećih donatora u gradu, koja je novac ulagala u oblasti od sporta (fudbalski teren Kabel na Limanu) do medicine.

Novkabel je u svakom smislu bio integralni deo Novog Sada. U samoj firmi kolektivistički duh je nesporno bio duboko ukorenjen, a radnici su uživali mnoge pogodnosti, poput lekara i zubara koji su im bili dostupni u samoj firmi.

Novkabel je i u prostornom smislu direktno vezan za najznačajnije urbane transformacije Novog Sada. Kada je krajem 70-ih fabrički kompleks Novkabela preseljen u industrijsku zonu, čitav prostor stare industrijske zone oko Radničke ulice bio je spreman za razvoj novih stambenih zona i javnih sadržaja. Rušenje najvećeg dela fabričkog kompleksa Novkabela pripremilo je teren za novi urbani reper modernog Novog Sada – SPENS. Zanimljivo je da je i poslednji ostatak starog fabričkog kompleksa Novkabela u Radničkoj 2 srušen u julu ove godine, kako bi se na tom mestu napravila nova stambena zgrada.

Kraj 70-tih i početak 80-tih bili su vrhunac razvoja Novkabela koji je krunisan nagradom AVNOJ-a 1982. za najbolju kompaniju u SFRJ. Ova ogromna moć kompanije dovela je do odluke da se osnuje novi ogranak kompanije „Novkabel elektronika, računari i automatika“ (ERA), koja je trebalo da postane osnov razvoja kompanije za naredni vek. Delatnost Novkabela je išla u korak sa globalnim trendovima i razvojem sekundarnog sektora, a jedan od primera koji govori tome u prilog je i taj da je u narednom periodu u Novkabel na rad došao veliki broj mladih inženjera, prethodno poslatih na obuke širom sveta, pa i u američku Silikonsku dolinu (San Francisko), kolevku sveta elektronike i računarstva. Sa ovim znanjem i u saradnji sa mađarskim Videotonom, a kasnije i Olivetti-jem, proizvedeni su prvi personalni računari u ovoj kompaniji: ERA 20, ERA 40 i ET-188, koji je koristio IBM komponente.

Sve ovo dobija potpuno drugu dimenziju kada ga postavimo u tadašnji kontekst, a on je još uvek socijalistička Jugoslavija, ni na istoku ni na zapadu. Deluje kao da je za Novkabel već tada pao berlinski zid i da je za ovu kompaniju usmerenje ka razvoju informacionih tehnologija, koje je uglavnom dolazilo sa zapada, bilo potpuno jasno i neupitno.

Ovo se u značajnoj meri ogleda i kroz arhitekturu upravne i proizvodne zgrade Novkabel ERA. Ostaće nam do kraja nejasan motiv u odluci da se jedno ipak proizvodno postrojenje oprostori u vidu klasične korporativne kule. Možemo samo da zaključimo da je upravo taj, zapadni, obrazac prezentacije moći preuzet kako bi na jasan simbolički način prikazao značaj kompanije u samom gradu. Usamljena, stilski i oblikovno među desetinama klasičnih industrijskih hala, svojom arhitekturom kao da najavljuje tektonsku promenu industrije koja će se desiti u narednim decenijama – sirove fabričke hale, zameniće generički kancelarijski prostori bez bučnih mašina. Promena se dogodila, ali za sad, nažalost, ne i u samoj kuli Novkabel ERA. Iako ova kula arhitekte Milorada Milidragovića, koji je i projektovao i upravnu zgradu EPS-a u Novom Sadu (Elektrovojvodina), nije njegovo niti najznačajne, niti najuspešnije delo, svoj značaj bazira upravo na simboličkom i stvarnom uticaju na ekonomski razvoj  Novog Sada, a posebno na razvoj  IT industrije. Stoga, ovih jedanaest spratova kule Novkabel ERA možemo smatrati proto mestom IT industrije u Novom Sadu.

Ovo je podjednako interesantna i zabrinjavajuća simbolika, jer u Novom Sadu, u kojem se već duže vreme razvija IT sektor, taj isti Novkabel danas više ne postoji. Ta situacija govori o našoj generalnoj boljci – kontinuitetu, ali i ukazuje na neke razlike između današnje IT industrije i tadašnje računarske industrije (u pravom smislu reči industrija). Ona se ogleda i u tome što je današnja okrenuta “ka spolja” i iako bitna komponenta Novog Sada, od njega je, u određenoj meri, otuđena. Sa druge strane, Novkabel je bio deo grada u pravom smislu te reči, koji je rastao sa Novim Sadom i sa kojim je Novi Sad rastao.

Ukoliko bi bila tretirana kao važan simbolički relikt grada, nekadašnja kula Novkabela bi u budućnosti mogla ponovo da bude na značajan način ukorenjena u život novosadske IT industrije.

Svet kompjutera, maj 1985.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Goca says:

    Zaista sam oduševljena tekstom .Svaka čast autorima ovog teksta. Radila sam u Novkabelu 34 godine …do samog zatvaranja i svi mi koji smo poslednji otišli smo bili zaista beskrajno tužni.

  2. Odličan tekst! Bilo bi lepo da ova i slične fabrike dobiju stari sjaj.

  3. B. Karadžić says:

    U tekstu je jedna greška: arh. Milidragović nije projektovao zgradu Elektrovojvodine, njen autor je bio arh. M. Matović.

  4. Posmatrač says:

    Kao prvo, kao i u mnogim oblastima privrede bilo je previše zaposlenih.
    Drugo, kasnili za svetom. 1985. se već pojavio Intel 80386 a oni još reklamirali 80188! (O 80286 ni reči :)
    Treće, najbolji stručnjaci nisu mogli dovoljno da se plate i odlazili su. (Primera radi, danas menadžer u IT firmi ima nekoliko puta veću platu od direktora državnog preduzeća.)

  5. Avo Petkovski says:

    Fabrika u kojoj sam započeo svoju injzenersku karijeru.

  6. Dragana B. says:

    Zauvek u ❤NOKABEL gde sam RADILA 18 GODINA I ZBOG ČEGA SAM VEOMA PONOSNA .Kabel je bio INSTITUCIJA ❤I danas kada prolazim tuda sa setom se prisetim divnih dana provedenih u pravom gigantu.

  7. Marko says:

    srednji napon najjaca fabrika, dok Stanojevic nije dosao, Cvetkovic je bio mala maca za njega…. ostalo je istorija

  8. Marijana says:

    dobar tekst, a onaj posmatrač iz komentara mora da je samo preko plota virio i želeo da se provoza liftom na jedanaesti sprat.

Ostavite komentar:

Slični članci: