Stoteks – prozor u moderni svet

Tržni centri, ono što smo nekada nazivali robnim kućama, sastavni su deo naše svakodnevice. Danas ih ima mnogo više nego što je to bio slučaj u prošlosti, mada se po svom izgledu ne razlikuju mnogo jedan od drugog. Takođe, današnji tržni centri su mesta okupljanja isključivo sa aspekta kupovine. Robne kuće u prošlosti bile su i mesta kupovine, ali i mesta gde su se kreirali novi trendovi gradskog života. Samim tim, posleratna jugoslovenska arhitektura bila je integralni deo vizije o budućnosti koja donosi prosperitet na svim poljima (svakodnevnog) života.

Nakon infrastrukturne obnove i početka ekonomskog oporavka zemlje razrušene u Drugom svetskom ratu, ‘60-ih i ‘70-ih godina širom Jugoslavije počinju da se podižu robne kuće. Neke od njih su u međuvremenu porušene, ali velika većina i dan danas opstaje, uglavnom sa neizmenjenom funkcijom, ali prilagođenom savremenom dobu.

Sedamdesete godine donele su velike promene u političkom sistemu Jugoslavije. Pokretanje jugoslovenskog eksperimenta kroz koncept samoupravljanja, potpuno je promenio društvene odnose. Iako je početak sedamdesetih obeležio politički obračun sa srpskim liberalima, liberalizacija društva i njegovog suštinskog okretanja ka zapadu bio je nezaustavljiv proces. Ovo se pre svega odnosi na kulturu i svakodnevni život građana, a posebno na ubrzani razvoj potrošačkog društva. Tokom svega nekoliko godina, otvara se niz robnih kuća u gradu. Kokra, Detelinara, Progres su postali novi centri okupljanja Novosađana u kojima je moglo da se kupi sve od igle do lokomotive.

Najpoznatija od svih bila je robna kuća Stoteks, današnji Bazar. Dugo iščekivani arhitektonski reper grada koji je projektovao slovenački arhitekta Milan Mihelič, bio je drugi po veličini tržni centar u Jugoslaviji tog vremena. Ovaj objekat doneo je tehnološke inovacije, od najsavremenije klimatizacije, do prvih pokretnih stepenica u gradu.

Stoteks je izgrađen 1971. kada je stanovništvo na ovim prostorima tek počelo da se upoznaje sa konceptom robne kuće. Ono što je SFRJ razlikovalo od većine posleratnih komunističkih zemalja bila je otvorenost ka potrošačkom modelu društva. Politički raskol sa SSSR-om imao je i svoju simboličku crtu, gde su narodi Jugoslavije mogli da uživaju u blagodetima savremenog posleratnog sveta, ali i kapitalizma – od turizma, do Koka Kole.

Iako socijalistička po uređenju, Jugoslavija se nije u potpunosti izolovala od svega što je kapitalizam nudio. Robna kuća se nameće kao simbol podsticaja potrošnje i kupovine. Kao svojevrsni prozor u kapitalizam.

O nestrpljenju Novosađana u iščekivanju robne kuće govori najava u „Komunalnom listu“, nekoliko meseci pred otvaranje:

Kada se robna kuća završi biće to za Novi Sad veliki dobitak jer po svom uređenju kao i po asortimanu robe neće zaostajati za poznatim evropskim robnim kućama. Čitav prvi sprat prema ulici Narodnih heroja biće izvanredno uređen restoran a veliki prostor biće razbijen prodajom u stilu butika. Podrazumeva se i otvaranje jednog odeljenja za čuvanje dece kao i sale za modne revije koja će ujedno služiti i za slušanje muzike različitih žanrova. Svakako će i mladi Novosađani biti zadovoljni, jer će se o njima posebno voditi računa. U budućoj robnoj kuće moći će za sebe da nađu sve – počevši od gramofonskih ploča pa do poslednjih modnih krikova.

Na osnovu sadržaja robne kuće Stoteks moguće je zaključiti da je ovaj objekat bio više od običnog prostora za kupovinu – bio je to svojevrsni društveni centar, arhipelag kapitalističkog života u socijalističkom gradu. 

Važnost ovog objekta za Novi Sad ogleda se i u njegovoj urbanističkoj poziciji, neobičnoj iz razloga što je jedna robna kuća postavljena na ovoliko značajno mesto u centru socijalističkog grada, na prostoru koji je dobijen rušenjem prilikom produženja Bulevara Maršala Tita. Ipak sam objekat ima veoma osetljiv pristup prema istorijskom centru grada i njegov dodir sa objektima na današnjem Bulevaru kralja Aleksandra predstavlja odličan arhitektonski gest uklapanja moderne arhitekture u postojeće centralno jezgro. Njegova pozicija – između glavne pošte, Izvršnog veća i Gradske kuće potvrda je da je Stoteks imao centralnu poziciju u gradskom životu.

Baveći se temama kao što su slobodno vreme, potrošnja, zdrav život i ekologija, stanovnici Novog Sada sedamdesetih godina pokazali su visok stepen urbanosti i zrelosti. Na vrhuncu ekonomskog razvoja, građani Novog Sada bili su sposobni da razvijaju sopstvene modele života u gradu i vizije budućeg gradskog razvoja.

I posle skoro 50 godina od izgradnje, ovaj objekat je primer spoja funkcionalnosti i istorijske vrednosti. O arhitektonskom značaju Bazara govori i činjenica da je ovaj objekat bio deo izložbe njujorškog muzeja MoMA – Toward a Concrete Utopia (2018-2019), koja se bavila jugoslovenskom arhitekturom, urbanizacijom, konzumerizmom, spomenicima i kulturom sećanja. Ova izložba govori u prilog tome da je jugoslovenska arhitektura prepoznata i priznata  u svetskim okvirima. I kao arhitekturi od svetskog značaja bi prema njoj trebalo i da se odnosimo.