Brend usmeren ka jednostavnosti – Zolika leather goods

Brend Zolika pojavio se 2011. godine sa svoja dva modela klasičnih i jednostavnih torbi od kože. U međuvremenu se broj modela povećao, a radionica se preselila u Beograd. Kvalitet ostaje isti, dizajn ostaje prepoznatljiv – sveden i jednostavan, klasičan i šik. Iva i Zoltan su par koji stoji iza Zolike koja se stvarala u obućarskoj radionici u Vrbasu.

Otkuda ime Zolika?

Iva: Ime Zolika je moj predlog. Na samom početku, još pre nego što smo napravili prvu stvar, ja sam u glavi imala ideju o brendu koji treba da se zove Zolika, a Zolika je nadimak od Zoltan. To je nadimak koji se u Vojvodini koristi za Zoltana.

Zoltan: Uglavnom je svaki Zoltan Zolika.

Iva: To sam prvi put čula tamo, i svidelo mi se, zvučalo mi je azijski, nije jasno da li je muško ili žensko ime, da li je ime životinje ili čoveka. Tek posle nekoliko godina čuli smo da ljudi mahom razumeju da je Zolika od Zole, kako Zoltana zovu u Beogradu i Ika, što bi bio moj nadimak, na šta smo se mi zgrozili, ali već je bilo kasno. Smešno je, jer nama to nije palo nikada na pamet, ni u jednom jedinom trenutku.

Zoltan: Ja kad sam već pristao na Zolika, onda mi je bilo svejedno, čak mi je bilo i u redu da i ti budeš upletena, kad sam ja imenom upleten.

Iva: Zoltan je bio protiv toga da se brend zove po njemu. Objasnila sam mu da niko to neće povezati sa imenom, kao što i nije, osim ljudi iz Vojvodine.

Od kad postojite?

Iva: Od juna 2011. Tada sam živela kod Zoleta u Vrbasu. Isprva smo krenuli sa idejom o torbama i cipelama, s tim što nam je odmah bilo jasno da će to sa cipelama ići sporije, jer je složeniji proces napraviti cipelu.

Vi niste primarno modni dizajneri, kožari?

Iva: Zole je majstor – pravi, modelar kože, to mu je zanimanje i radio je kao obućar dugi niz godina. A ja sam oduvek sanjala da imam svoj posao, od malih nogu. Kada sam upoznala ovog čoveka, koji zna nešto da radi, kazala sam sebi hajde da to iskoristim (smeh) za svoje biznis ambicije!

Šta je bilo prvo što ste napravili?

Iva: Prvo smo napravili dva modela, tj. naš classic model, na koji sam ja naročito ponosna, to je meni i dalje omiljeni naš model, i ceger.

Šta je bilo prvo što ste prodali?

Iva: Taj classic model.

Kako je došlo do toga da radite zajedno?

Iva: Tada smo bili u početku svoje ljubavi, bili smo puni entuzijazma, i nismo se razdvajali (smeh). Naravno to što smo zajedno ima udela, ali nije jedini razlog. Mislim da smo nas dvoje baš dobri partneri, mislim da smo dobar tim, dobar spoj. Ono što je uočljivo i zanimljivo, to je da mi nikada nismo imali stilskih razilaženja, da li je lepo ili nije lepo, tu smo potpuno na istoj liniji. Mislim da je to bilo ključno za početak.

Zoltan: Naravno dogodi se da ovaj drugi misli da prva ideja nije dobra, ali vrlo brzo se usaglasimo i oko toga.

Kako izgleda proces rada na jednoj torbi?

Zoltan: Mi u toj prvoj fazi ne crtamo modele, kako bi to ljudi obično zamislili, jer su nam smernice znaš kao ono, ili kao ono, samo malo drugačije (smeh). Dakle, to je ta skica koju nikad nemam. Zatim se radi na dimenzijama, ali i na njima radimo napamet, uslovno rečeno odokativno, jer već imamo dovoljno iskustva. Dakle, prototip bude urađen odokativno, od materijala od kog će biti, pa tek onda ide izrada šablona.

Kako razmišljate o funkcionalnosti i dizajnu, da li jedno ide ispred drugog?

Zoltan: Sada se prednost daje funkcionalnosti. U vreme kad smo počeli, više smo pratili dešavanja okolo, i imali smo više modela kojima funkcionalnost nije bila jača strana, takve modele smo uglavnom povukli.

Iva: Isprva smo manje cenili funkcionalnost u odnosu na dizajn, sve više nam je funkcionalnost bitna, jer imamo više iskustva. Ipak je to torba i ima svoju svrhu.

Radite isključivo sa prirodnim materijalima?

Zoltan: Da, ali planiramo da radimo i sa materijalima koji nisu koža, jer smo svesni da postoje ljudi koji ne nose stvari napravljene od kožnih materijala. Mi se uvek preispitujemo, jer kada odem u kožaru i gledam kamare kože, grozno se osećam. Ali ako je za utehu, ne koristimo kožu egzotičnih životinja.

Iva: Paradoks naše delatnosti je taj što Zole jako, jako voli životinje. Ne postoji samo taj etički aspekt, već i emotivni. To je ironija svoje vrste – on je veliki ljubitelj životinja, a pravi predmete od kože. I u tom smislu se stalno preispitujemo.

Da li postoji raspodela rada? Da li uvek radite isti deo posla?

Iva: Trebalo bi da postoji. Ali to trenutno nije tako. Imam drugi posao na kom provodim mnogo vremena i nažalost nisam uključena koliko bih volela.

Zoltan: Zapravo, kada se neki model ustali, kada ga zajedno potpuno definišemo, onda sve segmente izrade radim ja.

U kom delu procesa najviše uživaš?

Zoltan : Kako kad, ako se radi na nekom novom modelu onda, pošto nije izvesno kakav će biti ishod, jedva čekam da se završi kako bih video konačni rezultat. Kod modela koje smo razvili, postoje kritičniji momenti, kojima treba posvetiti više pažnje i zanimljiviji su mi trenuci koji mogu da dovedu do neželjenog rezultata. To je vrsta izazova, jer nikada nije krenulo toliko loše da se loše i završi.

Da li pratite trendove?

Iva: Kada smo počeli bili smo ispred trendova, kao avangarda, sada već više izlazimo u susret široj publici, to je zahtev tržišta. Mislim da je to neophodno, jer ne radimo u nekom hermetičnom prostoru u kom su samo naši istomišljenjici. Ciljna grupa koju smo targetirali, jeste odreagovala i to je super. Fascinantno je, jer se ne koristimo marketingom, vrlo smo neažurni na društevnim mrežama! Mislim da su ljudi prepoznali da je proizvod namenjen njima. Ono što nam je najvažnije i pri čemu stojimo je činjenica da naši proizvodi nisu prevara – cena, kvalitet kože i uloženo vreme su u skladu. U koji god grad da odeš, ti imaš iste radnje i isti raspored radnji, to je ispiranje mozga, imaš utisak da ne možeš da izađeš iz toga. U takvoj globalnoj situaciji ljudi treba da budu svesni da tome mogu da se odupru. Nema nikakvog opravdanja zašto bi nešto toliko koštalo. Neko može da kaže da je to kupovina brenda, ali ne možemo na taj način govoriti, možda smo mogli pre nekoliko godina, to više nije statement.

Kako ljudi mogu da dodju do vasih torbi?

Zoltan: Na fejsbuku postoji broj telefona. Ljudi mogu da nas pozovu. Nekad imamo gotov proizvod, a ako nemamo onda ljudi mogu da izaberu model i kožu i napravimo im torbu.

Koju muziku slušate dok radite?

Zoltan: Radio 3 je bio aktuelan neko vreme, to je kineski propagandni radio na srpskom (smeh), zanimljivo je to što su postojale emisije koje govore kako je u Kini, i kako je u Srbiji, ni jedna druga perspektiva (smeh).

Iva: Puštali su uglavnom hitove, sasvim neiritantne. Onda sam našla Rock radio! Limitirani smo na stanice koje možemo da uhvatimo na telefonu nokia (smeh).