Da li imate preko 18 godina?

Paleta: Ivana Džamić

Iako je diplomirala psihologiju, mlada Ivana Džamić posvetila se u potpunosti fotografiji, a otkrila nam je kakve je stvari inspirišu i u kojoj modnoj eri pronalazi komade koji joj najbolje pristaju.

4
0

Ivana Džamić je mlada fotografkinja koja se prevashodno bavi portretima, a njeni radovi imaju senzualni karakter, nežne tonove i setnu atmosferu. Na njenom sajtu i Instagramu možete da vidite čime se svakodnevno bavi i kojom se estetikom vodi, a mi smo sa Ivanom razgovarali o njenom psu, omiljenim mestima u Beogradu i planovima za bližu i dalju budućnost. 

Šta te trenutno najviše okupira?

Trenutno me najviše okupira obrada poslednjih fotografija koje sam uradila u okviru projekta koji sam imala u Rimu, moj pas Beni i rokovi koje pokušavam da ispunim u okviru mog prvobitnog posla kao copywriter-a.

Šta radiš, a šta maštaš da radiš?

Moram da priznam da je ovo što trenutno radim i ono o čemu maštam u korelaciji jedno sa drugim, jer sve o čemu sam maštala, na moju veliku sreću, imam prilike i praktično da radim, a to je da putujem pored drage osobe i usput pravim sjajne fotografije. Sve je stvar balansa, mada moj posao ne bi ni bio moguć da nisam sanjar po prirodi.

Od kada se baviš fotografijom?

Ponekad imam utisak da se ceo život bavim fotografijom, a moji prvi pravi počeci su se desili kada sam imala 16 godina. Imala sam ogromnu sreću da u tom osetljivom dobu nadjem nešto što mi je okupiralo pažnju na kreativan način i pomogne da brže sazrim i kvalitetno provodim svoje tinejdž doba, što želim apsolutno svima.

Kako se tvoj odnos promenio kada ti je fotografija iz hobija prerasla u posao? 

Sam odnos prema fotografiji je ostao isti, ogromna ljubav i ulaganje u ovaj posao se dogodilo od samog starta, ali mislim da sam u medjuvremenu sazrela i izgradila svoj stil i samim tim stekla samopouzdanje. Naučila sam da budem profesionalnija i slušam potrebe klijenta, ali i da budem odgovorna i vrlo posvećena. Da ste me upoznali u srednjoj školi, pričali biste sa potpuno drugačijom osobom. S obzirom da sam uporedo sa fotografijom završavala fakultet psihologije, itekako sam se naučila radnim navikama, bez koji danas ne bih mogla.

Omiljeno mesto u Beogradu? A na svetu?

Svako mesto koje nije isforsirano i u koje ljudi dolaze da bi uživali u razgovoru i dobroj kafi je za mene omiljeno mesto. Od kada sam se doselila u Beograd, za mene je to mesto bio Coffee Dream na Vračaru u koji sam svraćala svakog dana posle predavanja da sama popijem kafu, jer je to za mene uvek bio poseban ritual. Vremenom, upoznala sam konobara koji me je uvek prijatno usluživao i dan danas se seća šta uvek popijem tamo. To su te male stvari koje jedno mesto za mene čine posebnim. Zbog prirode svog posla, često putujem i ne postoji mesto u Evropi koje nisam obišla, ali zauvek omiljeno mesto na svetu ostaje mesto u kome sam odrasla-Vrnjačka Banja i moj zauvek omiljeni kafić Savka.

U čemu nikada ne praviš kompromise?

Vrlo sam zahvalnog karaktera, ako tako mogu da se izrazim, jer sam uvek raspoložena za kreativna rešenja koja mogu da zadovolje obe strane, ali kompromise nikad ne pravim za zlim i pokvarenim ljudima.

Opiši se u dve reči.

Uporna i strastvena.

Gde ideš kada hoćeš da odmoriš?

Na neki mini road-trip van grada, ili jednostavno pozovem roditelje i kažem da spreme moju staru sobu, jer dolazim na rehabilitaciju. (Smeh)

Šta si poslednje kupila?

Poslednje od garderobe što sam kupila su farmerke i majica mog omiljenog brenda Brandy Melville.

Koja boja dominira tvojim ormanom?

Mislim da je to definitivno crna. Desi se ponekad da zaluta žuta i bela, ali sam nepopravljiva kada je reč o crnoj boji. Jednostavno je vanvremenska.

Kako bi opisala svoj stil?

Retro! Ponekad mislim da sam iz osamdesetih pa čak i sedamdesetih zalutala u ovo ludo, sadašnje doba, jer sam potpuno opčinjena tadašnjom muzikom, filmovima i načinom oblačenja. Vintage je nova crna.

Kako izgleda tvoj idealan dan?

Dan u kome stignem da završim uspešno dva posla, jedem kvalitetnu hranu, popijem dobru kafu i legnem nasmejana.

U čemu se osećaš najudobnije?

U najširoj mogućoj majici i trenerkama. I najčešće ćete me u mom kraju sresti u trenerkama i kaputu, posebno kada šetam psa. Čak me je i komšinica iz zgrade jednom prilikom pitala: “Ivana, je l’ ste vi neka sportistkinja, stalno vas vidjam u trenerci.” Jasno vam je da sam morala da kažem da jesam, inače bih razočarala komšinicu da sam u stvari samo devojka koja obožava udobnost.

O čemu razmišljaš kada si iza i kada si ispred objektiva?

Kada sam iza objektiva obično se molim da je svetlo kako treba i da je model zahvalan za saradnju, a kada sam ispred, ne razmišljam, uživam u trenutku i načinu na koji me neko drugi vidi. Kao mladja sam bila opsednuta da na svakoj fotografiji ispadnem dobro, a sada, kada sam postala zrelija i svesnija ko sam, uživam u svakom novom vidjenju sebe.

Šta nikada ne bi obukla?

Neki tigrasti print, jer mislim da bih izgledala kao dete koje je zalutalo u mamin garderober.

Koje mesto moda zauzima na listi tvojih opsesija?

Mislim da generalno nemam opsesije, pa samim tim ni modu ne doživljavam tako. Više je doživljavam kao način da iskažem sebe i svoju kreativnost.

Da li i koliko godišnja doba utiču na tvoj stil?

Ne bih rekla da utiče preterano, jer je taj retro stil prisutan uvek, ali moguće je da leti sebi dam više slobode da se obučem ženstvenije, nego što to imam prilike tokom zime, zbog hladnog vremena.

Da li je neki parfem deo tvoj odevnog rituala?

O da! Moj omiljeni parfem je parfem moje bake koji je ona nekad koristila. Na moju veliku žalost nije više među živima, ali na ovaj način za mene bar uvek jeste.

Kome se diviš?

Divim se svakoj mladoj, upornoj i talentovanoj osobi koja je svojim trudom i zalaganjem uspela da ostavi trag u ovom ludom, ali potpuno nepredvidivom vremenu.

Šta misliš o modi za pse?

Kao neko ko ima psa, potpuno razumem potrebu vlasnika da svoje ljubimce obuku u simpatičnu garderobu, ali je to više bitnije nama, nego psima, koji verovatno nisu ni svesni šta ih je snašlo. Ja mom psu lično ništa ne oblačim, ali ga često slikam sa naočarima ili rodjendanskom kapom, ali to traje sve dok ne dobije poslasticu. I to zasluženo! Svom psu sam davno otvorila Instagram da bih mogla da pratim koliko je porastao i koliko se za sve vreme promenio, a vremenom je postao način upoznavanja sa drugim vlasnicima koker španijela i deljenje naših iskustava sa njima. Kao neki mini community.

Gde vidiš sebe za pet sati, a gde za pet godina?

Za pet sati sebe vidim kako montiram video koji treba da završim i pošaljem klijentu, a za pet godina, sa dvoje dece i minimum još dva psa, na nekom lepom mestu na selu i ogromnim dvorištem gde bih u jednom delu napravila mini foto studio. Ako u medjuvremenu ne odlepim od dvoje i tri psa, onda je to definitivno kako bih volela sebe da vidim u tom vremenskom periodu.

Gde bi živela, da nisi u Beogradu?

Rim ili Barselona.

Najgori i najbolji savet koji si dobila?

Najbolji savet koji sam dobila je od moje mame koja mi je u  trenutku kada mi je to bilo najpotrebnije parafrazirala Mešu Selimovića i rekla mi: “Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živet.” I dan danas kad god imam strah od neuspeha, ili bilo koji životni strah, setim se toga. Najgori savet mi je čini mi se onaj kad vam ljudi kažu da sve mora da se proba u životu da biste bili srećni.  Evo ja nisam probala sve i ništa mi ne fali.

Neki aksesoar koji posebno voliš/nosiš?

Uh! Svi koji me dobro poznaju, znaju da su to šeširi.

 

  • Farmerke

    Tally Weijl

  • Top

    Zara

  • Džemper

    kinezi

  • Cipele

    H&M

  • Ranac

    Mona

  • Mantil

    Tally Weijl

  • Šešir

    Doca

  • Ogrlica

    bakina

  • Prstenje

    Bershka

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: