Paleta: Hiishii Photo – Katarina & Uroš

Katarina i Uroš poznatiji su kao fotografski tim koji stoji iza imena Hiishii Photo i stotina putovanja, fotografija, priča, videa i kampanja koje odišu jarkim bojama te prizorima različitih kultura i pejzaža. 

Sreli smo se sa njima i njihovim psom Pajom, a zatim i popričali o tome koja su mesta istraživali tokom prethodnog perioda, na koji način grade svoju estetiku već deceniju i po, ali i koji su im zato komadi odeće i obuće neophodni da bi uspeli u pohodima na sulude i još uvek neotkrivene lokalitete – kod nas i širom planete.

Već dugo se bavite fotografijom. Šta je najizazovniji, a šta najnaporniji deo ovog posla? 

Da, evo uskoro brojimo 15 godina kako smo u ovom poslu. Fotografija nas i dalje vozi kroz život, u smislu velikog zadovoljstva dok putujemo i slikamo svet na naš nacin, ali i kao posao koji posvećeno radimo tokoom najvećeg dela našeg vremena.

Najizazovnije za nas je da imamo dovoljno vremena da postignemo sve što bismo želeli, a to podrazumeva obići svet, neka mesta i više puta, i sprovesti sve svoje ideje i vizije u delo. Na to se nadovezuje i drugo pitanje, nama je najnapornije da uskladimo to sa redovnim poslom, koji je baziran na client work-u i snimanju reklama, marketinških kampanja itd. Recimo da je balans čudo. I mnogo je lepo kada ga dostignemo (smeh).

Kako biste opisali Hiishii estetiku? Za čim jurite u vizualnom i osećajnom smislu?  

Hiishii estetika je oduvek težila nekom kreativnom pristupu. Nečemu vise od kadra i momenta. U poslednje vreme dosta se kroz naše fotografije ispoljavaju ideje koje kuljaju u nama i produkt su istraživanja, jurcanja po svetu i kroz život. Težnja za slobodom postojanja kroz ideje.

Jedan od projekata tog tipa pokrenuli smo pod imenom “Points beyond” – istrazivanje  ideje o postojanju svetova izvan ovog našeg, ilustrovano kroz fotografije kreirane na najluđim lokacijama koje naša planeta ima da ponudi. A bukvalno “Mars napada” iza svakog ćoska kakve sve sulude lokacije postoje.

Često putujete. Koji je saundtrek nezaobilazan tokom svih tih sati vožnje? 

Muzički se nas dvoje dosta razlikujemo, a u nekim momentima i preklapamo, tako da je to fuzija muzike od house/deep house/d’n’b numera do alternative i rock&roll-a. Ono što može da se nađe na tim listama su: Groove Armada, Thivery Corporation, Bob Moses, Bonobo, KKN, Black Rebel Motorcycle club, David August, City & Colour, Maribou state i mnoge druge.

Šta nikada ne biste zaboravili da spakujete, sve i da imate samo deset minuta za stavljanje stvari u kofer? 

Paju (naš pas), jer on sam udje prvi u kofer Šalim se, naravno. Prvo i najbitnije – fotoaparat. Udobna obuća, internacionalna vozačka, dron, slušalice i head-lamp.

Ove godine ste se, u nedostatku daljih destinacija, fokusirali na putovanja i fotografisanje Srbije. Koja su vas mesta najviše iznenadila?

Iskreno, naše istrazivanje Srbije je počelo i pre ovog suludog perioda, tačnije godinu dana ranije, na sugestiju naših followera koji su želeli da vide naše krajeve kroz našu prizmu. I tako smo detaljno krenuli da česljamo sta je to najbolje što Srbija ima da ponudi, i da spremamo knjigu o Srbiji! Od favorita i dalje izdvajamo Taru, Staru planinu, Trem, Vratnu. Mada ima još toliko toga lepog.

Da li takav način života znači da je udobna odeća jedan od ključnih elemenata vaših radnih izleta?

Apsolutno da. Mi se mnogo krećemo i svaka akcija fotografisanja podrazumeva puno mrdanja da bismo dobili fotografije koje ljudi toliko vole da gledaju na našim mrežama. Nekad pređemo i po 20-ak km zarad dobrog kadra, tako da je udobna i dobra obuća a must. Plus odeća koja izdržava različite vremenske uslove.

Koji je 100% esencijalan komad odeće? 

P A T I K E  + nešto crveno da iskoči u kadru (smeh).

Jesu li patike adidas Patike ZX 2K BOOST na koji način modni statement?  

Ono što nam se bas dopada kod ovog modela je to sto su jaaako udobne. A onda i super funky boja.  Upadaju u oči u svakom kadru, bilo da je kamera u pitanju ili na ulici dok se krećete.

Da li je neophodno žrtvovati fleksibilnost i udobnost zarad dobrog dizajna (patike ili bilo kog drugog odevnog predmeta)? 

Kao što sam već navela, kod ovih patikaje nekako sve spakovano u jedno, taj super bouncy boost feel pod nogama, a realno su strava dizajnirane.

Da li prvo birate obuću pa odeću – šta čemu prilagođavate? 

Mislim da to zavisi od trenutnog mood-a i inspiracije. Šta vam se nosi u trenutku. Tako se nekad odevna kombinacija gradi odozdo na gore, a nekad obrnuto. Ovo što trenutno gledate na slikama je definitivno krenulo od patika!

Koje boje ima najviše u vašem ormaru?

Crna, eventualno siva, malo bele – što je totalno suprotno nasem šarenom Insta-svetu na fotografijama. On je možda neki alter ego ili druga dimenzija.

Koliko je održivost u modi važna? Na koji način mislite o njoj u svakodnevnom odevanju? 

Prilično je bitna. Ovo što danas živimo definitivno ne ide u dobrom pravcu i svi već vidimo posledice toga, od over-consumerism-a do zagađenja koje nasa planeta ne moze da podnese više. Mi se najviše trudimo da kupujemo kvalitetniju odeću koja moze da potraje i koju ćemo voleti duže da nosimo. Takođe izbegavamo lose materijale i jako se okrećemo onim prirodnim, koji su i sami po sebi prijatnjiji za nošenje.

Da li je moda ozbiljna stvar? 

Katarina: Moda kao trend je besmislena. Moda kao statement i stil jeste ozbiljna stvar i umece.

Kako biste opisali svoj stil u nekoliko prideva? 

Katarina: Stil koji je minimalistički, sa minimumom boja i dozom ekscentričnosti koja se desi u obliku komada kupljenih širom sveta, posebno onih azijskog porekla.
Uros: Jednostavan, bez puno boja, uglavnom tamnih tonova.

Šta nikada ne bi obukli? 

Katarina: Nesto sto ima tačkasti patern.
Uroš: Bebi plavu lanenu košulju.

Koji je najstariji komad odeće koji poseduješ/te? A šta si poslednje kupilo/la? 

Katarina: Najstarije što imam je kimono koji sam uzela u Japanu. Neki baš stari tradicionalni komad.  A poslednje što sam kupila su jos jedne bajkerske cizme (smeh).
Uroš: Najstarije što imam su crne iscepane farmerke, koje nosim godinama. Poslednje što sam kupio je šorts za kupanje.

Šta je najvrednija (ne nužno materijalno) stvar u vašim ormarima? 

Katarina: Moja kolekcija kimonoa. Preko 20 njih.
Uroš: Jedna karirana košulja koja je sa mnom obišla svet.

Kada biste mogli da živite u bilo kom gradu, u bilo kojoj eri, gde bi to bilo? 

Recimo na Bali-ju 60tih godina, kada su samo surferi bili tamo, period pre nego što je postao turisticko ludilo. (To ostrvo je naša druga kuća, ona za dušu).

Najgori poslovni savet koji ste dobili? 

“Ma sta ce ti knjigovođa, možeš to sam.”

A koji biste savet dali Hiishii-ju od pre 10 godina? 

Da uvek radimo ono sto volimo. Prvo. I da ne uzimamo u obzir tuđe sugestije jer su one i tuđe iskustvo.

Za kraj, bilo šta.

Groove Armada – At The River.