Da li imate preko 18 godina?
DaNe

Upoznajte Daze

Na 12. Mikser festivalu, koji se održava pod sloganom "Zagrljaj", nastupiće jedan od najmlađih beogradskih bendova.

Autor:

Jedan su od, po godinama, najmlađih bendova beogradske scene. Ovaj indie rock bend postoji već dve godine. Daze su Ilija Maršićević (16), Katarina Zarić (16) i Anđela Žikić (17).

Poštovaoci su benda Arctic Monkeys, ali im se muzički ukusu razlikuju. Već su zabeležili nekoliko zapaženih koncertnih nastupa, što kao predgrupa, što na solo koncertima. Prošle godine su objavili i svoj debi singl.

Uoči nastupa na Mikseru, koji će se održati pred publikom i uz poštovanje svih epidemiološkim mera, razgovarali smo sa Katarinom, Anđelom i Ilijom.

U martu ove godine bili ste deo projekta Videodrum, koji je povezao gradove Pulu, Ljubljanu, Zagreb i Beograd i četiri koncertna prostora. Svirali ste u KC gradu, ali nije bilo publike. Kako gledate na to iskustvo?

Ilija: Meni je bilo čudno, kul, ali nije uopšte ista stvar kao kad ima publike… Između pesama uzmem da promenim gitaru i niko ne priča, skroz je tišina…

Katarina: Nismo uopšte svirali šest meseci pre toga, poslednja svirka je bila u oktobru u KC gradu i od tada uopšte nismo probali, a kamoli svirali uživo. Onda je svirati, ali bez publike i još pred kamerama bilo jako čudno. Pre toga nismo ni snimali išta tog tipa. Jeste bilo malo neprijatno ali samo zato što je bilo potpuno drugačije od svega što smo do tada radili.

Ilija: Mene zanima utisak publike, kako je gledati svirku kao lajvstrim. Ne možeš da đuskaš ni ništa…

U okviru Mikser festivala, 26. maja, nastupate u Zornića kući nadomak Beograda, ovaj put pred publikom. Posle koliko vremena ste ponovo pred publikom i da li će biti nekih noviteta na nastupu?

Katarina: Prošlo je osam meseci od kako nismo svirali pred publikom.

Anđela: Biće jedna nova pesma koja je dosta drugačija od onoga što inače radimo. Nastala je iz Ilijine tzv. ,,soundcloud epohe’’.

Po godinama starosti ste jedan od najmlađih bendova beogradske scene. Kao uzor se uvek navodi Arctic Monkeys. Kako je bend zapravo nastao i da li su indie bendovi, koji su vam uzori, razlog zbog čega su vam pesme na engleskom, ili je nešto drugo u pitanju?

lija: Katarina i ja se znamo iz viđenja ceo život ali se nismo zapravo upoznali do pre dve godine. Zanimljivo je da smo bili na istom koncertu Twenty One Pilotsa u Beču 2019. i nismo shvatili to do godinu dana kasnije. Anđela i ja smo u tom periodu imali bend sa našim drugom Pavlom, koji tamo živi i sa kojim sam bio na koncertu. Nakon što smo shvatili da bend, koji je delom u Beču a delom u Beogradu, ne funkcioniše baš najbolje, rešili smo da napravimo bend ovde. Tražili smo basistu i onda sam se povezao sa Katarinom preko roditelja.

Anđela: Arctic Monkeys su nam jedan od glavnih uzora jer ih svo troje slušamo već godinama, a generalno nam se ukusi razlikuju.

Katarina: Pesme su nam na engleskom jer generalno slušamo muziku na engleskom. Nekako ti uđe u uvo i onda ti dolazi prirodnije kada pišeš.

Ilija: Ja sam krenuo da razumem engleski u prvom/drugom razredu osnovne škole gledajući Cartoon Network sa titlovima. Zbog televizije i Interneta gomila dece je sada praktično bilingvalna –  svi govorimo engleski skoro kao maternji, pa je onda i pisanje pesama kao na maternjem. Pišemo i na srpskom, ali skoro iz navike većina pesama nam je na engleskom. Takođe to čini našu muziku pristupačnijom ljudima van Balkana, a svakako nam je cilj da nas čuju.

Anđela: Na naš zvuk dosta utiče bend Wallows, ali sve što slušamo se nekako provuče.

Prošle godine ste objavili singl pod nazivom ,,Running”. Kakvi su vam planovi za nove pesme, spotove, album… Ima li izgleda za neke nove koncerte ovog leta?

Ilija: Snimili smo još jednu pesmu ,, Jeans’’ i planiramo i snimanje spota uskoro.

Katarina: Planiramo snimanje pesama, pa možda i EP-ja ili albuma od prošle godine, trebalo je da se bavimo time prošlog leta, ali se zbog korone to odlaže već godinu dana… Što možda i nije loše jer smo imali vremena da napišemo još pesama, da razvijemo zvuk i da napredujemo kao bend.

Ilija: Napisali smo dosta pesama u zadnjih godinu dana koje još ne izvodimo, u njima se najviše čuje kako nam je evoluirao zvuk. Bend smo samo dve godine i dosta smo se promenili za to kratko vreme…

Anđela: U Kulturnom centru Beograd se 5. i 6. juna održava festival u, u okviru koga ćemo imati akustičnu svirku, drugog dana festivala.

Sa kojim bendovima biste voleli da delite binu, kao predgrupa na koncertima ili velikim festivalima?

Katarina: Buč Kesidi definitivno.

Ilija: Jarboli, čak iako ne sviraju više.

Anđela: Svemirko.

Šta je ono što slušate ovih dana?

Katarina: Zadnjih par meseci Elliott Smith, Jeff Buckley i Talking Heads.

Ilija: TV girl, udubio sam se u Bill Evansa malo više i shoegaze generalno, kao žanr.

Anđela: Mazzy Star, Amy Winehouse, Red Hot Chilli Peppers, Blur i Gorillaz.

Šta se uvek nalazi na vašim plajlistama?

Anđela: Lana del Rey, Velvet Underground.

Katarina: The Smiths, Sufjan Stevens, Cocteau Twins, Radiohead…

Ilija: Jarboli, Beach House, N.E.R.D.

Autorka fotografija: Teodora Radak