Juni u muzici

U moru mikseva, youtube-ova i leak-ova, svakog meseca izdvajamo albume i singlove na koje vredi obratiti pažnju. Ova junska izdanja izabrao je Nikola Zmajević.

Ab-Soul – These Days (Top Dawg Entertainment)

Ab-Soul je poslednji od četvorice momaka iz Black Hippie/TDE kolektiva, čiji su članovi još i Kendrick Lamar, ScHoolboy Q i Jay Rock, koji je uspeo da izda oficijelni album, i to posle dosta peripetija i pretnji da će da ga izbaci kao mixtape. Ispostavilo se da je samoproklamovani nerd među malo tvrđom ekipom tipova iz ozloglašenog South Central L.A.-a  napravio verovatno najpretenciozniji album, dugačak preko 90 minuta. Uz sad već standarnu produkcijsku rasplinutost po celom spektru atmosfera, u koju su prste umešali između ostalih Curtiss King, Terrace Martin i J. Cole, tu je i gomila feature-a na kojima se pored TDE ekipe pojavljuju Action Bronson, Danny Brown, Rick Ross i Lupe Fiasco.

A o čemu se tu u stvari radi? Kao i obično u pitanju su slava, pare, ribe, gudra i ostale stvari koje mladom afro-američkom ausajderu na granici problema sa zakonom život znače. Koliko god da These Days ostaje u okvirima regularne rap banalnosti, to je najmanje bitna stvar u vezi ne samo sa ovim albumom, već celim žanrom. Jer nije pitanje o čemu se repuje, već kako. Rap su visoko formalna posla sa rečima. Ono što je Zadie Smith, engleska spisateljica koja povremeno piše o muzici, jednom pomenula u tekstu o Jay Z-u definitivno važi i ovde – pitati repera zašto uvek priča o sebi, svojim stvarima i podvizima je kao pitati Miltona zašto stalno nabraja atribute nebeskih armija. Zato što je kurčenje formalni zahtev epske forme. A Ab-Soul na These Days to prilično dobro radi, bolje nego ikad ranije, kad je samo začinjavao pesme svojih poznatijih ortaka.

Plastikman – EX (Mute)

Ovaj album je nastao kao ad hoc rad koji je Richie Hawtin napravio za tradicionalno humanitarno veče u njujorškom Guggenheim-u, povodom kojeg ga je angažovao Raf Simons, umetnički dirketor Dior-a. Raf Simons je tako još jednom pomerio granice kad su u pitanju kolaboracije sa drugim umetnicima (pogledajte, na primer, njegovu kolekciju koju je uradio sa losanđeleskim vizuelnim umetnikom Sterling Ruby-em), a Richie je poziv oberučke prihvatio, kad ga već nije dobio od Rick Owens-a, spreman da se umuva u high fashion/art priču, proširi bazu svojih poštovalaca i kapitalizuje izloženost jednoj novoj publici.

EX zvuči kao kao Hawtinov pokušaj da svoje najbolje albume (Artifakts (BC) i Consumed) upegla, ispolira i komprimuje tako da može da ih svari ne samo fancy trgovac umetničkim predmetima, već i običan pripadnik Y generacije. Pripremljen za samo nekoliko dana u njegovom berlinskom studiju, EX je live album koji zadržava deo kvaliteta Plastikman izdanja iz 1990i-h, kada je njihov redukovan i brutalan acid techno pržio mozgove klabera gladnih inovacije, ali pravi ustupak novom kontekstu i ciljnoj grupi u vidu zatupljenim soničnih ivica, valjda da se slučajno ne povredi neki mladi, nežni rejver, ili “kiselinom” ne ošteti vredna umetnina. Ako ništa drugo, EX nije loš reminder na zlatno doba Hawtinovih eksperimenata. Iskoristite ga da se setite da ti albumi i dalje negde postoje, iskopajte ih i zaronite.

Jamie XX – All Under One Roof Raving (Young Turks)

Dobar deo Jamie xx-ovog solo opusa baziran je na referencama iz istorije britanske plesne muzike, pre svega na period 1990-ih. Na All Under One Roof Raving Jamie je otišao korak dalje. Prilično eksplicitan naslov i pre slušanja sugeriše da se radi o hommage-u sceni iz tog perioda. Puno muzičara njegove generacije je pokušalo da izvede nešto slično, ali niko sa toliko erudicije, detalja i balansa. Tu je ceo arsenal karakterističan za eru: 2-step bitovi, sub-bass koji se lebdi i lepi se za kožu, rimovi koji se kotrljaju, sinkopirani stringovi, elegični keyboardi… Ovo nije pesma koji će vas oduvati svojim hook-om, ali ćete u njoj svakih nekoliko sekundi čuti neki zvuk koji će biti okidač za emocije koje ste doživljavali slušajući britanski zvuk 1990-ih. Ako se međutim niste sa tim ranije sreli, pružiće vam kaleidoskopski uvid u jednu on najzanimljivijih era plesne muzike.

Pogledajte ovde kako je izgledala era na koju All Under One Roof Raving referiše.