POP DEPRESIJA /// top 10 2015

Pop Depresija je na radio Politici počela da se emituje u februaru 2001. Od 2004. njen dom je bio Studio B, a od pre neki dan skvotujemo na interwebu i mixlcoudu uglavnom. Organizujemo koncerte, objavljujemo albume, pomažemo kad nas neko pozove. Ja često pričam mnogo i konfuzno, ali znam i dugo da ćutim.

Ovih deset pesama nisu “najbolje”, niti mogu da ih preporučim bilo kome, a i zašto bih? Svako zna najbolje šta mu se sviđa. Ali, danas mislim da ću 2015. godinu pamtiti i po ovih deset zvučnih slika.

Ivan Lončarević, Pop Depresija

Low – Lies /Ones & Sixes/

Dvadesetak godina neki ljudi pokušavaju da se oproste od osamdesetih i još nisu uspeli. A tek kakav će problem biti devedesete za rastanak… “Lies” spaja i jednu i drugu deceniju u savršenu pop pesmu. Kao neki đavolski miks “Drive” The Cars i Kavinsky teme iz filma “Drive”, uz verovanje da ova pesma nosi neke univerzalne odgovore. Ili bar univerzalne laži.

Svemirko – Zbogom proleteri /DIY/

Da puštam muziku u klubovima ovakvu bih puštao: starinsku, zaraznu, gruvi – i plesnu i padavičarsku u isto vreme. Svemirko zvuči kao Boban Petrović bez foliranja i šminke. PD klupska pesma godine.

Jason Isbell – Children of Children /Something More Than Free/

Šest minuta tokom kojih Isbell postaje stadionska zvezda baš kao Bruce Springsteen. I naravno da je u centru pažnje majka.

Ryley Walker – Sweet Satisfaction /Primrose Green/

Pogledajte bilo koji nastup Ryleya Walkera na youtube-u, najbolje one kada nastupa sam. I ako ostanete ravnodušni na njegovu fingerpicking magiju, ako vas njegov glas ne hipnotiše kao kada ste prvi put čuli Neila Younga onda rokenrol zaista više nema smisla. U februaru Ryley Walker nastupa u beogradskom Gun Clubu.

Stray Dogg – Till You’re Forgotten /Come Along Wind/

Kako se izboriti sa gubitkom i da li zaborav pomaže da lakše prebolimo ili ne? Dukat nikad bliži Jeffu Buckleyu, a u isto vreme počinje potpuno novi nivo Stray Dogg karijere. Idealno za špicu treće sezone “The Leftovers”.

Will Johnson – Nameless, But a Lover /Swan City Vampires/

Kao neki outtake sa “Zume”, himna svih bezimenih ljubavnika.

Ana Ćurčin – Remain Calm /Sketches of belonging/

Nemir, upornost, talenat, toplina i tvrdoglavost Ane Ćurčin su (muzički) žanr za sebe. Kada se sve to lepo upakuje, dobije se pesma koja u isto vreme izaziva i osmeh i suze. Pop Depresija klasična.

Molly Nilson – Mountain Time /Zenith, Dark Skies Association/

Sanjarim o putovanjima na koja ne idem sam. A onda se zapitam šta će mi to u životu? Samoća o kojoj peva Molly, izgleda kao sasvim dobro društvo.

Rebel Star – Putujemo ti i ja /Reka/

“Reka” je antologijski album Milana Glavaškog i njegovih prijatelja. “Putujemo samo ti i ja, po tragovima soli” je slika koju želim da imam u glavi pre nego šta padnem u san, apsolutno svakog jebenog dana.

Dave Rawlings Machine – The Weekend /Nashville Obsolete/

Ne poznajem instituciju vikenda poslednje dve decenije, ali to me ne sprečava da maštam o tome kako jedva čekam petak veče… Dave i Gillian i eskapizam u čistom i najdivnijem obliku.

Celu plejlistu poslušajte ovde.