Da li imate preko 18 godina?

Muzičko podsećanje na proteklu zimu

Uživajte! Prvi meseci 2018. doneli su albume koji će se sasvim izvesno naći na listi najboljih u ovoj godini!

0
1

U ovom tekstu saznaćete koji su to albumi obeležili februar i mart 2018. godine, a tu su i singlovi koji najavljuju neka zanimljiva izdanja.

Od neizbežnog indi roka, preko popa, eksperimentalnog repa, ljutog garažnog panka i psihodelije, do elektronike i metala. Sigurno je da će se neka od ovih zimskih ploča naći na završnoj godišnjoj listi najboljih albuma. Uživajte!

Marlon Williams / Make Way For Love (Dead Oceans)

Album meseca februara stigao nam je sa dalekog Novog Zelanda. Dvadesetsedmogodišnji kantautor, Marlon Williams, pružio nam je uvid u stanje vlastitih emocija nakon raskida sa Aldous Harding, takođe, izvrsnom muzičarkom. Dok slušate melanholične, srceparajuće balade na pamet će vam dolaziti imena poput Elvisa, Richarda Hawleyja, Chrisa Isaaka, kao i Anohni i Devendre Banhart, na primer. Pesma koja se tempom i senzibilitetom izdvaja od ostalih je “Party Boy” koja podseća na njegove ranije projekte, dok je “Nobody Gets What They Want Anymore”, duet upravo sa Aldous jedan od najistaknutijih momenata na čitavoj ploči.

Field Music / Open Here (Memphis Industries)

Braća Peter i David Brewis, kreativni pogon benda iz Sanderlenda, isporučili su nam zavodljivo, energično i razigrano novo izdanje sa pregršt veselih i sočnih melodija i još jednom dokazali kakvi su majstori kad je stvaranje istinkih pop pesama u pitanju. Grupa na jedan interesantan način oživljava pop iz osamdesetih godina, sa modernom produkcijom i kompleksnim aranžmanima. Premda je ploča objavljena usred zime po mom mišljenju je poput bašta kafića i naočara za sunce, legitimni vesnik proleća koja nam predstoji.

Son Lux / Brighter Wounds (City Slang)

Nekada solo projekat muzičara Ryana Lotta, sada trio koga čine još Rafiq Bhatia i Ian Chang, Son Lux uspeva da kreira napetu, intezivnu atmosferu putem nestvarnog vokala i kompleksnog zvuka koje proizvode iščašene gitare i perkusije, te vas zarobi u svoju mrežu gde nakon početnog grča i sami želite da ostanete. Produkcija je gotovo savršena, obraćala se pažnja i na najsitnije detalje, što zajedno sa dodatnom instrumentacijom čini da “Brighter Wounds” postane najeklektičnije izdanje u karijeri ovog benda.

Superchunk / What a Time to Be Alive (Merge Records)

Indi-pank veterani iz Severne Karoline nakon pet godina diskografske pauze vratili su se novim studijskim albumom sarkastičnog naziva “What a Time to Be Alive”. Nakon prvog preslušavanja može se zaključiti da im energije, lucidnosti i žestine ne manjka na čemu mogu da im pozavide mnogi mlađi bendovi. Jedanaesta po redu ploča u karijeri Mac McCaughana i ekipe na zreo, inteligentan i muzički eksplozivan način daje svoje viđenje Amerike u Tramp eri, a refren naslovne numere “The scum, the shame, the fucking lies / Oh, what a time to be alive” dosta govori o tome.

MGMT / Little Dark Age (Columbia)

Kvalitetnim comeback albumom dvojac MGMT ponovo se vratio u žižu interesovanja trendseterskih muzičkih medija po belom svetu. Andrew VanWyngarden i Ben Goldwasser, na jedan originalan način, mešavinom psihodelije i synthpopa, kritikuju društvene anomalije, problema alijenacije i današnjeg životnog stila pod uticajem sveprisutne tehnologije, a sve to bez lažnog moralisanja i propovedništva. Jedan od onih koji je svojim prisustvom doprineo da ploča zvuči ovako kako zvuči, između ostalih, je i Ariel Pink koji je ko-autor numere “When You Die”, možda i ponajbolje na čitavom albumu.

Ought / Room Inside the World (Merge Records / Royal Mountain Records)

Nova diskografska avantura kvarteta iz Montreala donosi nam svežu dozu kvalitetnog zvuka koji se prostire od indi roka, preko miksa melodičnog popa i post-panka, do zanimljivih synth pop uticaja. Za razliku od njihovih prošlih izdanja, koji su mahom bili obojeni nekom mračnom aurom, na “Room Inside the World” Ought nam predstavljaju svoju svetliju, življu stranu koja, shodno tome, za sobom vuče i prijemčivije i zaraznije numere. Frontmen i pevač Tim Darcy ponudio nam je niz vokalnih eksperimenata i svakoj pesmi daje poseban pečat, odvodeći ih u raznoraznim pravcima, pa zajedno sa instrumentalnom nadogradnjom i odličnom produkcijom daje pozitivan rezultat.

Judas Priest / Firepower (Columbia/Sony)

Ljubitelji tvrđeg zvuka obradovali su se osamnaestom izdanju heavy metal dinosaurusa iz Engleske. Matorci ne znaju za umor, za njih kao da je vreme stalo. I dalje stavljaju na muke svoje instrumente, i dalje glas Roba Halforda zvuči snažno i razarajuće, tako da ona narodna “bez starca…” ovde itekako pije vodu. “Firepower” – radost svakom metal domaćinstvu.

Lucy Dacus / Historian (Matador)

Plejadi omiljenih kantautorki dodajem i dvadesettrogodišnju Lucy Dacus. Umetnica iz Ričmonda potpuno je oduševila svojim drugim albumom. Raskošni aranžmani, česte promene tempa, neretko i u jednoj pesmi, od potpuno ogoljenog i tihog starta do eksplozije u refrenu, njen delikatni vokal i lirika neprimetno vas osvajaju, ne ostavljajući vam drugi izbor osim da joj se iznova prepuštate. Ukoliko vam se dopada muzika koju stvaraju Angel Olsen, Waxahatchee i Julien Baker, mislim da je velika verovatnoća da će vam “Historian” ući pod kožu.

Jonathan Wilson / Rare Birds (Bella Union)

Kalifornijski kantautor koji iza sebe ima par remek dela indi muzike, nadareni umetnik koji je oživeo duh Lorel kanjona – mesta koje je bilo na vrhuncu tokom 70ih godina prošlog veka – objavio je treće samostalno izdanje „Rare Birds“. Wilson ponovo dokazuje kakav je kreativni genije i šta je sve u stanju da uradi sa neospornim talentom koji poseduje. Pravo je uživanje slušati sa kakvom lakoćom on putuje iz žanra u žanr, menjajući tempo, boju glasa, orkestraciju bilo da je u pitanju folk, džez, topli kalifornijski pop ili indi rok. Tu mu, između ostalih, pomažu Josh Tillman i Lana Del Rey na pratećim vokalima. Bez sumnje, veoma kvalitetna ploča koja kroz gotovo dva sata muzike svedoči o enormnom potencijalu jednog od najboljih muzičara današnjice.

Anna von Hausswolff / Dead Magic (City Slang)

Četvrti album u karijeri švedske muzičarke obiluje hipnotičkim, repetitivnim temama koji stvaraju mračnu, pomalo zlokobnu atmosferu i gde konstantno imate utisak kako bi ova muzika lagano mogla poslužiti kao odlična zvučna pozadina najdramatičnijim filmskim scenama. Napeti, uznemirujući ambijent kreiraju orgulje koje dominiraju u svih pet pesama koliko ih je na ploči, potpomognuti savršeno uklopljenom orkestracijom koju čine dodatni žičani instrumenti, klavijature, perkusije. Sa kompleksnim melodijama i eksperimentisanjem sa drone i gotik uticajima, „Dead Magic“ umnogome podseća na poslednja tri albuma grupe Swans, tako da će fanovi ovog benda biti itekako zadovoljni.

Superorganism / Superorganism (Domino)

Evo još jednog muzičkog osveženja za 2018. godinu. Superorganism kolektiv broji osam članova, devojke i momci dolaze iz svih krajeva sveta, uključujući Japan, Novi Zeland, Koreju, Australiju, V. Britaniju, predvodi ga tinejdžerka Orono Noguchi, a samozvani debi album predstavlja prolećni miks indi popa i elektronike sa nekim čudnim gruvom koji vas momentalno podstiče na đuskanje. Ovoga leta posetiće i zagrebački INmusic, pa će publika iz regiona imati prilike uživo da ih posluša.

Yo La Tengo / There’s a Riot Going On (Matador)

Yo La Tengo trio vratio se prvim albumom kompletno sastavljenim od autorskih pesama još od ploče “Fade” iz 2013. godine. Naslov novog studijskog izdanja pozajmili su od grupe Sly and the Family Stone koji su pre više od četiri decenije objavili protestni album istog naziva. Međutim, protest (hm, da li ga uopšte ima?) trija iz Hobokena na ovom martovskom izdanju je miran i meditativan, ne želi da bude deo bučne gomile koja agresivno i napadno atakuje današnje društvo. Oni su se odlučili za hipnotički, tih, gotovo ambijentalan pristup, sa melanholičnim tonovima i gitarskim ehom. Verovatno najbolji album u kategoriji “top bedroom records”.

Albert Hammond Jr. / Francis Trouble (Red Bull Records)

Ritam gitarista benda The Strokes, predstavio nam je četvrti solo album i to odličan, u najmanju ruku. Albert Hammond Jr. odlučio je da od jedne duboko intimne teme – smrti njegovog brata blizanca – napravi bizaran koncept gde, kroz formu alter-ega, istražuje simboličnu vezu sa bratom koga nikad nije upoznao. Album “Francis Trouble” odlikuju estetika stripa, dinamične numere i interesantni, zreliji tekstovi u odnosu na njegovo prethodno izdanje, a pored neizbežne reference ka matičnoj grupi, zvuk podseća na njihove britanske kolege The Libertines i Arctic Monkeys. Imamo čime da okupiramo vreme dok (kao Godoa) čekamo novu ploču The Strokesa.

Young Fathers / Cocoa Sugar (Ninja Tune)

Trio iz Edinburga u godini kada proslavlja deset godina od nastanka, vraćaju se trećim albumom “Cocoa Sugar”. Young Fathers nam isporučuju zvuk koji se kreće od nekonvencionalnog hip-hopa, preko soula i eksperimentalnog R&B miksovanja, sa gospel uticajima i sintetičkim, brzim bitivoma. Dosta podsećaju na Death Grips, Algiers, Massive Attack i u nekim trenucima na Samphu, tako da ljubitelji navedenih izvođača itekako imaju čemu da se raduju.

Mount Eerie / Now Only (PW Elverum & Sun)

Ploču „Now Only“ možemo posmatrati kao nastavak priče sa prethodnog albuma „A Crow Looked at Me“, gde je u fokusu žaljenje Phila Elveruma zbog prerane smrti svoje dugogodišnje partnerke. Ponovo atmosfera odiše depresijom i tugom, potresna lirika vas rastavlja na proste delove, dok je muzička pratnja nešto bogatija i dinamičnija. Međutim, ono što prevazilazi sve gore opisano jeste neverovatna hrabrost i snaga muzičara iz Vašingtona da se upusti u poduhvat ovakve vrste nedugo nakon ogromnog ličnog gubitka. Elverum se do maksimuma razotkriva i muzikom pokazuje svu svoju ranjivost, te deli takve bolne momente sa svetom, da prosto osećate dužnost da preslušate to što vam nudi.

The Vaccines / Combat Sports (Sony Music)

Londonski kvintet, predvođen harizmatičnim Justinom Haywardom-Youngom, nakon, za mene, dva relativno mlaka albuma, izbacili su četvrto studijsko izdanje koje uzbrkava duhove sa debi ploče, opet za mene, njihovog najboljeg albuma u karijeri. “Combat Sports” puca od garažne energije sa početka decenije, odiše prepoznatljivim plesnim vajbom i predstavlja pravo sviračko osveženje u njihovoj diskografiji. Indi-rok u svoj svojoj slavi.

Hot Snakes / Jericho Sirens (Sub Pop)

Izgleda su tokom zime u modi bili povratnički albumi. Petorka iz San Dijega, nakon 14 godina od poslednjeg albuma, akademskim rečnikom, iskidala je na novom izdanju “Jericho Sirens”. Moćni gitarski duo u sastavu Rick Forberg i John Reis, sa zapaljivim i frenetičnim rifovima, jednako strastvenim i žestokim vokalima, masne bas deonice Gara Wooda, te mahniti bubnjarski par Jason Kourkounis i Mario Rubalcaba, redefinisali su pojam bučnog garažnog panka. Fanovi Ty Segulla i Johna Dwyera, slobodni ste da se pridružite. Ovaj bend bih itekako želeo da čujem uživo.

The Voidz / Virtue (RCA Records)

Kad smo već pomenuli The Strokes, red je da se nešto napiše i o drugom projektu Juliana Casablancasa, bendu The Voidz. Debi album “Tyranny” objavljen pre četiri godine je skupina dezorjentisanih i bučnih numera koji nisu imali svoj pravac osim, verovatno, da su dijametralno suprotni od onoga što je Julian ranije radio. Ploča “Virtue” mnogo je konkretnija, pa iako se i dalje eksperimentiše sa mnogim žanrovima, pesme ne deluju haotično, već kao deo smislene celine. Konačno nešto sjajno od Casablancasa, dok (znam da se ponavljam) čekamo novi album njegovog matičnog benda. Album meseca marta, kada je potpisnik ovih redova u pitanju.

HONORABLE MENTIONS

Ako vam ove preporuke nisu dovoljne, možete čekirati sjajne albume koje su objavili Frankie Cosmos (“Vessel”), Amen Dunes (“Freedom”), Preoccupations (“New Material”), Courtney Marie Andrews (“May Your Kindness Remain”), Jack White (“Boarding House Reach”), Kacey Musgraves (“Golden Hour”), Alisdair Roberts (“What News”), David Byrne (“American Utopia”), Nathaniel Rateliff & the Night Sweats (“Tearing at the Seams”), Eric Chenaux (“Slowly Paradise”), The Breeders (“All Nerve”), Moby (“Everything Was Beautiful, And Nothing Hurt”), Grant-Lee Phillips (“Widdershins”), Screaming Females (“All at Once”), Car Seat Headrest (“Twin Fantasy”), U.S. Girls (“In a Poem Unlimited”), Brandi Carlie (“By the Way I Forgive You”), Ezra Furman (“Transangelic Exodus”), Rae Morris (“Someone Out There”)…

SINGLOVI

Pearl Jam / Can’t Deny Me

Konačno!!! Nakon pet godina najzad nešto novo od omiljenog benda! Horde fanova nadaju se i novom albumu do kraja godine.

Parquet Courts / Wide Awake

Njujorški sastav predstavlja nam novu pesmu uz odgovarajući video kojim najavljuju novo studijsko izdanje za Rough Trade Records.

John Prine / God Only Knows

Američki folk kantautor objaviće novi album za par dana pod nazivom “The Tree of Forgiveness”, a u ovom najavnom singlu pomažu mu Jason Isbell i Amanda Shires.

Courtney Barnett / Need A Little Time

Sledećeg meseca australijska kantautorka objaviće dugo očekivano drugo izdanje koje najavljuje odličnim singlom “Need A Little Time”.

Iceage / Take It All

Danski post pankeri početkom maja objaviće novi album “Beyondless” za Matador Records, a sada imamo priliku da čujemo vrlo dobar singl sa predstojeće ploče.

Tyler, the Creator / OKRA

Kalifornijski reper vratio se ubedljivim singlom nakon trijumfalnog uspeha koji je napravio sa albumom “Flower Boy” prošle godine.

 

 

Lajkuj:

Komentari:

  1. Marilou says:

    Hvala za super clanak! 😍

Ostavite komentar:

Slični članci: