Letnji BEST OF

Iako je ovo leto prošlo bez putovanja, koncerata i omiljenih muzičkih festivala (nisam fan online nastupa), kao što je kod mene slučaj, bar sam imao više mogućnosti da se posvetim novim albumima. Pred vama je sažetak od deset izdanja koje zdušno preporučujem, a primećujem da odavno nisam imao gitarskiju listu.  

Pa, da vidimo čime nas je ovo leto počastilo… Možda pronađete vaš novi omiljeni album…

Fontaines D.C. / A Hero’s Death (Partisan Records)

Tek nešto više od godinu dana nakon fantastičnog debi albuma Dogrel, koji je zaradio super pozitivne kritike od gotovo svih svetskih muzičkih medija, ne časeći časa, irski post-pankeri predstavljaju sasvim novu ploču. Gvožđe se kuje dok je vruće, zar ne? Za razliku od svog eksplozivnog prethodnika, zvuk na ovom izdanju je mirniji, sa više svedenijih stvari, poput „Love Is the Main Thing“ i „Living In America“, gde sličnosti sa Joy Division postaju jasnije. Naravno, još uvek momci znaju da odtutnje moćne, pulsirajuće kidačine poput naslovne numere ili „Televised Mind“. Iskreno, u takvim slučajevima deluju najbolje.

L.A. Witch / Play With Fire (Suicide Squeeze Records)

Kalifornijski sveženski trio isporučio je lavinu svežeg gitarskog zvuka na svom avgustovskom izdanju vozajući nas od psihodeličnog roka do stonera i garažnog roka. Lično, preferiram te bučne, prljave rifove a la The Cramps ili The Stooges koje prati ubitačna ritam sekcija, tako da ko voli, toga ima napretek. Dok sam preslušavao pesme, nisam mogao da se otmem utisku da bi neke od njih samo tako legle kao soundtrack nekog vesterna ili Tarantinovog pokolja. Totalna preporuka.

Protomartyr / Ultimate Success Today (Domino)

Na svom najrecentnijem izdanju bend Protomartyr je usavršio balans između pritajene agresije, soničnog zida koji se gradi postepeno i razarajućeg zemljotresnog izliva zvuka kome se ne možete odupreti. Prija njihova jedinstvena kombinacija post-panka i nojz-roka, kroz koju su provučeni džez elementi, poput saksofona u početnoj „Day Without End“. Frontmen Džo Kejsi ni ovoga puta nije odustao od svojih filosofskih i kriptičnih stihova potvrđujući svoj status jednog od najintrigantnijih rok pesnika današnjice. Njegov glas, zajedno sa lucidnim instrumentalima u pozadini kreiraju pravu tenziju i apokaliptičnu atmosferu u kojoj se sve oko vas rastapa.

Jarv Is… / Beyond the Pale (Rough Trade)

Kad smo kod najcenjenijih kantautora u svetu pop muzike, neizostavno ime je Džarvis Koker. Ovaj večiti dečak objavio je četvrti post-Pulp album u karijeri, sada pod okriljem projekta Jarv Is… Zajedno sa skupinom vrsnih muzičara, stvoreno je mini remek-delo, gde se eksperimentisalo sa pop i rok zvukom, dance i orijentalnim melodijama. Kokera je oduvek krasio onaj inteligentni britanski humor, što je i ovde pokazao, a njegovi stihovi ostavljaju mnogo prostora za različita tumačenja. Rečju, ono što najviše volimo kod njega, to nam je i dostavljeno.

Khruangbin / Mordechai (Dead Oceans)

Prosto fascinira kako svedena, easygoing muzika koju stvara teksaški trio nenametljivo uspeva da vam se podvuče pod kožu, te od neke-tamo-melodije koja se čuje u pozadini, okupira vašu pažnju i traži da joj se posvetitie. Treći album benda Khruangbin ponovo spaja interkontinentalne uticaje poput indijanske folk muzike, jamajčanskog daba, flamenka, odnosno afričke i azijske funk elemente, ali nikako površno, već uz veliko poštovanje prema drugim tradicijama. Novina je i to što su uključili vokale na većem broju pesama, što zahteva dodatni fokus na same pesme. Kao i na prethodnim izdanjima, bend nam ne ostavlja ništa drugo nego da se zavalimo u omiljenu fotelju i uživamo. Kada je Khruangbin u pitanju, eklektika je i dalje u modi.

nemanja / Cosmic Disco (Yem)

Luka Šipetić, frontmen sastava nemanja, i njegova kohorta nastavljaju priču koju su započeli sa odličnim prošlim izdanjem „Tarot Funk“. Tada je inspiraciju pronašao u različitim tumačenjima tarot karata, a ovoga puta u žiži interesovanja je tibetanska Knjiga mrtvih. „Prošli album opisuje raspad nemanjinog ega i početak njegovog “junakovog puta”, a Cosmic Disco ulazi u sledeću fazu – njegovu “smrt” i unutrašnju potragu”, poručuje Luka. Eto, sad vi vid’te šta ćete. Što se muzike tiče, slično kao kod kolega iz prethodnog pasusa, i ovde je prisutan eklektičan miks koga čine drevni istočnjački ritmovi, disco i thai funk, afrobeat i cumbia, te još mnogo toga, a i oni su odlučili da se pozabave vokalnim deonicama, što predstavlja pun pogodak. Da dodam, za kraj – mislim da je ovo najplesnija ploča leta 2020. godine koju sam imao prilike da čujem.

PVRIS / Use Me (Warner/Reprise)

Za jedan od interesantnijih albuma leta zaslužna je Lin Gan, alfa i omega projekta PVRIS. Kroz deset numera, Lin se suočava sa brojnim situacijama koje je doživela u prethodnom periodu, od problema sa glasom, preko ozbiljnih zdravstvenih tegoba do teške ljubavne priče koju je okončala. Ovo je vrlo lična i introspektivna ploča gde se Lin ne plaši da zaroni duboko u svoju dušu i pokaže ranjivost i bol oko najintimnijih stvari. Što se zvuka tiče, elektrorok sa uptempo, gruvajućim melodijama dominira, na opštu radost obožavalaca plesnih podijuma, uz propratne rok i synthpop momente.

Creeper / Sex, Death & the Infinite Void (Roadrunner Records)

Engleski sastav Creeper, o kome nisam mnogo znao pre, poslednjeg julskog dana objavio je drugo studijsko izdanje. U pitanju je pop-punk opera (sa akcentom na pop) u kojoj se prepliću razni žanrovi kao što su emo, glam-rock, goth, kao i različiti uticaji poput neizbežnog Dejvida Bouvija, Nika Kejva ili Roja Orbisona. Ploča obiluje zaraznim melodijama i pop-kulturnim citatima, a frontmen i glavni vokal grupe, Vil Gould, vrlo umešno predvodi paradu prebacujući se sa lakoćom od himničnih refrena do mračnih spoken-word deonica između pesama, u kojima se još pojavljuje i Patriša Morison (ex Sisters of Mercy).

Sergio Lounge / The Loungest (Pop Depresija/Kišobran)

Srđan Popov aka Sergio Lounge početkom jula predstavio je svoje novo studijsko izdanje koje je, kako sam kaže, posveta muzici koja je uticala na njega, odnosno emocijama i asocijacijama koji su uticali na njegov doživljaj muzike. Sudeći po onome što čujemo na album The Loungest, Srđanov spektar interesovanja je ogroman, te slušaoci mogu uživati uz elektronske i disko ritmove odnosno bossanova i soul melodije. Siguran sam da ćete naći sopstvenog favorita među ovim pop draguljima.

Pottery / Welcome to Bobby’s Motel (Royal Mountain Records/Partisan Records)

Petorka iz Montreala na svom dugo očekivanom debiju nudi energičnu kombinaciju post-panka i njuvejva praćene intezivnim plesnim melodijama koje vas u trenutku zarobe. Poređenja sa grupom Talking Heads su više nego osnovana, ne samo u muzičkom smislu, već i glas Ostina Bojlana neverovatno podseća na Dejvida Brna, što se može najbolje primetiti u pesmama „Hot Heater“ ili „Booby’s Forecast“. Uticaju idu do bendova kakvi su Television, Blondie ili Devo, pa ko je ljubitelj ovog zvuka, ima se čemu radovati. Što se mene tiče, ovo je najlepši hotel u kom sam odseo ovog leta.