Da li imate preko 18 godina?

Januarske muzičke preporuke

Šest albuma za ove ledene dane.

2
0

Pred vama su muzička izdanja koja su obeležila prvi mesec u novoj godini. Od post-panka do elektronike, preko hip hopa i soula do feel good gitarskog roka. Ko voli, nek’ izvoli.

shame / Drink Tank Pink (Dead Oceans)

Tri godine nakon veoma hvaljenog prvenca Songs of Praise, stigao nam je novi uradak sjajne londonske postave. Ubitačna kombinacija eksplozivnih gitara i snažne ritam sekcije, zbog čega smo ih i zavoleli, na novom izdanju proširena je suptilnim klavijaturama, te se čini da su mnogo veću pažnju posvetili melodijama, ritmovima i promenama tempa. Iako manje furiozna, ploča Drink Tank Pink ne znači da su izgubili na žestini što će, verujem, dokazati i na koncertima, čim se za to stvore odgovarajući uslovi. Petorka je samo rešila da se više udubi u instrospektivne teme i pozabavi novim zvučnim horizontima, istražujući svoje nesporne kreativne mogućnosti. I dalje su interesantni za praćenje i trebalo bi očekivati još dobrih stvari iz njihove kuhinje.

Sleaford Mods / Spare Ribs (Rough Trade)

Beskompromisni duo nam na brutalan, direktan, pankerski način opisuje trenutnu svakodnevnicu u njihovoj domovini. Brexit, ekonomska nejednakost, imigracija, siromaštvo, lažni elitizam, rečju problemi koji muče britansku radničku klasu u fokusu su stihova Džejsona Vilijamsa. Njegovi gotovo spoken word izlivi besa, kao da posle višečasovnog pijančenja u pabu kriglu zameni mikrofonom, predstavljaju istinsku uličnu poeziju. Idealnu muzičku pozadinu ima u vidu zamućenih elektronskih udaračkih beatova koje isporučuje njegov partner u zločinu, Endrju Fern. U finoj diskografskoj seriji je ovaj dvojac. Od 2015. naovamo, već četvrti album u nizu zaslužuje samo reči hvale, te se može konstatovati da njihova karijera i dalje ide uzlaznom putanjom.

Aaron Frazer / Introducing… (Easy Eye Sound)

Bubnjar, tekstopisac i drugi vokal benda Durand Jones & The Indications, konačno je iskoračio iz senke i objavio samostalno debi izdanje. Frejzer, čiji kompletan opis se nalazi u stihu „I’m a soul man“, svojim talentom zaintrigirao je i Dena Ojerbaha, osnivača grupe The Black Keys i bluz-rok magnata koji potpisuje produkciju ovog albuma. Okupljena je i ekipa prekaljenih muzičara tokom snimanja, te za rezultat imamo jedan impresivan poduhvat. Evidentan je uticaj Ojerbaha, ali nema sumnje da je u prvom planu Frejzer. Divno orkestrirane melodije, pevanje falsetom, Motaun soul sa starim R&B, fank i disko elementima, te klavirske balade neizostavno su društvo za nadolazeće ledene dane. Ova ploča će raspaliti kamin, ušuškaće vas u omiljenu fotelju, skuvati vam veliku šolju tople čokolade i preplaviti toplim emocijama da vam vanjska temperatura ispod nule neće biti ni na kraj pameti.

Bicep / Isles (Ninja Tune)

U blenderu ovog elektronskog dvojca iz Belfasta nalazi se zvuk koji je istovremeno pogodan za opušteno guštanje predveče na terasi, a totalno priliči i nekom klupskom ambijentu uz stroboskope i karakteristične plesne pokrete. Ritam je konstantan, oštar, intenzivan, a na raskrsnici gde se ukrštaju techno, house i dance, momci su ubacili breakbeat, trance i synth elemente. Na pojedinim trakama, ostvarena je saradnja sa ženskim vokalima, što stvari čini dosta prihvatljivijima. Proširenom zvučnom paletom na novom izdanju, Bicep su nam samo zagolicali maštu kakav bi se rejv mogao očekivati na njihovom nastupu. Ukoliko se za to ukaže prilika, biću među prvima u publici.

Kiwi Jr. / Cooler Returns (Sub Pop)

Nakon samizdata iz 2019. godine, hajp oko ovog kanadskog sastava je bio dovoljno jak da, evo, sada govorimo o njihovom prvom izdanju za cenjeni Sub Pop Records. U pitanju je dinamični i nepretenciozni gitarski rok, sa uticajima indie bendova iz poslednje decenije dvadesetog veka. Zvuk upotpunjuju orgulje, klavir i harmonika, te sve skupa deluje zaista ugodno. Muzika je nenametljiva, prijatna, ali dovoljno catchy da zasluži vašu pažnju. Tekstovi su dovitljivi, apsurdni i, najzad, zabavni, te će vam neretko izmamiti osmeh na licu. Ima dosta i name-dropping momenata i pop kulturnih referenci od Merilin Monro do Džeka Trboseka. Sve u svemu, jedna simpatična ploča koju toplo preporučujem.

Viagra Boys / Welfare Jazz (YEAR0001)

Švedski post-pankeri ovoga puta su nam ponudili satirični muzički eksperiment u kojima obrađuju raznolike društveno-političke teme. Sam naslov albuma sugeriše na odluku švedske vlade da ponudi finansijsku pomoć „visokoj umetnosti“ poput džeza, te su momci odlučili da naprave neku vrstu „džeza za običnog čoveka“. Sa tim u vezi, kroz određene numere provlači se saksofon, ali poigravanje sa drugim žanrovima, takođe, ne nedostaje. Tako imamo bluzerski/synth punk miks, odnosno uplive elektronike te vejtsovskog i kejvovskog pristupa. Za sam kraj ostavljena je numera „In Spite of Ourselves“, obrada folk heroja Džona Prajna, koja zapravo predstavlja duet sa Ejmi Tejlor (Amyl and The Sniffers). Iako možda nisu do kraja ispunili očekivanja, verujem da će fanovi ovoga benda biti zadovoljni ovim albumom.

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: