Da li imate preko 18 godina?

INMUSIC #13: TOP 10 KONCERATA

Koji su to bendovi svojim nastupima obeležili trinaesto izdanje zagrebačkog festivala?

0
0

Hm… kolone nasmejanih i raspevanih ljudi pored gradskog jezera Jarun? Cirkanje ispred Žirafe, najpopularnijeg pivskog štanda? Lagani, pa onda sve veći redovi za narukvice i nešto revnosniji redari na ulazima? Zanimljivo. Nekonvencionalne predstave, stand-up program, gužva na karaoke stejdžu? Sumnjivo. Ponovo, jedan od izvođača oktazuje nastup? Konstantni redovi ispred štandova za hranu? Ali, čekaj! Nema više Ožujskog, toči se isključivo jedno kraft pivo? Intrigantno. Da probamo, dakle. Pa, ok je, može da prođe. Chill zona na stenama pored Teslinog tornja, pa žurkanje uz di-džejeve u Šumi Striborovoj? Elementary, my dear Watson! Nema mesta nikakvoj sumnji! Sve je već poznato! U pitanju je nova edicija INmusic festivala, još jednom rasprodatog i još jednom praćen uz pregršt odlične muzike i kvalitetnih koncerata.

Pa, kad smo se već dotakli koncerata, da vidimo koji su to ušli u TOP 10 i zbog kojih ćemo se rado prisećati ovogodišnje manifestacije.

10. Alice in Chains

Velikani iz Sijetla nastupali su poslednje večeri na Jarunu. Kada su godine posetilaca u pitanju, bio je ovo najšarolikiji kolaž sastavljen od srednjovečnih obožavalaca, koji su došli da se podsete tinejdžerskih dana, odnosno mladića i devojaka prepoznatljive grandž estetike koji im mogu biti deca i kojima AiC predstavljaju današnje muzičke heroje. Letele su vazdušne gitare, vrištali su se refreni, a ovaj koncert bi možda bio i rangiran koju poziciju više, međutim, tonac nije odradio svoj deo posla na valjanom nivou, tako da neke pesme nisu došle do svog punog izražaja. Sve u svemu, bilo je lepo uživo čuti „Would?“ i „Nutshell“, inače posvećenu preminulim članovima benda.

9. Koala Voice

Izrazito interesantna četvorka iz Slovenije pokupila je sve moje simpatije kada sam ih jednom prilikom kratko ulovio u Beogradu, tako da sam imao velika očekivanja od njihovog festivalskog nastupa. Srećom, opravdali su moja očekivanja, a verujem da su i dodatno ojačali svoju bazu fanova kod onih što su ih premijerno slušali. Njihova ubitačna kombinacija indi rok zvuka sa uplivima popa, diska i panka predstavlja vrlo pitak koktel koji je okupljena masa sa zadovoljstvom kušala. Pratimo i dalje ovaj slovenački kvartet, verujemo da su pred njima tek velike stvari.

foto. Miro Majcen

8. Reykjavíkurdætur

Pored pobede nad Islandom u poslednjem kolu grupne faze svetskog kupa u Rusiji, egzaltirane domaće navijače dočekala je još jedna poslastica sa ovog malog ostrva. Naime, sveženski hip-hop kolektiv (bukvalan prevod „kćeri Rejkjavika“) koji je na Hidden stejdžu predstavljalo osam članica pružio je fantastičanu žurku i pošteno prodrmao kukove okupljenim posetiocima. Egzotično repovanje na islandskom, oldskul bitovi, vesela ženska družina koja poliva prve redove šampanjcem i đuska na zaštitnoj ogradi ostaće upamćen kao jedan od najluđih nastupa taze okončanog festivala na Jarunu. U publici je primećen i nekadašnji hrvatski košarkaški reprezentativac Roko Leni Ukić kako skače uz muziku bledoputih reperki.

7. Interpol

Premijerni nastup njujorške bande u hrvatskoj prestonici nije predstavljao reviju pesama sa njihovog debi albuma koji su izvodili prošle godine na slavljeničkoj turneji, već naprotiv, bio je to miks svima poznatih (mada ne i najpopularnijih) hitova i nešto opskurnijih numera koji su došle kao odlično osveženje u njihovom repertoaru. Pored toga, počastili su publiku sa dva nova singla koja će se naći na predstojećem izdanju „Marauder“ krajem avgusta. Nastup sa pedeset nijansi crne, Paul Banks i ekipa više u mraku nego pod svetlošću, reklo bi se da su zadovoljili posetioce koji su do samog kraja koncerta još i dobro pokisli. Idiosinkretični frontmenov vokal, Kesslerovo gitarsko umeće, uz uvek do savršenstva tačnog Sama Fogarina su način na koji oni komuniciraju sa publikom. Nema naročite interakcije u smislu animiranja razgovorom između pesama i prema mišljenju mnogih, to je deo njihovog šarma koji treba da ostane nepromenjen.

6. Superorganism

Multinacionalna višečlana indi pop senzacija sa londonskom adresom održala je najbolji „mali koncert“ tokom sva tri zagrebačka dana. Predvođen harizmatičnom Orono Noguchi, minijaturnog partystartera veličine šahovske figure, Superorganism nam je ponudio mešavinu elektronike i synth-popa, uz performans koji je uključivao blesave kostime i interesantne video projekcije na bimu u pozadini. Pravi pravcati karneval nakon koga nijedan član publike nije bio nezadovoljan.

5. The Kills

Najbolji nastup na World stejdžu, drugoj po veličini festivalskoj pozornici održao je britansko/američki duo The Kills. Alison, moderna femme fatale rokenrola, i Jamie, mačo gitarski virtuoz, hipnotišu hemijom koja šiklja među njima kojoj jednostavno ne možete da se oduprete. Plavokosa VV, praznik za oči i dušu, mahnito vitla svojom zlatnom grivom potpuno se predajući vlastitim emocijamai kao da, baš tu, na sceni, proživljava svaki stih iz svake pesme koju izvode. Gledao sam ih prošle godine na Szigetu kada su nastupali po vrelom poslepodnevnom suncu, pa utisak i nije bio najefektniji, a ova zagrebačka svirka je predstavljala pun pogodak.

4. Nick Cave and the Bad Seeds

Princ tame sa svojim vernim saputnicima održao je besprekoran koncert, da se razumemo. Od raspomamljenih i srceparajućih balada preko totalno raspojasanih izvedbi dok je izručivao sav gnev iz sebe, promenama zvučnih paleta sa nepojmljivom lakaoćom, sa besomučnim ponavljanjem mantre „Can you feel my heartbeat“, sa izvođenjem najsrećnijih fanova na pozornicu, odnosno horskim i ritmičnim pljeskanjem kada je poput šamana vodio okupljeno pleme pred njim, sve je delovalo nadrealno, magično. Najposećeniji koncert u istoriji INmusica, sa publikom koja je tačno znala šta može očekivati od ove legendarne skupine muzičara. Međutim, nikako nisam mogao da se otmem utisku da je ovo skraćena i festivalski prilagođena verzija onog beogradskog koncerta od prošle jeseni koji se u mom svetu kotira među tri najbolja kojima sam imao čast da prisustvujem. Zbog toga Cave „tek“ na četvrtom mestu.

3. David Byrne

Da godine predstavljaju samo broj i ništa više još jednom nam je dokazao neverovatni David Byrne priredivši spektakularni nastup prve večeri INmusica. U šmekerskom, sivom odelu, na bini ga je pratilo još identično odevenih jedanaestoro muzičara i pevača koji su bili mobilni, noseći svoje instrumente kako bi mogli ispratiti koreografske zadatke koje su se razlikovale od pesme do pesme. Setlistu su činili vanvremenski hitovi njegovog matičnog benda Talking Heads, koju su izazvali i najglasnije ovacije, kao i numere iz solo karijere, naročito sa najsvežije ploče „American Utopia“, objavljene početkom marta. Byrne ne samo da je jedan od muzičkih pionira, već je i vizionar kada je reč o tome kako prezentovati pop muziku. Sa 66 godina deluje da Byrne još uvek nije rekao poslednju reč i da je penzija za njega još uvek daleko.

2. St. Vincent

Još jedan kvalitetan performans publici pokraj Jaruna pružila je fantastična Annie Clark aka St. Vincent. Izazovnog outfita i gitarama u vrištećim bojama ponudila je deo svog, uglavnom, plesnog opusa, zajedno sa tročlanim pratećim bendom. Bili su poravnati u liniji jedno do drugog podsećajući na Kraftwerk, ali sa mnogo skromnijim, premda jedanko upečatljivim svetslosnim efektima. Njeno aktuelno izdanje „MASSEDUCTION“ uvrstio sam među top 50 najboljih prošle godine, pa budući da je odsvirala čak deset tokom svog šoua, zaista ne čudi zašto je ovaj koncert ovako visoko rangiran. Pored svih plesnih numera koje su druge večeri ophrvale festivalski prostor, vrhunac se dogodio na samom kraju kada je Annie izvela akustičnu izvedbu „Prince Johnny“ i primetno, izmamila čak i suze kod pojedinaca. Ukoliko St. Vincent ponovo bude pohodila regionalne prostore, sa sigurnošću mogu da tvrdim da ću opet biti ponosni član publike.

1.  Queens of the Stone Age

Sastav Queens of the Stone Age, teška rok mašinerija iz Palm Dezerta koju već više od dve decenije predvodi muzički genije Josh Homme, kada je potpisnik ovog teksta u pitanju, održao je najbolji koncert na čitavom festivalu. Od starta krenuvši silovito, Iskusni muzičari na bini nemilosrdno su rašrafljivali svoje instrumente demonstriravši kako bi rnr trebalo da se svira. Otkačene šutke na livadi ispred Mejn stejdža počele su sa prvom „If I Had a Tail“ i nisu se smirivale do poslednje „A Song for the Dead“, žestoke krljačine koja je pretila da kompletno razruši brižljivo postavljenu scenografiju. Šef parade Homme u maniru starog znalca umešno je animirao publiku, dobacujući i šeretski se osmehujući ženskom delu publike, terajući na igru atraktivnim plesnim pokretima. Setlista po festivalskoj meri, neprevaziđeni alt-rok dragulji, nove stvari sa prošlogodišnjem hvaljenog albuma „Villains“, uz par poslastica koje menjaju sa svakim novim nastupom. Suma sumarum, QOTSA su itekako opravdali hedlajnerski hajp i označili festivalski početak iz snova.

Fotografije INmusic festival: Julien Duval, Filip Bušić, Samir Cerić Kovačević, Teo Letinić

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: