Bili smo na Malomfesztiválu u Oromu

Kada su me deca pitala hoćemo li opet ići na “mali festival” trebalo mi je nekoliko minuta da shvatim na koju manifestaciju misle, pošto smo do sada posećivali razne male festivale. A onda mi je sinulo – govorili smo: “Bili smo na Malom festivalu”, pa nije ni čudo što su oni to tako interpretirali. U pitanju je Malomfesztivál koji se dešava kod vetrenjače (“malom” na mađarskom znači mlin). Festival se već deset godina održava u vojvođanskom selu Orom koje nastanjuje oko 1500 ljudi, čije stanovništvo je većinski mađarsko (preko 94%). Događaj ima za cilj da poništava granice: unutrašnje, međuljudske i one između država.

Brzo smo se dogovorili, poneli šator i vreće da možemo automatski da se izvalimo kad se koncerti završe, a iznajmila sam i povoljan “stan na dan” u Subotici za chill, da možemo da odspavamo, izblejimo i malo prozujimo kroz grad preko dana. U samom Oromu nažalost nema privatnog smeštaja niti hotela/hostela, tako da sam iskusno procenila da kad sunce počne da bije u šator, ljudi se uzmuvaju i muzika se čuje sa nekoliko bina u isto vreme, neće biti moguće spavati. Samo sam pomislila na tonske probe, na ljude na afteru ili na radionicu trube za decu. Između Subotice i Oroma postoji autobuska linija, sa nekoliko polazaka u toku dana, koju nisam koristila pošto preferiram voz. Vozna karta Subotica-Orom košta svega 135 dinara, a vožnja traje oko 20 minuta. Festival se nalazi na kraj sela, na Velikom putu, u ataru u čijem je centru stara vetrenjača. Na putu prema festivalu ćete naići i na prodavnicu koja je sasvim OK snabdevena. U festivalski prostor dozvoljeno je uneti vodu, dok su alkoholna pića zabranjena, što je sasvim prihvatljivo i razumljivo, a postavljanje šatora je besplatno uz ulaznicu.

Čim zakoračite na to prostrano polje, odmah osetite opuštenu, domaću atmosferu, izvesnu bliskost kakvu veliki festivali nemaju. Malomfesztivál osim rock, punk, metal, reggae, hip hop, world music, jazz i elektronske muzike, nudi i dnevne programe koji promovišu kulturu, umetnost, ekologiju, kritičko mišljenje, a tu su i razne radionice, bazar (polovna odeća, rukotvorine, štampa na majicama, pikantni sosovi itd.), kao i pozorišno-performerski nastupi. Na ovom festivalu osim što ćete poslušati i pogledati pojedine nove i mlade, kao i neke već etablirane bendove, imaćete i mogućnost da se osvežite na bazenu i sklapate nova poznastva. Možete skakati ispred bine u prašini, oprobati se u grnčarstvu, meditirati, dati da vam kožu oslikaju kanom ili upletu pletenice, ležati između dva drveta i ne raditi ništa, probati domaće rakije i craft piva malih proizvođača, jesti langoše, veoma dobar paprikaš, ili neko vegansko jelo “na kašiku” i šta sve ne. Ko je bio raspoložen za ozbiljnije teme mogao je da posluša okrugli sto o aktuelnom stanju u književnosti na mađarskom jeziku i kulturi sećanja, da učestvuje u razgovorima o mentalnom zdravlju i povezujućem roditeljstvu, ili da se priključi radionici “Kako da budemo antikapitalisti u praksi.” Festival ima i turistički karakter – tu je i program Vojvođanski wellness koji obuhvata vođenu šetnju po Oromu i kotlić.

U prostoru festivala nalazi se Glavna bina (Bitang), Bagrenjak (Akácos) – moj omiljeni stejdž ušuškan pod bagremovim krošnjama sa balama sena za sedenje, Bina kod bazena na kojoj su se pretežno mogli čuti reggae, dub i ambijentalna muzika, No chill stage na kom se pušta elektronika, kamp na ledini (kamp za sve posetioce) i kamp kod bazena (za posetioce sa Community support ulaznicom), štandovi sa hranom i pićem (kafe, prirodni sokovi, kokteli, vino, burgeri, gulaš, pulled pork…) Tu su još i razni mali prostori u kojima se odvijaju debate, radionice i programi za decu, a sve upotpunjuju drvene skulpture, šatori od čipke, šarene trake i deo u čijem središtu uveče gori vatra.

Nažalost, Goblini i Eyesburn koje volim od tinejdžerskih dana otkazali su svoje nastupe, tako da nisam imala neke omiljene hedlajnere i muzika mi ovog puta nije bila u prvom planu. Rešila sam da ću ići od stejdža do stejdža i istraživati. Prošle godine sam se tako zatekla na nastupu benda Šarena pojava iz Hrvatske koji su mi bili jako simpatični, a ove godine sam uhvatila delić svirke benda Hakumba sa jakom duvačkom sekcijom koji je napravio razigranu atmosferu. U četvrtak su nastupali popularni beogradski Artan Lili i manje poznati Sin Seekas (bend koji sam zapamtila od prethodne godine po pevačici sa dredovima a sviraju nešto što bi se moglo svrstati u ska, crossover reggae, funk i dancehall). Iako izvesno postoji jezička barijera i ne razumem o čemu govore tekstovi pesama bendova koji pevaju na mađarskom, muzika je ipak iznad svega i osetim energiju.

Pogledala sam nastup Kande, Kodže i Nebojše koje ljudi ili baš vole ili jako mrze zbog pevačevog vokala. Ja sam u ovoj prvoj grupi. Frontmen Oliver je tokom svirke primetio: “Kao da osim vas okolo imamo još neku publiku. Deca kukuruza.” Stereo MC’s, koji me nisu nešto naročito oduševili kad su nastupali u Novom Sadu, tačnije u podgrađu Petrovaradina za doček 2023. godine, sada su bili odlični i masa je oduševljeno đuskala. Kod bazena sam se zatekla taman kad se namestio Organic elemental iz Čilea kao i kad je muziku puštao Vuča iz Darkvud Daba i bilo je baš opušteno. Na mene je ostavila utisak i Saya Noé iz Mađarske koja je nastupala u Bagrenjaku nešto pre 21h. Imala sam utisak kao da ne zaslužujemo ovaj nastup i da treba mnogo više ljudi da čuje ovu devojku koja ima zaista svetski glas. Bȅlga su reperi koje već vidim da bih volela samo kad bih razumela o čemu repuju, a izgleda kao da se dobro zezaju. Kod repa mi je najbitnije da ima parodije i autoironije, da izvođači ne shvataju sebe previše ozbiljno, nego da znaju dobro da oskrnave i društvo ali i sebe same. Reklo bi se da ovi momci upravo to i rade. Bilo je i žešćeg zvuka i to baš dobrog (Snail Gardn, Vodka for Kids, Northern revival).

Ekološka strana festivala ogleda se u tome da se na svim radionicama koriste prirodni materijali. Osim toga, čaše se ne troše i ne bacaju nemilice. Potrebno je da kupite čašu od tvrde plastike i morate dobro da je čuvate, jer će vam biti potrebna za svako sledeće piće.

Ovaj festival je istovremeno i alternativan i vojvođanski. Kids friendly ali ne i podređen klincima – decu ovde ni “ne osetite”, ili su po radionicama ili nađu drugare pa istražuju naokolo i vitlaju se po festivalskom prostoru. Kako odrasli, tako i deca ovde osete naročitu slobodu. Hippie, ali ne isforsirano, nego koliko kome prija. Strano (mnogo ljudi ovde zaista ne govori srpski) a opet tako domaće. Izlet u čistu sreću i opuštene vibracije u prašini i kukuruzima.