d r a m: previše svega

Beogradski bend d r a m, dobitnici nagrade Milana Mladenovića 2020. godine, poznat po singlovima Daj mi sve i Ti me voziš, posle tri godine objavljuje novi, drugi po redu studijski album Previše svega. Kako ističu članovi benda, album je skrojen po koncepciji preopterećenosti introspektivnih osećaja, valovitih sintova i strmoglavih gitara u ambijentu elektronskih dubina.

Napravili smo kratak intervju sa momcima iz benda uoči izlaska njihovog albuma, a uskoro nas očekuje i njihov veliki beogradski koncert.

U Paleti koji smo sa vama radili pre tri godine rekli ste da je zvuk koji negujete indiegas. Šta to zapravo znači?

Indiegas je nešto što smo furali tokom prvog albuma. Sada se iz te kovanice, a koja označava neki opskurni flert melanholije i naleta euforije, iznedrilo Previše svega. Dogodilo se da na tu indigasnu osnovu nabudžimo još puno sintova, gitarskih tema i atmosfera. Ali da melanholija je tu i dalje, možda prisutnija nego ikad i to je najvažnije.

Od vašeg prethodnog albuma prošlo je tri godine, ušli smo i polako izlazimo iz najveće pandemije u prethodnih 100 godina. Šta se vama događalo u prethodnom periodu i čega vam je bilo previše.

Već posle 10 dana pandemije mi smo se smorili po kućama, bilo je dosta statično sve, pa smo počeli da se nalazimo virtuelno na skajpu i zumu i da pišemo nove tekstove, sklapamo melodije i kontamo da hoćemo da radimo nove pesme. Pa kad su počeli oni momenti sa prvim izlascima iz lokdauna, sve je negde eksplodiralo, izlazili smo dosta jako svako veče i to se nastavilo, pa skoro do sada. Previše je bilo te depre, ali smo sve nadoknadili posle.

Da li se i koliko vaš zvuk i stil promenio u ove tri godine?

Sve se dosta promenilo. Najpre smo hteli da budemo ličniji sa tekstovima, da kažemo šta nam se sve dogodilo za ovih skoro tri godine od izlaska prvog albuma, ali i da opišemo avanture koje nam nekako nisu bile za prvi album. Protekli koncerti, doživljaji iz bekstejdža, žurke po gradu, zajednička bendovska letovanja, sve su to neki momenti kada se događa upravo to – previše svega. Slično je i sa muzikom, promenili smo zvuk, sve je lepršavo, ima dosta sintova, uželeli smo se dugačkih tema na gitarama i klavijaturama. Baš smo jako eksperimentisali do te mere da, iako je kliše reći da nijedna pesma ne liči na prethodnu sa albuma, zapravo to je ovde slučaj. A ne liči ni na stare pesme. Možda se to nekome od stare publike neće dopasti, ali nama to sve šljaka i ne brinemo.

Kažete da su pesme sa albuma Previše svega kolekcija najpatetičnijih, anksiozno-nezrelih i plesno-depresivnih pop pesama o dražima i strahovima mladosti. Kako se borite sa svim tim izazovima.

Stalno nestabilni, često menjamo raspoloženja u ovim okvirima, što je zapravo hronično u srednjim dvadesetim, koliko sad imamo. Pa onda dođu svakodnevne anksioznosti koje uveče nestaju posle nekoliko žestokih pića, patetični startovi na žurkama, pa bol u glavi sutradan, nedostaci i naleti novca, poslovi od 09:00 do 17:00, snovi o turnejama i to sve pomnožiti puta četiri. To je stvarno previše svega.

Kakav je plan što se tiče koncertne promocije vašeg novog albuma.

Plan je da se vidimo 21. oktobra u Domu omladine Beograda. Pravimo veliki koncert, prodajemo karte, štampamo majice i cegere, sviramo sve naše pesme i albume, a pre nas tu je Oli Pop. Ogroman beogradski koncert je nešto što nam je najviše nedostajalo, a posle koncerta svi zajedno idemo na previše svega. Dogovor?

*Fotografije: Sofija Modošanov