Albumi koji vam pomažu da lakše ustanete iz kreveta!

U ovom izdanju kolumne pozabavili smo se dugosvirajućim pločama koje su obeležele oktobar i novembar. Osvrnućemo se na albume koji su nam ulepšali kraj godine, uz koje smo vrištali, đuskali, svirali vazdušne gitare, pevali iz sveg glasa, ali i one koji su nam pomogli da lakše prebrodimo situacije kad se ustajanje iz kreveta činilo kao osvajanje Mont Everesta.

Pre svega, jedna napomena. Decembarska kolumna u ovakvom formatu će izostati, jer ćemo se dobrano posvetiti listama i napraviti sveobuhvatnu retrospektivu muzičke godine na izmaku. Dakle, najbolje pesme, albumi, spotovi, ali i specijali biće na repertoaru poslednjeg meseca u godini gde ćemo se podsetiti najinteresantnijih muzičkih momenata iz 2017.

Među najboljim albumima u ovom periodu svako je “Masseduction”, talentovane američke kantautorke St. Vincent, koja nas je obradovala petim studijskim izdanjem pod pokroviteljstvom Loma Vista etikete. Nova kolekcija od trinaest pesama  je sa jedne strane par excellence pop ploča 21. veka sa dosta elektronike i bitova i mnogo radiofoničnih hitova na prvu loptu, za šta je krivac producent Jack Antonoff koji je sarađivao sa pop zvezdama današnjice kao što su Taylor Swift, Pink ili Lorde, dok je sa druge strane lišen sterilnosti i predvidljivosti mejnstrima, najviše zahvaljujući tome što su kreativnost i umetnička sloboda 35-godišnje kantautorke ostali netaknuti. Ova kolaboracija pokazala se veoma plodonosnom, da se čak i nešto nežniji tonovi, klavirske balade (“Happy Birthday, Johnny” ili “Smoking Section”) ili sintetički šabloni  (“Sugarboy”) savršeno uklapaju u njen muzički izraz. Lirički stil i dalje je neprikosnoven (mislim da mi se najviše i sviđa zbog toga), koristeći se ironijom i specifičnim humorom St. Vincent kroz različite situacije provlači kritiku društva, lične pobede i poraze, a stiže i da isporuči stihove u kojima staje čitav svet, poput “I can’t turn off what turns me on” u naslovnoj numeri ili “Young lover, I wish that I was your drug” u “Young Lover” ili “Where you’re the only motherfucker in the city/Who can stand me” u numeri “New York”. Uz satirične pop himne “Pills” (gde se Kamasi Washington pojavljuje kao saksofonista)  i “Los Ageless”, nema sumnje da album “Masseduction” pruža pregršt razloga za zadovoljstvo i slušaocu ne preostaje ništa drugo nego da ga iznova otkriva.

Transkontinentalnu saradnju ostvarili su Courtney Barnett i Kurt Vile na zajedničkom projektu “Lotta Sea Lice”. Iako imenima podsećaju na autodestruktivni, eksplozivni duo sa početka devedestih, novi duo Courtney i Kurt predstavljaju gotovo prirodni spoj za koji je bilo samo pitanje vremena kada će se desiti. Znamo ih kao muzičare sličnih senzibiliteta, muzičkog izražaja, opuštenog i nepretencioznog stava, te nam ovaj prijateljski susret donosi upravo ono što smo i mogli očekivati – indi folk-rok zvuk natovaren dovitljivim tekstovima iz svakodnevnog života. Pored pet do sada neobjavljenih pesama, od kojih “Continental Breakfast” i “Over Everything” zaslužuju  najviše pažnje, na ploči se nalaze i četiri obrade. Courtney je divno obradila Kurtovu “Peepin’ Tom”, sjajan posao je odradio i Kurt sa njenom “Outta the Woodwork”, dok su zajedničkim snagama otpevali “Fear Is Like a Forest”, numeru Jen Cloher, inače izabranice Courtney Barnett. Završna pesma je “Untogether” koju u originalu izvodi grupa Belly i sigurno spada u deset najboljih obrada ove godine.

Dve svestrane umetnice iz Evrope, Björk i Charlotte Gainsbourg, rešile su da osveže svoju diskografiju sjajnim novim izdanjima. Muzička, modna i filmska ikona sa Islanda nakon hvaljenog albuma “Vulnicura” sada predstavlja novu ploču pod imenom “Utopia” koja pleni delikatnim, gotovo hipnotičnim aranžmanima, prepunim zvucima prirode i nekih izmišljenih pejzaža koji postoje u njenoj mašti. U svemu tome joj je svesrdno pomogao Arca, producent iz Venecuele, njen sada već regularni saradnik. Elektronska sonična pozadina obogaćena je predivnim orkestracijama u kojima dominiraju harfa i flauta, a njen jedinstveni glas zaokružuje, rekao bih, jedan anđeoski ambijent. S druge strane, francuska diva novom studijskom avanturom “Rest” donosi spoj emotivnih balada i plesnih bisera, popa i elektronike, bogato orkestriranih numera sa klavijaturama, basovima i bubnjevima i tekstovima na francuskom i engleskom jeziku. Reviju znamenitih saradnika ovoga puta proširuje imenima kao što su Paul McCartney (“Songbird in a Cage”), Owen Pallet, Guy-Manuel de Homem-Christo iz benda Daft Punk (“Rest”), Connan Mockasin (“Dan vos airs” i “Les Crocodiles”), dok je za celokupnu produkciju bio zadužen SebastiAn, dj i producent srpskog porekla.

Album je zahvalan za višestruka preslušavanja, kipi od ezoterije, a sigurno nećete moći da mu odolite kad čujete kako vam Charlotte slatko šapuće na francuskom.

Braća Gallagher, nekadašnje uzdanice jednog od najuticajnijih bendova devedesetih, odavno su se okrenuli sopstvenim projektima, a sada su u mesec dana razlike obojica objavili sveža studijska izdanja. Tri godine nakon raspuštanja post-Oasis benda, Beady Eye, Liam Gallagher se vratio sa “As You Were”, prvim solo albumom u karijeri. Kočoperni 45-godišnjak ne izmišlja toplu vodu, drži se ustaljenog zvuka, gde se, uostalom, i najbolje snalazi, a prema mom mišljenu ova ploča najviše podseća na njihov matični bend od svega što su braća uradila nakon raspada 2009. godine. Noel Gallagher sa svojim pratećim bendom High Flying Birds predstavio nam je treći studijski uradak “Who Built The Moon?”. Za razliku od prethodna dva albuma, uz obilatu pomoć producenta Davida Holmesa, čije se prisustvo primeti u bukvalno svakoj numeri, Noel se više okreće istraživanju elektronike i psihodeličnog roka, pa iako nisam navikao na trippy i up-tempo melodije od njega, ne mogu reći da nisam pozitivno iznenađen. Instant hitovi su “Holy Mountain” i “She Taught Me How To Fly” (iako je žena sa makazama ponela svu slavu), ali ima tu još skrivenih dragulja koje valja istražiti.

Za ljubitelje nešto tvrđeg zvuka, ovo je, takođe, bio berićetan period. Njujorški sastav Quicksand prekinuo je dvadesetdvogodišnju diskografsku pauzu novim albumom “Interiors”. Ploča je obiluje kidajućim rifovima, režećim gitarama i gruvajućim bas linijama, a pesma koja otvara album “Illuminant”, kao i naredna “Under the Screw” pravi su dokaz toj tvrdnji. Prosto razaraju beskompromisnom svirkom i ludačkom energijom, baš kao i “Hyperion” koja vuče malo na grandž.  Numerom “Warm And Low” samo naizgled spuštaju loptu, ali kad se dođe do refrena, počinje novo prašenje. Meni omiljena na čitavom albumu je “Fire This Time” koja vam jednostavno ne da mira, tek dok je slušate vazdušne gitare lete za sve pare. Mnogo radosti za metalcore fanove donelo je novo studijsko izdanje grupe Converge. Ploča “The Dusk In Us” je deveta po redu u njihovoj dosadašnjoj karijeri, a američka četvorka nikako ne posustaje. Naprotiv, agresivnost, brutalne izvedbe i moćni rifovi ključaju iz njih kao da su klinci na početku koji tek treba da se dokažu. Klasična rasturačina na sto načina. Svojevrsni hettrik preporuka iz ovog žanra zaključujemo sa novim albumom benda The Black Dahlia Murder “Nightbringers”. Njihov nastup sam čak i gledao na ovogodišnjem Exitu, na nagovor drugara, kada su žestokom svirkom oduvali sve prisutne. Verujem da je mnogima to bio najbolji koncert na Explosive bini. I ovo izdanje odlikuje muzika od koje vam uši krvare, što uz mračni i iščašeni vokal pevača predstavlja njihov zaštitni znak. Growl i vrisak su sveprisutni, a prate ih svirepo i mahnito rasturanje instrumenata ostalih članova benda. Nema sumnje, ogroman gušt za sve “metalike”!

Najviše razloga za đuskanje pružili su nam Blue Hawaii, duo iz Montreala sa albumom “Tenderness” i Šveđanka Karin Dreijer, odnosno Fever Ray koja je objavila drugo solo izdanje “Plunge“. Kanađani nam donose 100% plesnu ploču sa mnoštvom sintetičkih bitova, hausa i elektropopa kojima dušu daje senuzalni glas Raphaelle Standell, a sve odiše jednom sanjivom atmosferom. U tu mešavinu uspešno ubacuju regeton (“Make Love Stay”), a imaju i jedan spoj tehno i Björk zvuka na “Blossoming from Your Shy”. Najistaknutija je svakako disko numera “No One Like You” gde Alex Cowan provlači i žičane instrumente kroz taj miks što zvuči veoma simpatično. I “Plunge” ima jasnu nameru da osvoji plesne podijume širom kugle zemaljske, naročito sa numerama poput “IDK About You” ili  provokativne (a zar nisu sve?) “To The Moon And Back”. Verujem da će se mnogim Knife obožavaocima dopasti ovaj album koji će itekako zaokupiti njihovu pažnju i barem nakratno otkloniti tugu zbog hiatusa benda.

Zapažene albume objavili su kantautori Angel Olsen, Destroyer, Margo Price i Alex Lahey. Muzičarka iz St. Luisa, Angel Olsen, čija sam dva prethodna albuma slušao onoliko puta, priredila nam je “Phases”,  kompilaciju sačinjenu od demo pesama, do sada neobjavljenih numera, B-strana i obrada. Ukoliko volite, kao i ja, ogoljene i sirove verzije u jednoj lo-fi produkciji, onda je ovo ploča za vas. Ljubitelji kantrija mogu da uživaju uz “All American Made”, novu ploču Margo Price. U pitanju je njeno drugo studijsko izdanje na kome nastoji da eksperimentiše sa raznim muzičkim žanrovima poput amerikane, meksikalije, južnjačkog roka i bluza. Čitav album prožet je preispitivanjem egzistencijalnih, političkih i društvenih problema sa kojima se ljudi susreću, a u tom nizu nalazi se i duet sa legendarnim Vilijem Nelsonom koja govori o neprestanoj borbi radničke klase. Kanadski kantautor Dan Bejar koji stoji iza projekta Destroyer objavio je “ken”, dramatičnu, melanholičnu, intimnu i sofisticiranu kolekciju pesama koja u nekim momentima podseća na New Order i Dejvida Bouvija, dok u drugim nalikuje na Prefab Sprout. Mnogo sintova i vintage elektronike. Iz Australije nam dolazi mlada i talentovana Alex Lahey sa debi albumom “I Love You Like a Brother”. Melodični pank sa primesama surfa i indi-roka podloga su za njeno obračunavanje sa ličnim dilemama, socio-političkim pitanjima i ljubavnim mukama, a u svemu tome krasi je elokvencija i humor dostojne njene starije koleginice Courtney Barnett.

Pored gorepomenutih izdanja, obratite pažnju na Julien Baker i njen “srceslamajući” album “Turn Out the Lights”, Melanie De Biasio “Lillies”, Benjamina Clementinea “I Tell a Fly”, a tu su i nove ploče za Wolf Parade “Cry Cry Cry”, Circuit des Yeux “Reaching for Indigo” i And So I Watch You From Afar “The Endless Shimmering”. Sveže albume objavili su i Beck “Colors”, King Krule “The Ooz”, Kelela “Take Me Apart”, Karl Blau “Out Her Space”, kao i veterani Robert Plant “Carry Fire” i Mavis Staples “If All I Was Was Black”.

Mnogo preporuka, pa uživajte…