Top lista: manje poznati muzeji

Narodni muzej, konačno, otvara svoja vrata 28. juna nakon 15 godina rekonstrukcije. Dok nestrpljivo čekamo taj dan nije loše podsetiti se muzeja za koje, verovatno, nikada nismo čuli. 

Nasleđe i istoriografija jednog geografskog prostora najbolje se vidi i percipira po broj i postavkama muzeja. Od kada su se, tokom italijanske renesanse, privatne plemićke kolekcije počele prikazivati plebsu, odnosno javnosti, a krajem 18. veka otvorili muzeji kako ih sada znamo širom Evrope, privlače pažnju ne samo ljubitelja umetnosti već i svakog ko želi da sazna više o svojoj zemlji, narodu i mestu gde živi.

Najstarija muzejska ustanova Srbije je već pomenuti Narodni muzej koji je osnovan 1844. Muzej se selio godinama dok, konačno, nije smešten u zgradu bivše Hipotekarne banke na Trgu Republike 1952. Srbija nije preterano kasnila za drugim državama što se tiče muzeologije s obzirom na istorijske okolnosti, borbu za nezavisnost i definsanje državnih granica.

Ipak, najveći broj muzeja nastaje u vreme SFRJ kada se broj muzejskih ustanova u Srbiji  sa 20 povećava na 100.

I tu dolazimo do teme ove liste: sem glavnih (Narodni, Muzej savremene umetnosti, Muzej Jugoslavije) postoji veliki broj muzeja koji imaju fenomenalne postavke, ali za njih, verovatno, niste znali. Lista nema mesta za sve, ali izdvojićemo neke od najinteresatnijih, ali i najmanje poznatih. Na vama ostaje da ih posetite i sami se uverite u bogatstvo njihovih zbirki. Uostalom, muzeji su uvek imali i prosvetiteljsku i obrazovnu funkciju. Samo su im potrebni posetioci.

MUZEJ TOME ROSANDIĆA

Muzej Tome Rosandić, fotografija : Dungodung, Wikipedia Commons licenca

Jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih vajara između dva rata, Toma Rosandić, ostavio je svoju porodičnu kuću na Senjaku, u ulici Ljube Jovanovića br. 3,  kao legat gradu Beogradu i njoj je otvoren muzej autora skulpture „Igrali se konji vrani“ pored koje smo sigurno prošli nebrojeno puta jer se nalazi ispred Doma narodne skupštine. Čuveni „konji ispred Skupštine“ igrali su i istorijsku ulogu u protestima pred dolazak Slobodana Miloševića na vlast, ali to je najmanje što možete videti od Rosandićevog rada: u ušukanoj kući koju je, zajedno sa radovima, dokumetnima, vajarskim priborom i prepiskama, ostavio gradu Beogradu nalaze se njegova najpoznatija dela „Ecce Homo“, „Mladost“, „Autoportret“, „Borac na umoru“ kao i „Raspeće“, „Uskrsnuće“ i „Arhangel Mihailo“.

Rosandić je, uz Ivu Meštrovića, najveći vajarski umetnik jugoslovenskog geografskog prostora a njegov muzej, zaštićeni kulturni spomenik, mesto na kome remek-dela vajarske umetnosti možete pogledati u intimnom, gotovo privatnom okruženju što predstavlja neverovatno i neponovljivo iskustvo. Muzej se trenutno rekonstruiše te je otvoren za određene izložbe, a te trenutke bi svakako trebalo iskoristiti.

MUZEJ POZORIŠNE UMETNOSTI SRBIJE

Muzej pozorišne umetnosti Srbije danas je napunio 66 godina! 🎂 Smešteni smo u Božićevoj kući, zdanju iz 1836. godine koje je podigao svinjarski trgovac Miloje Božić i koje je samo po sebi spomenik kulture, a nalazi se u Gospodar Jevremovoj 19 u Beogradu. Svi programi Muzeja su besplatni za publiku i možete ih pratiti na novom zvaničnom sajtu Muzeja, našem Youtube kanalu, Facebook i Twitter profilu! Otvarajući Muzej, 1953. godine Dobrica Milutinović izgovorio je sledeće: "U ovu simpatičnu kućicu, a može se verovati da će glumci jednog dana dobiti od svog naroda i kuću, pa i palatu, treba da navraćaju svi oni koji vole svoju nacionalnu prošlost, s tim u vezi, prošlost svog pozorišta". #28novembar #muzej #museum #mpus #muzejpozorisneumetnostisrbije #pozoriste #theatre #art #umetnost #rodjendan #birthday #beograd #belgrade #srbija #serbia #zgrada #building #istorija #history #muzejirade #program #bozicevakuca #nofilter

A post shared by MPUS Beograd (@mpus_beograd) on Nov 28, 2016 at 7:41am PST

Smešten na Dorćolu i ušuškan u Božićevoj kući, u Gospodar Jevremovoj br. 19, zdanju trgovca Miloja Božića iz 1836. koji je još jedan spomenik kulture, Muzej pozorišne umetnosti Srbije ima impresivnu zbirku arhivske građe čak iz XIX veka vezane za putujuća pozorišta pa sve do recentnih premijera. O zbirci fotografija, skica scenografija i kostima, plakata, programa, kao i izvoda iz štampe da i ne govorimo jer se mere u hiljadama i hiljadama primeraka.

Zbog dugogodišnjih problema sa depoom Muzej nema stalnu postavku već organizuje tematske izložbe, tribine, i promocija knjiga koje, u svojoj izdavačkoj delatnosti, objavljuje veoma često čuvajući od zaborava najsvetlije trenutke srpske pozorišne istorije. Izložbe su često te lako možete, preko sajta Muzeja, doći do informacije o aktuelnim postavkama.

Takođe, arhiva Muzeja je savršeno mesto za teatrologe, istraživače i novinara za nalaženje svih podataka o pozorišnim epohama i predstavama koje vas zanimaju. Muzej pozorišne umetnosti Srbije omogućava upliv u fantastičan svet pozorišta i teatrologije pošto se nalazi na pola puta između muzeologije i nauke o pozorište što vam, ukoliko ste zainteresovani, daje neprocenjivo znanje o manje poznatim, ali slavnim trenucima kulturne istorije naše zemlje.

KONAK KNEZA MILOŠA

Konak Kneza Miloša, fotografija : sonjabgd, izvor : Wikipedia, licenca Creative Commons

U Topčiderskom parku, u blizini Mosta na Adi i raskrsnice koja račva Dedinje, Košutnjak i Topčider, jednom od najlepših nepoznatih parkova Beograda, nalazi se konak, odnosno kuća Kneza Miloša, dvor utemeljivača srpske državnosti. U njemu je zasedala Kneževska skupština i donošene su bitne odluke za nezaviznost Srbije, kao i za funkcionisanje prve srpske države nakon stečene nezavisnosti.

Knez Miloš je proveo poslednje dane svog života tokom drugog perioda vladavine (1859/1860.) a trenutno je Konak mesto stalne postavke zbirke Prvog i Drugog srpskog ustanka, kao i konzerviranih, originalnih prostorija Konaka od kojih se posebno izdvaja dinanhana, prostorija za audijencije. Postavka malog muzej je odlična, prostorije su sjajno konzervirane dok je postavka izložbi Prvog i Drugog ustanka koncipirana da zainteresuje i decu i one koji znaju više o ustancima.

Prostor ispred konaka je priča za sebe pošto u hladu najstarijeg platana u Beogradu i jednog od najstarijih evropskih platana (oko 160 godina) možete leti uživati u veoma povoljnom kafeu a ukoliko imate decu prostor za vožnju bickla, rolera ili drugih prevoznih sredstava je odmah pored konaka te je uživanje zagarantovano.

Konak kneza Miloša predstavlja fenomenalno i još uvek neotkriveno mesto. Tokom proleća i leta Topčederski park je čarobno mesto. Iskoristite vreme za šetnju i posetu Konaku. Nećete se pokajati.

DOM JEVREMA GRUJIĆA

Dom Jevrema Grujića, izvor : Zvanična prezentacija Doma na internetu

U samom centru grada, na uglu Svetogorske i Vlajkovićeve, nalazi se umetnička zbirka Jevrema Grujića i njegove porodice. Smeštena u kuću izgrađenu u stilu neobaroka i neorenesanse, po projektu arhitekte Milana Kapetanovića, 2015. zbirka Jevrema Grujića predstavlja kolekciju umetničkih predmeta prvog srpskog diplomate, državnika i pisca prvog zakona o Narodnoj skupštini 1858. koja, posredstvom lične istorije porodice, vodi kroz istoriju Srbije s kraja XIX i početka XX veka.

Kolekcija predstavlja zaostavštinu porodice Grujić podeljenu u 4 celine: dela iz oblasti likovne umetnosti, slike i skulpture gde su dela Paje Jovanovića, Uroša Kneževića, Stevana Todorovića, Uroša Predića i drugih; predmeti primenjene umetnosti među kojima su stilski nameštaj, porcelanski predmeti, nakit i ukrasne figure iz perioda od XVI do XIX veka; staro i retko oružje i oprema iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, kao i puške najvećih srpskih junaka Hajduk Velјka Petrovića i Tanaska Rajića i, na kraju, arhivsko-književna građa u kojoj je i prvo izdanje Gorskog vijenca, prepiska Milana Obrenovića i kralјice Natalije, službena i privatna pisma kneza Miloša, pisma Mihaila i Milana Obrenovića, diplomatsko ordenje i kralјevski darovi.

Na poslednjem spratu Doma i dalje živi Lazar Šećerović, potomak Jevrema Grujića koji često vodi posetioce kroz stalnu postavku te imate ekskluzivnu pripovest o čuvenoj porodici od strane člana porodice što daje posebnu draž poseti. Dom Jevrema Grujića ima i Čajdžinicu gde možete probati i omiljenu čokoladnu tortu kraljice Natalije i okrepiti se nakon posete. Iskrena preporuka za kuću pored koje ste prošli nebrojeno puta i sigurno se zapitali šta je unutra. Vreme je da to i proverite.

LEGAT MILICE ZORIĆ I RODOLJUBA ČOLAKOVIĆA

#contemporaryart #savremenaumetnost #fadein #exhibition #izložba #legatcolakovic #muzejsavremeneumetnosti #museumofcontemporaryartbelgrade #museumofcontemporaryart

A post shared by Muzej savremene umetnosti Bgd (@msub_mocab) on Jul 15, 2017 at 5:38am PDT

Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića nalazi se u ulici potnjeg na Dedinju i predstavlja galerijski prostor Muzeja savremene umetnosti. Svoju kuću su gradu ostavili ugledni socijalistički funkcioneri, a ona je potpuno rekonstruisana 2010. i napravljen je predivan multifunkcionalan izložbeni prostor.

U samom legatu postoje 92 dela najpoznatijih jugoslovenskih umetnika, kao i zbirka stilskog nameštaja, orijentalnih tepiha, stakla i procelana koja upotpunjuje ambijent enterijera. Tokom godine MSU organizuje izložbe različitih dela inostrane i domaće savremene umetnosti. Prostor Legata oduzima dah, a u ambijentalnoj okolini imaćete utisak da se nalazite u nekoj inostranoj galeriji. Otvoreni prostor Legata omogućava i da provedete neko vreme u njemu nakon pogledane izložbe pa planirajte jedan prijatan (umetnički izlet) kada budete dolazili.

JAVNI AKVARIJUM I TROPIKARIJUM BEOGRAD

Piti kafu na akvarijumu…interesantno

A post shared by Javni akvarijum i tropikarijum (@javniakvarijum) on May 4, 2017 at 10:21am PDT

Otvoren 2016. Javni akvarijum i tropikarijum Beograda, u ulici Milenka Vesnića 3 na Dedinju, predstavlja oazu egzotičnog divljeg i prirodnog života u Beogradu.

Nastao kao privatna incijativa Tropikarijum se prostire na 400 metara kvadratnih, ima neverovatnih 3.500 hiljade životinja, odnosno 300 vrsta riba, gmizavaca i vodozemaca. Postavka je raspoređena po geografskim biotopima pa su tu Jadranski, Amazonski, Azijski, Autralijski i biotop Crvenog mora. Pored toga, ispred Tropikarijuma je bazen sa koi šaranima i kornjačama kao i izložba bonsai drveća.

Tropikarijum je, uistinu, čarobno mesto na kome se, prvenstveno deca, ali i odrasli mogu upoznati sa prirodnom i naučiti kako ona funkcioniše. Ovo mesto je kompletno delo entuzijasta i zaljubljenika koji su uspeli da naprave oazu u Beogradu. Svaka poseta pomaže životu i razvitku tropikarijuma te sem što ćete uživati u prirodnjačkom svetu koji ste videli samo na televiziji posetom ćete učiniti dobro delo i omogućiti budućim generacijama uživanje u ovakvom objektu. Zato ne časite časa i posetite tropikarijum.

PTT MUZEJ

Ima jos nesto osim hrama…#pttmuzej#vscocam#museum#architecture#historic#building#winter#belgrade#srbija

A post shared by Bojan Koljajic (@bojan_81) on Jan 22, 2015 at 1:17pm PST

PTT muzej postoji već 95 godina i jedan je od najstarijih beogradskih muzeja. Smešten u zgradu Pošta Srbije, na uglu Palmotićeve i Majke Jevrosime, PTT muzej čuva predmete vezane za istoriju pošte i telegrafa u Srbiji.

Podeljena u tri zbirke (Poštansku, Tehničku i Filatelističku) postavka muzeja vam omogućava da saznate kako su izgledala poštanska kola i kočije, prvi telegrafski aparati i, što je posebno interesantno, marke iz različitih zemalja, razdoblja i epoha tako da imate priliku videti domaće marke od iz 1874, inostrane retke primerke i specijalne edicije sa radovima i licima značajnih umetnika i kulturnih radnika.

PTT muzej zbilja ima patinu starog muzeja koji je dobro održavan i njegova postavka vas ubacuje u epohu romantičnih tehničkih dostignuća, a u vreme sveopšte tehnokratije nije loše videti i podsetiti se kako je nekada bilo teško uspostaviti vezu i preneti vest.

MUZEJ BANJIČKOG LOGORA

rekonstrukcija logoraške sobe u Muzeju banjičkog logora, izvor : Muzej grada Beograda, zvanična prezentacija.

Kako se ne bismo samo bavili prijatnim i afirmativnim delovima srpske istorije izdvajamo Muzej banjičkog logora, u ulici Pavla Jurišića Šturma, koji se nalazi u prostoru zloglasnog nacističkog logora u kome je, tokom Drugog svetskog rata, bilo zatočeno preko 20.000, a ubijeno preko 4.000 ljudi.

Muzej se prostire u zgradi nekadašnjeg XVIII Pešadijskog puka Vojske Kraljevine Jugoslavije gde je 1941. smešten logor za Srbe, neprijatelje Nedićevog fašističkog režima, Rome, Jevreje i druge.

Oko 400 muzejskh eksponata su, mahom, sačuvani predmeti, crteži i skice logoraša, arhivski materijali i fotografije, a ono što ostavlja najjači utisak je rekonstruisana logoraška soba. Samo nekoliko trenutaka u njoj dovoljno je da osetite užase nacističkog režima i dobrano razmislite o revizionističkom toku novije srpske istorije.

Iako nećete uživati u Muzeju banjičkog logora poseta ovom mestu je neophodna kako biste do kraja percipirali noviju istoriju. Samo tako nećete pasti u kandže sveopšteg revizionizma i prekrajanja istorijskih činjenica na brutalan način. Uostalom, u muzejima se ne možemo zanimati samo za svetle momente srpske istorije. Nekada je potrebno proći i kroz katarzu.

LEGAT PETRA LUBARDE

legat Petra Lubarde, fotografija : zvanična FB stranica

Smešten u kući u Iličičevoj 1, Legat Petra Lubarda je zasigurno jedan od najlepših legata u Beogradu. Potpuno je renoviran 2015. nakon višegodišnjeg propadanja i sada s ponosom predstavlja jednog od najvećih srpskih slikara moderne.

U Legatu su izložene 23 slike Petra Lubarde od 57 zaveštanih Beogradu jer su, zbog 40 godina nebrige i samotnjačkog života njegova supruge Vere tako da je njegov legat devastiran dugogodišnjom nebrigom i bukvalnim rasparčavanjem onoga što je ostalo.

Ipak, i ova stalna postavka koja je u Legatu omogućava uvid u rad najvećeg srpskog slikara XX veka. Zbog toga je poseta ovom fenomenalnom mestu obavezna.