Legat Čolaković

Galerija Čolaković se nalazi u ulici Rodoljuba Čolakovića br. 2 na Dedinju, u zgradi koju su Milica Zorić i Rodoljub Čolaković poklonili gradu Beogradu, koji je upravljanje Galerijom poverio Muzeju, a za javnost je otvorena decembra 1980 godine, isto kada je napravljen i katalog zbirke.

Supružnici Čolaković formirali su značajnu i vrednu zbirku jugoslovenske umetnosti – Nadežda Petrović, Petar Dobrović, Marko Čelebonović, Milan Konjović, Zora Petrović, Petar Lubarda, Nedeljko Gvozdenović, koja je pripala ovom prilikom pripala MSU. U sastavu Legata nalazi se zbirka od ukupno 92 dela najpoznatijih jugoslovenskih umetnika kao i zbirka stilskog nameštaja, orijentalnih tepiha, stakla i procelana koja upotpunjuje ambijent enterijera.

Početkom devedesetih godina dvadesetog veka Legat preživljava teške trenutke, kada smenjivanje različitih zakupaca i njihov nemar dovode do ozbiljnih oštećenja prostora, kao i do različitih nestručnih preuređivanja unutrašnjeg i spolješnjeg ambijenta. Samim tim, od 1998. godine Legat prestaje s radom, a Muzej savremene umetnosti pokreće sudski postupak pred nadležnim organima, sa zahtevom da se zakupci isele, a Legatu vrati njegova osnovna funkcija. Dugotrajan i iscrpljujući sudski spor okončan je 2004. u korist Muzeja savremene umetnosti. Po završetku spora, započinje rekonstrukcija i adaptacija prostora. U tom cilju 2006. godine je izrađena projektna dokumentacija i načinjeno idejno rešenje po zamisli arhitekte Zorana Radojičića.

Galerija je adaptirana 2010. godine i pretvorena u multifunkcionalan prostor namenjen održavanju različitih programa i aktivnosti. U periodu rekonstrukcije zgrade na Ušću ovaj prostor funkcioniše kao mini-muzej opredeljen realizaciji raznovrsnih programa iz oblasti moderne i savremene umetnosti, dizajna, arhitekture i filma.

U legatu se još nedelju dana održava izložba Avangarda: od dade do nadrealizma.

Autorke izložbe su Aleksandra Mirčić (Muzej savremene umetnosti) i Biljana Andonovska (Institut za književnosti i umetnost). Na izložbi „Avangarda: od dade do nadrealizma“  predstavljeni su nadrealistički i dadaistički časopisi, kao jedan od povlašćenih oblika delovanja ovih avangardnih pokreta. Evolutivni tokovi i raznovrsnost dadaističke i nadrealističke štampe i ideja predstavljeni su kroz više od četrdeset periodičnih naslova objavljivanih od 1916. do 1992. godine.

Neki od časopisa koji su predstavljeni na izložbi su:  Cabaret Voltaire, Merz, Cannibale, Dada, Zenit, Dada tank, Dada jazz, Dada jok, Littérature, Putevi, Svedočanstva, Večnost, Crno na belo, Bela revija, 50 u Evropi, Le grand jeu, Stišavanja, Tragovi, Četiri strane – I tako dalje, Commerce, Surréalisme, La Révolution surréaliste, Le Surréalisme au service de la révolution, Nemoguće, Nadrealizam danas i ovde, Danas, Naša stvarnost, Pečat, Minotaure, Documents, Acéphale, Le surréalisme, meme, L’Archibras, La Breche, Svedočanstva, Delo, Mediala.

Cilj izložbe je da proširi geografski, hronološki i poetički kontekst za sagledavanje pasioniranih uređivačkih praksi dade i nadrealizma. Izložba prati paralelno srpske / jugoslovenske i francuske publikacije i ukazuje na pluralitet nadrealističkih tendencija u obe sredine, kako bi se bolje razumela i specifična razlika koju uvodi delovanje zvanične „trinaestorice“ beogradskih nadrealista. Uključivanjem arhivskog materijala, nadrealistički časopis sagledava se kao velika laboratorija kolektivnog stvaranja, a posebno su naglašena pitanja organizacije grupe, automatizma i simulacije, želje i ljubavi, istraživačkog i angažovanog duha nadrealizma. Izložba naznačuje i smerove prevrednovanja nadrealističkog nasleđa u izmenjenim kulturnopolitičkim okolnostima posle Drugog svetskog rata.