Top 16 filmova u 2016.

Godina koja je iza nas nije bila plodonosna u svetu filma, i nije izrodila mnoštvo naslova koji bi nas oduvali, ali oni koji su bili uporni, uspeli su da nađu neke koji vrede, i pored toga što se svet torenata i online watching-a polako zatvara pred nama! Ako pričamo o nekim novitetima u ovom zanatu, gotovo da ih nije ni bilo, izuzimajući činjenicu da se sve više koriste DSLR kamere i da se story telling-u pristupa na drugačiji način, tj. da ne postoje norme kao nekada, već svaki reditelj traži kreativan način da osmisli narativni tok radnje filma. Dole navedeni naslovi su neka od ostvarenja kojima ne manjka originalnosti i koji su se zahvaljujući nekom svom zanimljivom segmentu izdvojili iz mase, svaki na svoj način.

16. The violators, Helen Walsh

Film koji je defilovao na festivalima od Karlovih Vari do Sijetla i odneo pobedu za najbolju žensku ulogu u Nešvilu, istopio je srca mnogih.

Šeli je devojka iz najnižeg društvenog sloja koja brine o svojoj porodici najbolje što ume, i vrlo često, pored svih obaveza, nema vremena da bude tužna. Ona upoznaje Rejčel, devojku koja se bori sa svojim demonima, ali ujedno uživa i u luksuznim stvarima o kojima Šeli može samo da sanja. Njihove priče se sudaraju i kulminiraju sjajnom završnicom koja će ih promeniti zauvek.

Ova britanska drama zadire u gotovo sve psihološke planove sirotinje kao što su nesigurnost, borba za preživljavanje, podnošenje nasilja i raznoraznih tortura izazvanih besparicom. Bez suvišnih brutalnih kadrova predstavlja nam surovu realnost ne samo u Engeskoj već i na globalnom nivou, a ujedno oslikava i različite karaktere kako se suočavaju sa ovom problematikom.

15. Goat, Andrew Neel

Evo jednog predstavnika Sundance-a koji je okupio pomalo neozbiljnu glumačku ekipu, koja je pak uradila fantastičan posao.

Bred je devetnaestogodišnjak koji je bio žrtva pljačke kada se vraćao sa jedne žurke, što je na njega ostavilo ogromne posledice. Kako bi se izborio sa svojim traumama, i živeo “normalnim” životom odlazi da studira i priključuje se istom bratstvu u kome je njegov stariji brat.

Nasilje je personifikovano na krajnje jedinstven način i imamo priliku da vidimo stvari iz ugla žrtve na jedan neobičan način. Film se bavi granicama izdržljivosti kao i očajničkim pokušajima da uz pomoć dodatno pretrpljenog stresa oguglamo na strah i bol.

14. American Honey, Andrea Arnold

Adolescentkinja Star beži od kuće tražeći bolji život i odvodi nas na putovanje kroz srednje-zapadnu Ameriku, gde će tokom svog sazrevanja upoznati pravu ljubav i prave prijatelje.

Kritika je hvalospevima pozdravila poduhvat Andree Arnold, nazivajući je jednom od najsvežijih ženskih reditelja današnjice koji stvaraju filmove kojima je teško odoleti. Glavnu mušku ulogu tumači izvanredni Shia LaBeouf koji nas je još jednom iznenadio neprepoznatljivom transformacijom i ludačkim nastupom.

Sjajnu atmosferu u filmu stvaraju trap i country muzika koji prate fantastičnu fotografiju koja oslikava kako siromašne predele i bedu, tako i luksuzna predgrađa i prirodne lepote.

13. The light between the oceans, Derek Cianfrance

Šta prvo pohvaliti u ovom filmu? Spektakularnu glumu, očaravajuću fotografiju, briijantan scenarijo ili samu radnju koja je krajnje neintruzivno oslikala jedan rat, mnoge gubitke i još više sjajnih temperamenta?

Posle Prvog svetskog rata, veteran dobija posao u svetioniku odakle treba da usmerava brodove, kada upoznaje Izabel koja mu ubrzo postaje žena. Njih dvoje čekaju bebu u svom malom parčetu raja kada se na ostrvo na kome oni žive nasuče čamac sa putnikom koji će promeniti njihove živote zauvek.

12. 10 Cloverfield Lane, Dan Trachtenberg

Ovo je jedan od filmova koji zasigurno nije prošao na mnogim listama ove godine, zbog pomalo smešne završnice koja je upravo ono što ovaj film čini fantastičnim. U pitanju je jedan od onih trilera koji dozvoljava kratak predah između napetih smena, taman koliko vam je potrebno da ugrabite vazduh za ono što sledi.

Pored krajnje mediokritetske glumačke ekipe i osrednjeg zapleta, film se nadograđuje neustrašivim kadrovima, odličnom fotografijom i kao što već pomenuh izvanrednim raspletom. Budući da godina iza nas nije bila preterano uspešna kada je kinematografija u pitanju, ovaj film svakako zaslužuje da ga pogledate.

11. Knight of cups, Terrence Malick

Jedno od najoriginalniih ostvarenja ove godine, sa nestvarnim sekvencama i fleshback-ovima koji su poput kratkih filmova, a spojeni su u transcedentalnu celinu.

Christian Bale, u ulozi Rick-a, dominira filmskim platnom i odvodi nas na putovanje u njegovu prošlost kako bi nam odgovorio na mnoga životna pitanja. Upoznaje nas sa svim svojim ljubavima, među kojima je svakako najintenzivnija njegova ljubav prema ženama koje su ga obeležile i trajno izmenile.

10. Demolition,  Jean-Marc Vallée

“Rušenje” je film o uspešnom mladom čoveku čija žena iznenadno umire, a on zatim malo po malo ostaje bez ičega. U trenutku kada on krene da demolira svet kakav poznaje, biva oslobođen i počinje da se bori sa svojim strahovima.

Jake Gyllenhaal se apsolutno dokazao tokom protekle godine, jer je “pokidao” i u ovom ostvarenju i u nešto novijem filmu – “Nocturnal animals”, i sebi popločao put ka svim mogućim priznanjima u svetu filma. Pored njega tu je i sjajna Naomi Watts da zasigura sveopšti uspeh sjajnoj drami čije vreme tek dolazi.

9. Colonia, Florian Gallenberger

“Colonia Dignidad” je jedan od najsurovijih momenata u 2016. Godini. Film zasnovan na istinitoj priči, oslikava život ratnih zarobljenika unutar verske zajednice u Čileu, ali i neke od moćnika čije su metode zarad postizanja ciljeva beskrupulozne.

Sjajna gluma, vanvremenski pejzaži, odlična priča i neočekivani rasplet su samo neki od razloga zbog kojih treba da pogledate ovaj film, i saznate šta se krije iza jedne od najkontroverznijih priča iz perioda političkih nereda u Čileu, šezdesetih godina.

8. The Neon demon, Nicolas Winding Refn

Mlada Elle Fanning imala je izuzetno težak zadatak- a to je, da kao devojka prosečnog izgleda, odglumi vanvremensku lepoticu, i u tome je bila uverljiva. Nema dovoljno vremena da se izanalizira zahtevnost ove uloge, pa je dovoljno reći da je gluma u filmu, kako njena, tako i njenih koleginica, izuzetna.

Mnogi su film doživeli kao eksploziju štrasa i šljokica, ali je fotografija u filmu, svima nama koji smo ga pogledali do kraja, vanserijska. Pomalo tromi pokreti kamere u funkciji slow motion-a su odlično utempirani i koordinirani od strane režisera, a ni na rasveti se nije štedelo, pa sve noćne scene izgledaju besprekorno.

Priča počinje kada jedna tinejdžerka iz manjeg mesta u Americi odluči da dođe u Los Anđeles i postane manekenka. Ovo će dovesti do ostvarenja svih njenih snova, ali i do mnogih razočaranja i poraza za koje Jesse još uvek nije dovoljno zrela.

7. Complete Unknown, Joshua Marston

Rachel Weisz još jednom pokazuje svoje veštine na fimskom platnu, dok tumači lik žene koja često menja identitete kako bi pronašla ono što je čini srećnom. Na svom putu ona iza sebe ostavlja mnoge povređene ljude, ali i deliće sebe koje pokušava da sastavi kako bi otkrila šta je to za čime traga.

Kritika se složila da film možda nije postigao željeni efekat, ali je jednoglasno pozdravila glavne glumce, podvlačeći da ovakve uloge ne bi mogao da tumači bilo ko. Režiser je pravio izvanredne rezove u montaži nad dugim i elegntnim sekvencama koje pričaju svoju priču i odvode film u sferu estetike i filmske „šminke“.

6. Desierto, Jonás Cuarón

“Pustinja” je najnovija balada o meksičkim doseljenicima, koja ima za cilj da šokira publiku ljudskom surovošću i tvrdoglavošću, ali ujedno i da ispriča priču o izdržljivosti i upornosti u bezizlaznim situacijama.

Ovde alegorija nema. Rasizam je predstavljen u svoj svojoj veličini, i istovremeno osuđen od strane režisera na izuzetno transparentan način. Kadrovi pustinje i njene beskrajnosti doprinose tenziji kojom film odiše, kako počinjemo da pratimo glavne junake u borbu za opstanak. Pokreti kamere su tačni, a ona je postavljena uvek na pravo mesto da obuhvati najzanimljivije uglove kako prelepih pejzaža tako i sukoba u koje junaci upadaju. Ovo je jedan od onih filmova gde antagonista na momente vodi glavnu reč u filmu, u smislu da u potpunosti dominira platnom, što je postignuto neusiljenom glumom i odličnom casting-om.

5. Embers, Claire Carré

Ova fantastična drama donela nam je krajnje neočekivani plot twist na dobro poznati zaplet. U ne tako dalekoj budućnosti ljudska rasa je pokošena nepoznatim virusom. Međutim, oni koji su oboleli, umesto da se pretvaraju u zombije ili dezintegrišu na sunčevoj svetlosti, jednostavno imaju problem da zapamte stvari koje su im se desile pre nego što su se tog jutra probudili. Bezbedni su samo jedan naučnik i njegova ćerka, koji su izolovani od celog sveta u podzemnom skrovištu.

Ono na šta ova mlada režiserka skreće pažnju, jesu međuljudski odnosi u neljudskim uslovima, i potreba čoveka da i na racionalnom nivou spozna ono emotivno, kako bi to nešto opstalo. Svaki od karaktera u filmu je dobro razrađen, i može se reći trodimenzionalan, obzirom da čak i oni koji reaguju pogrešno u određenim situacijama, imaju opravdanje za to,kako film teče.

4. Nocturnal Animals, Tom Ford

Evo i mog ovogodišnjeg favorita, koji se strukturalno izdvojio od ostalih filmova u protekloj godini. Reč je o filmu untar filma, tj unutar romana koji glavna junakinja čita. Nakon što usešna vlasnica galerije dobije paket od svog bivšeg muža, u kome je roman koji je on napisao, vraća se u svoju prošlost i preispituje svoje odluke, dok se svet kakav poznaje u sadašnjosti oko nje ruši.

Trebalo bi pohvaliti mnoge stvari u vezi sa ovim filmom kao što su režija, ideja, fotografija i scenografija, ali ono po čemu je ovo ostvarenje spektakularno je svakako gluma koja nema konkurenciju ako pričamo o 2016. godini. Amy Adams i Jake Gyllenhaal su zajedno sa ostatkom poznate glumačke ekipe jednostavno rečeno oduvali, ali se ipak malo izdvojio Aaron Taylor-Johnson, otkrovenje i novi talenat u ovoj branši.

3. Moonlight, Barry Jenkins

“Mesečina” je priča ispričana u tri poglavlja, o odrastanju jednog Afro-Amerikanca i svemu onome što je proživeo u Majamiju. Poput “Boyhood-a” film je osmišljen da isprati jedan život od detinjstva do zrelog doba, doduše spakovan u nešto kraće izdanje. Glavni junak spoznaje sebe i lepotu zaljubljivanja, ali ujedno i bol i nesreću dok uči kako da preživi.

Ove godine je snimljeno nekoliko filmova sa tematikom rasizma, pa je jedan od velikih favorita bio i npr film “Fences” sa Denzel Washington-om, ali je “Moonlight” svakako probio sva očekivanja i prešao u vođstvo. Fotografija u filmu je izuzetna i prati dinamični tempo i pokrete kamere.

2. Lion, Garth Davis

Gledajući film “Lion” na momente se budi ona emocija kao kada sam gledao i “Slumdog Millionaire” i ne znam iz kog razloga, ali dirljive priče o Indusima ostavljaju posebno snažan utisak na mene. Malog Saroo-a koji se izgubio na ulicama Kalkute usvaja par iz Australije, a kada odraste i krene da se priseća svoje prave porodice, on odlučuje da krene u potragu za njima i za svojim pravim identitetom, koristeći Google Earth.

Glumačka ekipa pobraja neke od velikana glume i time automatski garantuje dobru prođu ovom filmu, koji je pak nekim drugim kvalitetima osvojio srca publike i poentirao na pravi način. Ideja koju “Lion” predstavlja je da su odlučnost i hrabrost evergreen osobine koje će uvek inspirisati i poslužiti kao inspiracija za mnoga umetnička dela.

1. Juste la fin du monde, Xavier Dolan

Jedan pisac se nakon 12 godina odsustva vraća kući da saopšti porodici da umire, a oni usled prepirki i nesloge koja nastupa, nisu sposobni da mu pokažu ljubav i da odreaguju empatijom. “To je samo smak sveta” je priča koja se odigrava za vreme porodičnog okupljanja na ručku i film većinom ostaje u okvirima iste scenografije, što je otežavajuća okolnost za pravo rediteljsko rešenje, ali u ovom slučaju je posao odrađen besprekorno.

Nije važno da li je ovaj film najbolji od najboljih, oni ionako nisu pozicionirani na osnovu svog kvaliteta, obzirom da svaki od njih predstavlja neki pomak i inovaciju u svetu kinematografije. Poenta je u narativnom toku jedne uobičajne tematike na neobičan način, onako kako je ovaj režiser to zamislio. Njegov posao olakšao je i svima dobro poznat glumački sastav, koji nema potrebe pojedinačno nabrojati, s obzirom na to da je svako od njih gotovo legendaran. Kamera je na momente nekoliko centimetara udaljena od lica ovih glumaca kako bi uhvatila svaku ekspresiju i produbila tenziju filma, pa je fotografija senzacionalna. Kritika nije jednoglasna u tome da podrži ovaj projekat, pa imamo primer filma koji ćete ili obožavati, ili ćete misliti da ste protraćili svoje vreme uzaludno.