Da li imate preko 18 godina?

Sajam knjiga u 120 evra, 14 knjiga i 7 oblasti

Da biste kupovali knjige u vašarskom haosu, morate imati sistem – ma koliko da je šašav. Ivan Velisavljević izabrao je naslove po ključu koji on primenjuje tokom sajamskih dana...

Kolege, prijatelji, saradnici, i moja draga školska drugarica, već su uradili dobar posao na temu sajamskih preporuka, u tekstovima koji nude pronicljiv izbor iz kvalitetnog mejnstrima, otkrivaju dobru knjigu na dnu kace, opisuju sentimentalno putovanje šarenilom i haosom beogradskog literarnog vašara, i upućuju na valjanu literaturu strave, užasa i mizantropije. Njihove preporuke podržavam u potpunosti, i ne bih tu imao šta puno da dodam, a da se trudim biti guru koji će misliti na vas, čitaoce ovog portala (tzv. ciljnu grupu), i pomoći vam da se, tragajući za duhovnom hranom, snađete u lavirintima izdavaštva. Jedino, ako imate fiks-ideju da potrošite veću količinu novca na samo jednom štandu, što i nije tako suludo, predlažem da to učinite kod “Frakture” i kupite sve knjige Daše Drndić, jer je ta žena najbolji savremeni jugoslovenski pisac, slobodno me držite za reč.  

Meni je ostalo, dakle, da budem krajnje subjektivan, iznesem svoj ovogodišnji sistem kupovine knjiga, i preporučim nekoliko zanimljivih naslova koji se i nekome od vas mogu dopasti.

Za ovaj sistem potrebno je:
– uštedeti ili pozajmiti, i za sajamske dane opredeliti, 150 evra (120 za Veliki, i 30 za Mali (anti)sajam u Beopolisu);
– izabrati 7 oblasti vašeg interesovanja;
– iz svake oblasti kupiti po dve nove knjige;
– računati da ćete, zbog sajamskog popusta, potrošiti manje od 150 evra;
– planirati da višak para, posle duhovnog uzdizanja, investirate u hranu, piće i laganu intelektualnu konverzaciju s prijateljima.

Prema tome, narednih 14 knjiga, u 7 oblasti koje mene zanimaju, po sadašnjim kataloškim cenama kod izdavača koštaju ravno 120 evra, a o tome postoji li zaista sajamski popust, obavestiću vas u komentarima ispod ovog teksta, čim obavim kupovinu.

Kako se piše?

Treba početi od početka: prvo da se utemeljimo u teoriji književnosti, da vidimo kako su pisci pisali, kako sad pišu, kako se može pisati, kako mora, i čemu sve to, pa tek onda da krenemo dalje… U tom smislu, knjiga nad knjigama za mene je ove godine prevod čuvene studije iz davne 1925. godine: O teoriji proze Viktora Šklovskog (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića), ruskog formaliste i jedne od presudnih ličnosti za moderno shvatanje književnosti. Druga je svakako Poetika moderne drame (Clio) Žan-Pjera Sarazaka, francuskog teoretičara koji godinama proučava postdramski izraz i analizira savremene dramske tehnike, što smo ih razvili u pustinji pozorišta, nakon što je BB-šou moderne drame (Breht i Beket) u njemu napravio pometnju.

POETIKA-MODERNE-DRAME

Živi klasici

“Živi klasici” je lepše ime za “nobelovci”, kojim pred partijskim drugovima prikrivam da mi je stalo do toga kome Švedska akademija daje glavnu nagradu. Izdanja poznatih nobelovaca ima tušta i tma (iako nas se, po svemu sudeći, aktuelna dobitnica Svetlana Aleksijevič ne tiče baš mnogo), pa se možete opredeljivati, što bi rekao ćopavi Vuk, po svome vkusu, a ja ukazujem na jednu zbirku priča, za koju jamčim da je odlična, i jedan roman koji mi zvuči dobro. Ples srećnih senki Alis Manro (Agora) njena je prva zbirka pripovedaka, koju je pisala kao žena, majka, kraljica, čuvajući dvoje dece i pišući dok anđeli spavaju.

AliceMunro-1024x1024

Alis Manro

Alis Manro rođena je 1931. u varoši Vingam, pokraj jezera Hjuron, na jugozapadu kanadske provincije Ontario, a tom regionu često se u književnosti vraćala, smeštajući radnju pripovedaka na farme, sela i varoške ulice iz svoje mladosti, i baveći se temama potisnute seksualnosti, nerazrešenih trauma, prećutanih nezadovoljstava, tihog trpljenja nesreće, usamljenosti, (samo)obmane i spoznaje o životu u iluziji i laži…. Opredelivši se za realistički pristup – psihološku i socijalnu motivaciju te jasan, jednostavan stil – opisivala je likove koje ograničava provincijski život, naročito devojke i žene sputanih želja i snova, što je navodilo kritičare da govore o feminizmu i porede je sa Fleneri O’Konor i Eudorom Velti, čiji je uticaj i sama Alis Manro nekoliko puta isticala u intervjuima. Znači, tu nema greške.

Čudan osećaj u meni kaže mi da će roman Orhana Pamuka pod tim nazivom, u izdanju Geopoetike, biti vrhunsko čitalačko iskustvo. Najpre, glavni junak je istanbulski bozadžija Mevlut, koji je tri godine slao ljubavna pisma, a teško je odoleti bozi i ljubavnim pismima. Osim toga, imamo prilike da manje od godinu dana od turske premijere, čitamo novi Pamukov roman na srpskom, i ponovo uvidimo kako nam je sve dato, i nema izgovora za provincijalizam duha.

Orhan-Pamuk1

Orhan Pamuk

Savremena evropska književnost

Dimitri Verhulst je mladi belgijski književnik na kog mi se čini da treba obratiti pažnju: njegov roman Zaludnost življenja izvorno je objavljen 2006. godine, srpski prevod pojavljuje se kod Clia, a sudeći po istoimenom filmu nastalom na osnovu romana, pohvalnim kritikama, i sinopsisu (dečak odrasta sa ujacima lumpen-alkoholičarima, koji vole da se našikaju, prave haos i šoraju) – vredi potrošiti 5 evra budžeta, i podržati Verhulsta, koji je i gost Sajma.

Na neviđeno preporučujem i Ništa od umetnosti Petera Esterhazija, koji je najavila izdavačka kuća Arhipelag. Esterhazi je na korak do “živog klasika”, u šta se mogao uveriti svaki pomniji knjigoljubac kod nas. Naime, u poslednjih desetak godina, izdavačke kuće na prostoru bivše Jugoslavije obradovale su nas brojnim prevodima ovog mađarskog pisca. Njegov možda najvažniji roman Harmonia caelestis, hronika čuvene mađarske porodice Esterhazi, dobio je srpsko i hrvatsko izdanje, a prevodioci Sava Babić (koji je napisao i studiju Harmonija i disharmonija Petera Esterhazija), Arpad Vicko i Ksenija Detoni, predstavili su nam Pomoćne glagole srca, Ispravljeno izdanje, Knjigu o Hrabalu, Jedan događaj (sa Imreom Kertesom), Pogled grofice Han-Han: nizvodno Dunavom, Njemačku u šesnaestercu… Uz ranije objavljene Malu mađarsku pornografiju i Jednu ženu, sada na srpskohrvatskom imamo solidan uvid u opus jednog od najpoznatijih savremenih mađarskih pisaca, i to u svim njegovim fazama. U Ništa od umetnosti reč je o dečaku koji odrasta kraj majke koja obožava fudbal, a jedan od junaka je i legendarni Ferenc Puškaš. Kao ljubitelj fudbala, literature, i njihovih susreta, očekujem prozu punu driblinga i voleja.

YU pop kultura

Iz oblasti po kojoj, na portalu BeforeAfter, najčešće preturam, izdvajam dve knjige koje se u bave 1980-ima u jugoslovenskom rokenrolu (druga više nego prva). Ako ne računam pedantan, temeljen novinarski rad Dušana Vesića, najbolju knjigu o YU-rocku svih vremena napisao je pesnik Marko Pogačar, i ona se zove Jugoton gori! (Kontrast).

extra_large_jugoton

Pogačar precizno analizira ritmiku, aranžmane i tekstove svojih omiljenih pesama, ali istovremeno ispisuje vrlo inspirativan dnevnik, paradigmatičnu autobiografiju o odrastanju u Hrvatskoj s kraja 1990-ih i početkom 2000-ih, te u najboljim momentima zbilja slikovitu, izvanrednu poetsku prozu kojoj su omiljene pesme novog vala, pankerski klasici, te šansone Dedića i Jusića, samo podsticaj za autentičan autorski izraz.

S druge strane, Vodič kroz novi talas u SFRJ Vladimira Đurića Đure, u izdanju Službenog glasnika, trebalo bi da bude sažet, efektan i duhovit pregled novog talasa, te, i dalje, najvažnije epohe jugoslovenske rok muzike, šta god ja mislio, a Damir Avdić pevao.

Seks

Mirne duše odlučio sam da kupim dve knjige ljubavne i erotske proze, ono, prezrene literature za žene, koje je objavila Laguna, najveća izdavačka kuća, što po logici veličine i protoka novca objavljuje naporedo 50 nijansi Siva i 50 nijansi Iva (Andrića, naravno; copyright na ovaj kalambur zadržava Dimitrije Vojnov). Ja sam, u dubini duše, ljubitelj tržišta, pa mi je takva naporednost zapravo okej.

Elem, Ljubica Arsić u mom ćitapu već dugo slovi za majstoricu u pripovetkama i kratkim pričama, a u njenim romanima koji za osnovu uzimaju obrasce populističke ljubić-literature, i nadograđuju ih dobrim stilom i kompleksnijim likovima, takođe uživam bez zadrške. I mada svejedno nemam ništa protiv ljubića, krimića i pornića svih vrsta, ako ću ove godine da pročitam neki ljubavni roman, onda će to biti Rajska vrata Ljubice Arsić.

Eli Gilić prevoditeljka je upravo, u krugovima poštovalaca visoke kulture: prokazane, knjige o 50 nijansi. Ali njena zbirka priča Robovi žudnje, iako opscene leksike i na granici pornografije, spaja žestoki seks, ljubavni zanos, i – vidi vraga – književni kanon. Zbirku otvara priča “Muza”, o ljubavi (i vođenju ljubavi) Šarla Bodlera i Žane Dival, plesačice haićanskog porekla kojoj je Bodler posvetio nekoliko pesama. Ostale priče u zbirci slede takav koncept, i pokušavaju nam reći da seks i visoka kultura mogu zajedno, a da se masturbirati može i uz balet.

Nasilje

Pošto me nasilje opseda, fascinira i progoni godinama, toliko da bih rado napisao zbirku pripovedaka pod nazivom Nasilje, da je već nije napisao Aleksandar Tišma, potražio sam šta je na tu temu objavljeno između dva sajma. Izbor je pao na dve naizgled relevantne, a verovatno kontroverzne, naučne studije: Istoriju nasilja Robera Mišambleda (Akademska knjiga), u kojoj se tvrdi i argumentuje da je nasilje tokom istorije Zapadne civilizacije u stalnom opadanju, te Nasilje na sportskim priredbama Božidara Otaševića (Službeni glasnik), koja istražuje fenomen navijačkog huliganizma kod nas, hvaleći se terenskim radom, anketama i drugim tobože hard-science metodama. Živi bili pa videli! (Ako đe zapne, može se potpomoći knjigom Antropolog među navijačima Ivana Đorđevića, u izdanju XX veka.)

i_djordjevic_navijaci_c

Revolucija

Posle čitanja knjiga iz ove oblasti, red je da vam se sve preokrene. Poslednja oblast interesovanja postaće prva, a prva će biti poslednja. Zanimaće vas samo kako da ustanu prezreni na svetu, zemaljsko roblje koje mori glad, kako da potlačeni dobiju glas… Ako već niste živeli u sirotinji, pa ne znate iz iskustva, pozabavite se Geremekovom Istorijom siromaštva (Karpos books). Posle toga pređite na Crna koža, bele maske (Mediterran Publishing) Franca Fanona: iako su njegovi kasniji, revolucionarniji radovi, danas više čitani i politički relevantniji, i ova rana studija osećanja nedovoljnosti crnaca u belom svetu, protkana psihoanalizom, značajna je i zanimljiva i dan-danas.

geremek-istorija-siromastva-omot-1-1-660x990

 

Lajkuj:

Komentari:

  1. Sajamski popust zapravo je manje-više isti kao kada ste članovi kluba čitalaca izdavačkih kuća od kojih kupujete knjige. Dakle, ispade da vam je svejedno – kupovali knjige preko godine i putem interneta, po popustu za članove kluba čitalaca, ili štedeli za sajam.

Ostavite komentar:

Slični članci: