Sinonim za Novu godinu je filmski maraton. Jedna sam od retkih ljudi koje znam da vole da gledaju filmove na televiziji. Ušuškam se na kutnu garnituru, donesem svega, dok traju reklame iskoristim vreme da pripremim sve i bogobojažljivo sednem da #gledamfilm. Gledanje filma na teveu nije ništa posebno u umetničkom smislu, ali uliva osećaj spokoja i sigurnosti, a Ana Vučković je jednom rekla da veruje da nikad niko nikog nije ubio dok je tv bio uključen (izuzetak je recimo Haneke, al’ svi znamo da njega pošten svet ionako izbegava). Naravno, uvek se iznerviram kad sednem da #gledamtv pa bučno komentarišem, gađam tv grickalicama ili daljinskim stvaram efekte slične strobu koji mogu izazvati epi napade.
Iz ljubavi prema teveu i filmu, rodila se ideja da poželim da postanem urednica filmskog programa na nacionalnoj televiziji, što bi bio vrhunac moje karijere i ispunjenje fantazije o sveukupnoj dominaciji i nametanju filmskog ukusa ostatku nacije kojima je u borbi protiv mene ostavljen samo daljinski i gomila privatnih kanala sumnjive ideologije. Maštam o tome kako bih svake godine konceptualno birala filmove za sedam neradnih dana koji bi se beskrajno reprizirali i ne bi nam bilo žao. Ljudi bi tada ponovo sa radošću donosili činije ruske salate, muljali po teglama s krastavčićima, cvoljali pivo pred izlazak ili stavljali ajlajner dok jednim budnim okom gledaju šta se dešava u filmu, koji su već sto puta gledali ali željni da odgledaju “samo još malo”.
Želim novogodišnju histeriju aka DEĆEŠ ZA NOVAKA da rekonceptualizujem u potpuno kultnu hipnozu, i ljudima ponudim nesvakidašnji izbor na ulasku u novu, 2016. godinu, koja po proročicama iz dnevnih novina ne nudi ništa lepo, divlje i uzbudljivo. Koncept je zato FILMOVI OD PRE DVAES GODINA među kojima sam izdvojila one koji će nas zapanjiti, obradovati i raznežiti dovoljno da u novu godinu uđemo svesni da vreme neumitno teče, da je zdravlje najbitnije i da će sve za čim žudimo jednom biti retro. Pošto su svi filmovi sa liste od ranije poznati i policiji, odlučila sam da svaki predstavim jednom rečenicom preporuke kako biste ga uvrstili u sopstvenu plejlistu novogodišnjeg maratona.
Kojim god redom:
Summer’s Tale/Leto: Meni najdraži Romerov klasik o prosečnom dečku koji ne može da se odluči između tri izuzetne devojke, na šta mu jedna od njih kaže besmrtni citat “pa jok, lakše je uvek s drugaricom nego s devojkom”
Love Can Seriously Damage Your Health/Ljubav ozbiljno može oštetiti vaše zdravlje: Divna priča o večnoj ljubavi iz nestandardnog paketa između dvoje ljudi koji su se previše svađali da bi ikad bili zajedno.
Crash/Sudar: Kronenbergov ludački film nastao po još luđem romanu Džejms Grem Balarda koji je kod nas preveo moj drug Milan Marković (pročitajte ako niste) u kome spoznajemo metaforu da je ultimativno seksualno uzbuđenje iznenadna i nasilna smrt.
Romeo + Juliet/ Romeo + Julija: Baz Lurman je uradio nešto neprejebivo i od šekspirovog teksta napravio u mediju filma nešto u šta se klela generacija bliska godinama originalnim Romeu i Juliji, a i stajling s Venis Biča je totalno nosiv u 2016. godini.
Set It Off/Odmetnice: Film o četri crne bezočne robinhudovske pljačkašice banke iz koga je ultimativni hit devedesetih En Vogue – Don’t Let Go (Love).
The Long Kiss Goodnight/ Dugi poljubac za laku noć: Pravi pravcati televizijski krimić o američkoj domaćici koja otkriva kako je u stvari prespremna tajna agentica, ženski Džejson Born, koji se kad poubija zlikovce vrati da uspava decu i pegla veš uz TV i tu vidimo te nesuptilne muško-ženske razlike.
Fargo/Fargo: Klasik braće Koen kojeg je neophodno podsetiti se u toku sada već druge sezone istoimene serije, meni je bio uvod u autorstvo Džoela i Itana Koena uz koje mi se Amerika čini kol’ko tol’ko prihvatljivom i zabavnom.
Kingpin/Kralj kuglanja: Radosna komedija braće Fareli o kuglanju i Amišima definitivno dolazi iz fijoke “pili pivo, duvali” ili “pili pivo, jeli rusku salatu” ali ono što je čini “glupljim” starijim rođakom (sa sela) Big Lebovskog je maestralnost Vudi Harlesona kao neumrlog kralja kuglanja i postojanje Bil Mareja.
Trainspotting/Trejnspoting: Izaberite život jer je u novoj godini najavljen nastavak (Porno) ovog remekdela našeg doba; ne znam kako vama ali meni je SickBoy bio omiljeni moćni rendžer, i bolje, što bi rekao Irvin Velš u jednoj noveli “Priznaj da ti se sviđa”.
Bound/Skok: Premoćan neo-noir koji je zacementirao Đinu Geršon kao seks ikonu za oba pola, ko se nije zaljubio magarac bio.
Stealing Beauty/Ukradena lepota: Film koji je Bertolučija predstavio mojoj generaciji i Liv Tajler učinio većom ribom nego spotovi Aerosmitha, definitivno se svi sećamo neumrlog hita Glory Box od Portisheda, kao muzičke teme koja nas je proganjala u pubertetu zajedno sa livtajler u travi.
Basquiat/Baskijat: Kultni film Džulijana Šnabela, posvećen Žan Mišel Baskijatu, poslednjem tragično-romantičnom umetniku u doba razvijenog tržišta, u kome se ceo Njujork (uz zvezde kao što su Bouvi, Geri Oldman, Benisio del Toro i Kortni Lav) ubio da doradi mit bruklinskog boemskog hip života na zalasku zlatne ere sa sve soundtrackom koji uključuje epsku scenu uz Summer in Siam u kojoj se Baskijat u pidžami vozi u džipu onako kako bismo svi mi voleli.
Secrets & Lies/Tajne i laži: Srceparajuća porodična drama Majk Lija (kanski pobednik) na temu “postidela se majke” pogodna umesto svađa koje su česte na novogodišnjim okupljanjima u ovo doba godine.
The Apartment/Apartman: Original verzija mnogo više prikazivanog filma istog imena koji je uveo na velika vrata sada već bivši ljubavno-glumački par Beluči-Kasel i svima koji su ga gledali omogućio da se prave važni u društvu i kažu “meni se sviđa više francuska verzija”
The People vs. Larry Flynt/Narod protiv Larija Flinta: Aktuelniji nego ikad, film o dečijim bolestima porno industrije i žitije vlasnika Hustlera, gospodina Flinta (Vudi Harleson) koga u dobru i zlu prati udovica Kurt Kobejna, koja se na velika vrata vraća u šoubiznis.
Diabolique/Dijabolik: Erocki triler najavljivan u svoje vreme kao prvi film sniman kamerom za reklame, neugasla slava Šeron Ston i Izabel Ađani od kojih se ne zna koja je fatalnija.
A Time to Kill/Vreme za ubijanje: Jedan od mojih omiljenih žanrova, južnjački gotik ukombinovan s dramom iz sudnice, a mladi Metju Mekonahi se istakao još tad u odbrani (univerzalnog) oca Semjuel L. Džeksona optuženog za pravedničko ubistvo silovatelja i ubice dok KKK ometa suđenje.
Hard Eight: Ne bih bila ja kad ne bih ufurala P. T. Andersona s krajnje potcenjenim, a odličnim neo-noirom koji još plus ni ne traje dugo, a koga se uz njegove blokbastere (Magnolia, Biće krvi, Boogie Nights…) i ovogodišnji hit Inherent Vice, retko ko seti.
Goodbye, South, Goodbye: Film Hou Hsiao-Hsiena, za neupućene boga Tajvanskog novog vala i ovogodišnjeg kanskog laureata, donosi ludilo krimića s dušom kakvih retko ima danas, i nova godina je pravo vreme za gledanje, ko nije.
Jerry Maguire/Džeri Megvajer: Potpuno je nebitno šta je bila osnovna linija filmske priče u ovom filmu, jer sam zauvek ukrala termin “kvon”, Kjube Guding Džuniora pomalo zaboravljenog hita devedesetih.
Hamlet/Hamlet: I Kenet Brana poznat po svojoj opsednutosti Šekspirom je imao šta da kaže te godine, a od celog filma izdvajam odsustvo Džulije Stajls koja se isto volela igrati Šekspira.
Bullet/Metak: Svi koji su se ložili na 2Paca morali su gledati ovaj film koji je izašao mesec dana posle njegovog ubistva, sve u svemu urnebesno besmisleno što Miki Rurk igra jevrejskog robijaša povratnika, Ejdrijan Brodi finog dečka k’o i obično, a 2Pac himself narko dilera, šta bi drugo.
The Stendhal Syndrome/Stendalov sindrom: Mrzim horore ali Dario Arđento je bog, i mislim da posebno treba naglasiti da je neophodno pogledati svaki film u kome igra Azia Arđento, danas suluda Vine majka koju je obavezno pratiti.
The Bandit/Bandit:
Morala sam da ubacim jedan turski film, ovog puta traje manje od 3 sata i na neki način predstavlja turski pandan Doktor Homeru Žike Mitrovića pa se povremeno priviđa Bata Živojinović.
La Promesse/Obećanje:
Belgijski klasik braće Darden iz domena #teškapriča, kapiram da nije logičan televizijski izbor ali nova godina je odlična prilika za arthaus propušteno gradivo i teme ilegalne emigracije u zapadnoj evropi.
Crocodile/Krokodil:
Kad smo kod dalekoistočne kinematografije, proslavljamo jubilej rediteljskog debija Kim Ki-duka iz 1996. koji tematizuje južnokorejski štokholmski sindrom između “krokodila” koji živi pod mostom i mlađane djeve.
Perfect Love/Savršena ljubav: Iz ovog manje prikazivanog filma Katrin Briljat (poznata po erotski ludim filmovima Romansa X i Anatomija pakla) shvatamo kako su filmovima u kojima se uz neviđenu strast desi ubistvo stvorene traume današnjih milenijalsa i zašto smo nesposobni za veze i savršenu ljubav.
Bámbola/Bambola: Podsetimo se još jednog klasika uz koji smo odrastali, kurva u vezi sa nasilnikom, tako tipično za tako popularne filmove španskog govornog područja, ovog puta Bigas Luna.
Parklands: I u devedesetim je bilo Sandensa i zamislite, u ovoj toploj australijskoj porodičnoj priči koja razvojem filma prestaje da bude tako normalna briljira Kejt Blanšet koju čekamo u Kerol.
Clubbed to Death/Lola in Technoland/Lola: U doba Bergheina i Drugstore možda nije zgoreg podsetiti se sada već retro klasika, erotskog trilera originalne rejv kulture inspirisanog trakom Clubbed to Death jer Lola u Tehnolendu je objasnila klabing do smrti, bukvalno.
Village of Dreams/Selo snova: Jedini film koji nisam gledala, ali bih ga pogledala pa ga stoga preporučujem, a i jedini je japanski na listi – objedinjuje arthaus, kripi blizance, drugi svetski rat a obećava i pokojeg duha.
Dečiji bonus:
Flipper/Fliper: Fliper, delfin koji može svašta, jedno vreme mi je bio sinonim za delfina, pa je šteta da se današnja deca ne upoznaju sa štivom.
Hercule and Sherlock/Herkul i Šerlok: Ovo ako nije bilo sedamsto puta na teveu nije nijednom, uglavnom k’o što i ime kaže psi iz naslova su FRANCUSKI detektivi u akciji otkrivanja lažnog novca, show.
Lajkuj: