Da li imate preko 18 godina?

Top lista: knjige za natprosečno toplu zimu

Autor:

Početak godine obeležile su književne nagrade. NIN-ovu nagradu za roman godine osvojio je Stevo Grabovac za roman Poslije zabave (IMPRIMATUR Banja Luka), Beogradski pobednika, nagradu za roman godine koji dodeljuje Biblioteka grada beograda, dobio je Vladan Matijević za Pakrac (Laguna), a Igor Marojević dobio je Zlatni suncokret za zbirku priča Granična stanja (Dereta).

Ovog februara Booka je objavila i roman Mišela Uelbeka Poništeno, a ljubitelje muzike obradovalo je i peto dopunjeno izdanje EX YU ROCK ENCIKLOPEDIJE Petra Janjatovića (Janjatović/ Makart), koja se bavi rok scenom nekadašnje SFRJ i njenim akterima, obuhvata period od 1960. godine do decembra 2023. godine.

Mi smo naravno i ovoga puta izdvojili 10 knjiga koje preporučujemo za ove natprosečno tople zimske dane.

Srećni goli ljudi, Katerina Babkina // Blum izdavaštvo

Ovo je knjiga o pilećim srcima u Hanoju, Ostriga baru u Njujorku, o početku maja u Odesi, o smrti i ratu, o onima koji su preživeli i nastavili dalje, onima koji su verovali, onima koji su voleli i davali, onima koji su uzimali i rekli hvala, ali i onima koji su zaboravili tu reč.

Ovo je knjiga o onima koji su jednom pogrešili, ali mnogo puta moraju da plate za tu grešku.

Ovo je knjiga o onima koji su rođeni kada se raspao Sovjetski Savez, onima koji su postali uspešni poslovni ljudi, onima koji čitav život čekaju na nešto, koji žive na Karpatima, koji imaju tetovaže na vratu, onima koji piju da zaborave, onima koji su još uvek mali, ali naravno, samo što nisu odrasli. Ipak, pre svega, ovo je knjiga o onima koji žele da pronađu svoju sreću.

O vremenu i vodi, Andri Snajr Magnason // Dereta

Pre nekoliko godina vodeći svetski klimatolog upitao je Andri Snajra Magnasona, jednog od najomiljenijih islandskih pisaca i intelektualaca, zašto ne piše o najvećoj krizi sa kojom se čovečanstvo suočilo. Magnason se branio tvrdeći da nije specijalista na polju klimatskih promena. Ali naučnik je bio uporan:  „Ako vi ne možete da razumete naša naučna otkrića i predstavite ih u emotivnom, psihološkom, poetskom ili mitološkom kontekstu”, rekao mu je, „onda niko zaista neće razumeti problem i svet će nestati.”

Knjiga O vremenu i vodi protkana je ličnim, istorijskim i mitološkim pričama, ali i zasnovana na intervjuima sa vodećim glaciolozima, okeanolozima, klimatolozima I geografima. Ona predstavlja Magnasonov odgovor, zanimljiv i ubedljiv u isto vreme, jedan od onih koji ilustruje stvarnost klimatskih promena i nudi kakvu-takvu nadu pred neizvesnom budućnošću. Polazeći od ideje pisanja čitulje za santu leda, suštinskog razumevanja ljudskog vremena i naših obaveza prema drugima, kroz istoriju i širom sveta, O vremenu i vodi je duboko lična i globalno orijentisana knjiga – putopis, svetska istorija i očajnička molba da živimo odgovorno prema budućim generacijama. Veliki svetski bestseler, već preveden u preko 30 zemalja, ova knjiga je potpuno drugačija od bilo čega što je do sada objavljeno na temu trenutne vanredne klimatske situacije, koja preti da našu planetu učini nemogućim mestom za život.

Odvažne Buntovnice koje su vladale svetom, Penelopa Bažije // Arete

Čuvena francuska autorka stripova Penelopa Bažije sastavila ih je i ilustrovala kako bi svojim čitateljkama pružila nove uzore koji će ih inspirisati i osnažiti. Sve to je začinila duhovitošću i izvrsnim crtežima.

Ono što ovaj strip razlikuje od drugih sa sličnom tematikom je diverzitet identiteta ovih žena i načina na koje ih različita društva i kulture percipiraju. Neke su bile kraljice i princeze, druge glumice, književnice, revolucionarke. Ali sve one su bile glavne junakinje u sopstvenim pričama, a ne sporedni likovi u tuđim.

Dnevnik praznine, Emi Jagi // Booka

Subverzivni roman bizarnog zapleta i diskretnog humora koji razmatra šta u patrijarhalnom društvu znači biti žena koja se ne uklapa u tradicionalnu ulogu supruge i majke. Dnevnik praznine suptilan je bunt protiv uloga nametnutih ženama, prožet zadivljujućom dvosmislenošću koja čitaoce drži u neizvesnosti do samog kraja.

Kada pređe na novi posao kako bi pobegla od seksualnog uznemiravanja na prethodnom, Šibata otkriva da se od nje očekuje da kuva kafu, menja tonere, prazni korpe za smeće i radi sve ono što se podrazumeva samo zato što je jedina žena u kancelariji. U trenutku besa objavljuje da ne može više da sklanja prljave čaše pune opušaka jer je – trudna.

Trudna Šibata ne mora nikome da služi kafu. Trudna Šibata nije primorana da radi prekovremeno. Trudna Šibata se odmara, gleda TV, ide na aerobik za buduće majke i vodi dnevnik trudnoće. Jedini problem je što… Šibata nije trudna. Uskoro ta spontana laž izmiče kontroli, a granica između prevare i njenog života polako počinje da se briše.

Arči, Alija Kardin // IK Prometej

Kao i u romanu Gospođica Papijon, belgijska književnica podrobno je istražila temu koju će obraditi u svom delu. I ovog puta, bolničko okruženje i posvećeni rad bolničarki dati su verodostojno, a tema je duboko humana i prikazana na poetičan način.

Naslovni junak, Arči, zbog majčinog poroka rođen je kao ovisnik. Ta činjenica obeležiće čitav njegov život. On najpre do speva u hraniteljske porodice, kojima ne uspeva da se prilagodi, te završava u socijalnoj ustanovi za nezbrinutu decu. Nezadovoljan stvarnošću, Arči utehu nalazi u rečima, postaje pesnik i pisac u želji da izrazi svoju patnju kroz pisane reči. Čini se da je to jedino što je šesnaestogodišnji mladić sposoban da učini kako bi se odupro sivilu svakodnevice, strogo određenom, gotovo vojničkom načinu života u domu i osećaju usamljenosti, jer ga – sa izuzetkom Žana, njegovog vaspitača i Madlene, bolničarke koja je prisutna u njegovom životu od samog rođenja – niko ne razume. Roman govori o Arčijevim naporima da proživi svoje snove pre no da sanja o svome životu. Autorka svoj roman posvećuje pesnicima, svima onima koji to jesu ili će to postati; svim entuzijastima koji se ne mire sa stvarnošću i čine sve da je promene; ljudima koji doslovno koračaju kroz nestvarno lepe predele Bretanje, ali i onima koji hrabro koračaju kroz život, spremni da ga menjaju prema svojim potrebama.

Sve miriše na spas, Danijele Menkareli // Čigoja štampa

Danijele ima dvadeset godina kada, nakon snažnog izliva besa, biva podvrgnut obaveznom psihijatrijskom lečenju. Jun je 1994. godine, leto Svetskog prvenstva u fudbalu.
Pored njega su cimeri s psihijatrijskog odeljenja, koji će s njim provesti nedelju dana prinudne internacije: petorica marginalizovanih muškaraca. Uznemirujući i raznežujući likovi, rastrojeni a ipak mudri, koje je život pregazio, baš kao i njega. Poput njega, nesposobni da se izbore s patnjom, da ne preteruju u ljubavi. Od Bogorodičicinog pogleda koji ne nalazi mir do crno-bele fotografije Đorđove majke, od Đanlukine nekontrolisane radosti do Mariove vaskrsle ptičice. Sve do ništavila koje ispunjava Alesandra. Zbliženi hospitalizacijom i nesnosnom vrućinom, dok ih ispituju nezainteresovani lekari i o njima se staraju uplašeni bolničari, Danijele i ostali pacijenti osećaju kako se iz dana u dan među njima javljaju bratstvo i potreba za međusobnom podrškom, s kakvim se do tog trenutka nikad nisu susreli. U ponorima ludila blista ljudskost kojoj Menkareli pruža glas, uz jedinstvene nežnost i snagu.

Hod po ivici kruga, Tijana Katić // Partizanska knjiga

Debitantska knjiga kratkih priča Tijane Katić nudi sagledavanje i promišljanje jugoslovenske i srpske kulture iz perspektive mlađe generacije, kroz razmatranja nasleđenog i potrage za sopstvenim mestom, kako u široj zajednici, tako i u sopstvenom mikrokosmosu. Potcrtavajući motiv kruga da označi cikličnost istorije i kulture, ali i ljudske prirode, autorka preispituje pregršt tema poput tumačenja stvarnosti, transformacije moderne porodice, osnivanja i održavanja različitih prijateljskih i romantičnih odnosa koji trpe pod zahtevnim uticajem modernog kapitalizma, ali i sazrevanja i suočavanja s ličnim željama, postupcima i odlukama. Oslanjajući se na bogatu tradiciju domaće književnosti i popularne kulture, autorka uspostavlja sponu između proslavljenih stubova literarne, filmske i muzičke umetnosti XX veka i novih, mladih glasova savremene kulture, te njihove jedinstvene perspektive, gledajući istovremeno u prošlost i budućnost, u svet i sebe.

Ofrlje kroz Italiju: Dnevnik s putovanja, Anri Kale // Službeni glasnik

Anri Kale, jedan od „razbarušenih“, nekonformističkih pisaca francuske književnosti XX veka, konačno izlazi iz zaborava u koji ga je proterala književna moda. Čudnovati putnik, pronicljiv koliko i lenj, koga više zanima svakodnevni život od muzeja i spomenika, vodi komplikovan život, pun tegoba, baveći se svakojakim zanimanjima. Piše za razne časopise, među kojima je i Kamijev Combat, i objavljuje više od dvadeset dela, većinom kod Galimara.

Voz, noć, neizvesnosti i euforije posleratne Italije, mali detalji u kojima iskrsavaju odlomci života, u središtu su dnevnika s kratkog putovanja po Italiji, koji nam Anri Kale predaje u ruke. To mahnito jurcanje po Italiji podseća na smenjivanje snimaka, čudesnih i uhvaćenih kao u magnovenju.

Blagonaklon i drzak, čas oduševljen, čas malodušan, pisac-putnik Kale – čovek višestrukih i složenih identiteta – kreće se po ovim stranicama poput junaka nekog filma Žaka Tatija. Iz njegove nemarne ozbiljnosti, iz njegove paradoksalne normalnosti iskaču, kao iz pretrpanog kofera nekog rasejanog turiste, melanholija i osmeh. „Putovanja su manje-više uzaludna zato što uvek putujete sa samim sobom, sa istim mislima, istom prošlošću, istim nevoljama, istim stanjem uma, istim pogledima na stvari i ljude. Gde god da se nađete, nikad niste sami.“

Ispod površine, Dejzi Džonson // Štrik

Ispod površine može se čitati i kao moderna verzija Kralja Edipa. Autorka će uglavnom zadržati sve motive, ali će ih dobro promešati u bubnju 21. veka. Simbolički potencijal romana tako postaje riznica drugačija od antičke. Zabuna dovodi do tragedije i u ovom delu, ali preispitivanje rodnog identiteta junakinja i junaka jeste novi ključ za dešifrovanje sudbina. Antički Tiresija je nekoliko godina bio pretvoren u ženu i njegov lik odavno već nameće razmišljanja o rodnom prožimanju, ograničenjima i cenzuri. A zamislite sada Edipa kao ženu, i to ženu koja se pretvara da je muškarac.

Na drugom planu, ovo je priča o istraživanju sopstvene unutrašnje građe – šta nas je načinilo takvim kakvi jesmo. Ko su nam majke i očevi, ko su naše prave pretkinje i preci? Zašto ljubav ume da bude poput zamućene reke iz koje neprestano preti – strah?
Na pronicljiv i mladalački način Dejzi Džonson otkriva šta se krije ispod površine naših rodnih određenja i sveukupnih osećanja. Ali otvara i zanimljivo pitanje: zašto drugačija vremena i drugačiji ljudi i dalje uspevaju da prave iste greške?

Pepeljuga umire, Ratko Dangubić // Arhipelag

Dramatična ispovest glavne junakinje koja iz perspektive bolesti presabira čitav svoj život, ispovedajući se u magnetofonsku traku. Takav trenutak i takav način ispovesti oslobađaju je svih mogućih kompromisa i obaveza, svake političke korektnosti i društvene mimikrije.

Ona govori neposredno i u prvom licu. Govoreći o odlasku iz kuće u Banatu, o životu u Beogradu i potom o preseljenju u Beč, o tome kako je neočekivano postala grofica, a potom se suočila s mnogim preokretima i otkrivenim tajnama u svojoj i u egzistenciji svojih bližnjih, junakinja Dangubićevog romana ispoveda istine i laži, obmane i privide vlastitog života, oštra i prema sebi i prema drugima.