Recenzija: NIGHTCRAWLER

Smešten u pomerenu, mračniju verziju Los Anđelesa, Nightcrawler (Noćne hronike) bismo mogli nazvati hororom savremenog doba, iako on to strogo žanrovski gledano nije. Na misaonom i tematskom tragu kultnog Network-a Sidney Lumeta i u estetskom ključu popularnog Drive-a Nicolas Winding Refna, film prikazuje sitnog lopova Luisa Bluma, na njegovom zastrašujućem putu do uspeha.

U svom rediteljskom debiju, poznati scenarista Dan Gilroy secira medijski senzacionalizam, američki san i slobodno tržište, rečju – uporišta na kom počiva savremeno zapadno društvo.

Neprilagođeni čudak Luis Bloom, u vrhunskoj izvedbi Jake Gyllenhaal-a, svoje znanje o svetu pokupio je iz new age online kruseva o veri u sebe, maksimizovanju potencijala, procenjivanju opcija i neprestanom ekonomskom rastu. Mantre koje zvuče kao kombinacija svakog drugog korporativnog manifesta i sadržaja Buisness for Dummies, isprva deluju smešno. Pogubljeni, androidni Bloom bezuspesno pičuje ukradeno staro gvožđe kao da je nekretnina u Holivudu, hajpujući sebe i druge u sopstveni neosporni uspeh. No, kada lunjajući praznim ulicama Los Anđelesa jedne noći naleti na ekipu video paparaca (nightcrawlers), koje TV mreže unajmljuju da snimaju mesta zločina, Blum uviđa svoj životni poziv. Kupuje kameru, skener koji prisluškuje policijske pozive i zapošljava dobroćudnog i očajnog “asistenta” Rika. Svojim prvim snimcima ostvaruje kontakt sa Ninom, koja vodi “vampirsku smenu” polu-uspešne lokalne TV stanice.

Za vrlo kratko vreme, Blum postaje sve bolji u bizarnom poslu koji obavlja. Jurcajući ulicama LA-a, na mesta zlocina stiže i pre policije, a užasi koje beskrupolozno snima postaju sve krvaviji. Uz pomoć nabubanih besmislenih definicija i uputstava za građenje idealnog biznis modela, Blum pogubljenog Rika ubeđuje da za bedne pare rizikuje život, slepo prati naređenja, krši zakon i guta zadnje tragove ljudskosti i etike. Stvari se nikada ne nazivaju pravim imenom – izrabljivanje je internship, guranje kamere u smrskana lica je preuzimanje inicijative. Međutim, glad publike za senzacionalizmom raste, a Blum je sa oduševljenjem zadovoljava. Njegova utilitarna filozofija i ledena upornost prestaju da deluju tako komično kada nam se pred očima raspadaju moralni kodovi koje podsvesno smatramo svetim.

Jedini hram kom se savremeno društvo moli je tržište, a ako za sadržajem postoji potreba – naći će se neko rad da u kantu krvi umoči ruke do laktova.

Baš kao što ekonomski self-help gurui obećavaju, Blum postaje neprocenjivo važan deo ovog patološkog eko sistema i počinje da uspostavlja zahteve i uslove. Prateći inspirativne citate koje i sami svaki dan gledamo na fejsbuku, on u dvorištu liberalnog kapitalzma ostvaruje američki san: od sitnog kriminalca, vrednim radom i preciznom analizom potražnje postaje uspešni direktor i vlasnik kompanije. U realnosti, vozi kombi iz kog snima sveže leševe, ali u istoj toj realnosti – šanse da živi od svog posla su daleko veće od vere u znanje, poštenje i želju da svet učinimo boljim mestom za život.

Iako se u biti bavi surovom analizom novog svetskog poretka, u svojoj opni Nightcrawler je i uzbudljiv, zabavan i vrhunski stilizovan mejnstrim film. Vizuelno na tragu Michaela Mann-a, totali širokih ulica i krupni planovi uznemirujućih i intrigantnih likova su zaista namenjeni za veliko platno. Šteta je ne pogledati ga u bioskopu.