Festival koji donosi proleće

Početak proleća može da se veže za početak Beogradskog Festivala Igre. Svake godine gledamo najveće zvezde savremene umetničke igre, uzbudljive, kultne predstave i koreografije koje pomeraju naše poimanje pokreta. Usled trenda smanjivanja budžeta i zbog nezavidnih produkcijskih uslova mnogim festivalima opada kvalitet. Međutim, Festival Igre je sve bolji i bolji. O Beogradskom Festivalu Igre razgovarali smo sa njegovom direktorkom Ajom Jung.

Otvoren je 12. Beogradski Festival Igre, kakvi su utisci?

Počeli smo sa predstavom m¡longa koja je svoju premijeru imala pre dve godine u matičnom teatru Sadler’s Wells u Londonu. To je njihova produkcija, izvedena ovde posle fantastičnog uspeha koji je ta predstava imala u Velikoj Britaniji i po čitavom svetu u toku prošle pozorišne sezone. Ovo je praktično njena druga sezona gostovanja. Radi se o koreografu Sidiju Larbiju Cherkaouiju, poznatom beogradskoj publici i sa Beogradskog Festivala Igre i sa Bitefa, koji je ovog puta u jednom sasvim drugačijem izdanju. Bavi se tangom, bavi se strašću, bavi se ljubavlju, zaista neočekivano za njega, naravno uz jedan vrlo tipičan rukopis koji krasi njegov rad.

Učinili ste da umetnost baleta postane mnogo više od labudovog jezera. Festival traje 15 dana. U gradu se oseća festivalski duh. Karneval. Praznik. Zar ne?

Rekla bih da sam mnogo učinila za savremenu igru, a ne za balet. Beogradski Festival Igre je festival savremene igre. Klasičan balet poštujemo u smislu jedne dobre baze, jedne odlične tradicije. Velike baletske zvezde koje su igrale vrlo velike klasične uloge su se pojavile na Beogradskom Festivalu Igre – kao što su Sylvie Guillem, Mikhail Baryshnikov ili ove godine Carla Fracci, ali fokus nam je igra našeg doba.

Koja su najzvučnija imena – i kada je reč o igračima i kada je reč o trupama koje ćemo moći da vidimo ove godine?

U savremenoj igri koreografi su zvezde, i Beogradski Festival Igre dovodi te velike zvezde. Od Jiříja Kyliána, preko Mourada Merzoukija, Johana Ingera, Alexandera Ekmana, zaista onih ljudi koji se danas nalaze na svim repertoarima svih poznatih baletskih kuća i trupa savremene igre. Tako da mislim da imamo te kultne koreografe sa jedne strane, a sa druge strane imamo mlade, tek nadolazeće, stvaraoce u oblasti koreografije poput Španjolke Sol Piko ili poput Antona Lachkyja. To su sasvim mladi koreografi koje tek najavljujemo.

Šta je ono što vi ne biste propustili na Festivalu Igre, ukoliko možete, iako je jako teško da zamislite sebe kao običnog gledaoca, šta bi bila vaša šolja čaja?

Pa to obično ne smem da kažem, ali stvarno verujem da smo sa velikom pažnjom birali sve predstave i da su sve predstave različite. Prema tome, nekome će nešto više odgovarati ili manje, ali mislim da sve donose jedno iskustvo koje moze biti čudno, koje je lepo. Eto, ove godine donosi jednu svetlost, donosi radost u naš grad. Sve predstave su potpuno okrenute suncu, ljubavi – ljubav, strast, tango, flamenko, teme za koje verujem da će prijati.

Predstave dolaze iz svih krajeva sveta. Selekcija je izuzetno raznovrsna. Da li ipak postoji neka zajednička poetička nit koja ih spaja. Nešto kao tema, trend, samo vama znan motiv koji može sve da ih poveže?

Mi kada slažemo te predstave, kada pravimo selekcije mi nemamo neku vodilju, odnosno prvo se slože predstave, a nakon toga dođe neki slogan, koji ih stavlja sve pod, hajde da kažem, jedan krov. Ove godine je to slogan Uhvati svetlost jer zaista se čini da sve predstave donose svetlost i da nam je svima dosta mraka, i da pozorište treba da u ovom našem vremenu, nesrećnom, ponudi neku vrstu ventila – ne u smislu razbibrige, ne u smislu zabave, već da nas napuni nekom energijom da možemo da guramo dalje.

Pogled u lepotu?

To!

Da li posle 12 godina rada pri selekciji prioritet ima nova plesna trupa ili postoje koreografi, trupe koje možemo da gledamo ponovo?

Ja mislim da se neke trupe vraćaju festivalu i da se festival uvek vraća njima – zato što imaju nešto zanimljivo i novo da kažu ili zato što su drugačije ili prosto zato što beogradska publika zavoli nekog koreografa i onda mu se vraćamo. Ja mislim da je dobro da smo četiri puta uspeli da dovedemo Holandski plesni teatar, jednu od najkomlikovanijih i možda najboljih savremenih trupa danas u svetu, i ja se time ponosim. Naravno, desi se da neke trupe dođu jedanput. Verujem da će i u narednim godinama Festival imati trend da neke trupe vrati, da neke trupe otkrije, da se za neke koje su ogromne, velike, izbori da ih dovede.

Onda, u tom smislu, da li će ponovo doći Shen Wei?

Kompanija Shena Weija je bila na festivalu, mislim 2008. u operi Madlenianum, kao i u Nišu, i to je zaista jedna fantastična predstava. Shen Wei je u Americi, on i dalje stvara isključivo za svoju kompaniju. – vrlo specifičan koreograf i vrlo zanimljiv. Nadam se da da!

Informacije o ulaznicama potražite na ovom linku.