Biblioteka Uroša Petrovića

Za čitanje nekih pisaca nikada ne možeš imati premalo godina. Niti premalo mašte.

U pesmi Druga strana vetra (Neverovatna morska pesma), Mika Antić je napisao:

„Nije mi dosadno.

Ja sam radoznao

da doznam, sve što nisam doznao.”

Uroš Petrović, pisac za decu i mlade, po prirodi je radoznala osoba. Njegova dela otkrila sam kao odrasla osoba, a obradovala sam mu se kao malo dete. Ona vrcaju od pameti. I stalno nas pitaju: da li možete da zamislite?

Mnoge velike priče računaju na našu radoznalost i zato se zasnivaju na tajni. Ili zagonetki. Nije tajna da je svoju prvu priču, Aven i jazopas u Zemlji Vauka, Uroš Petrović zamislio sa pet, a objavio tek sa trideset i tri godine. Nije ni tajna da ga u pet knjiga Zagonetnih priča zamišljam kao druida koji nam se obraća ovako: Dragi odrasli, okupite se i budite dovoljno deca da pronađete odgovor.

Danas,  Zagonetne priče broje dvocifreni broj izdanja, kao i one koje prate avanture Marte Smart, dok romani poput Aven i jazopas u Zemlji Vauka i Deca Bestragije osvajaju dečija srca, prestižne nagrade i mnogo ginkovih listića.

Uroš Petrović uhvatio je najbolje iz naše generacije – ozbiljnost i karikaturu „Politikinog zabavnika“, fantastiku Tolkina, heroizam Branka Ćopića. I smisao za dobre fore Duška Radovića i Ršuma. I kada, kao u nekadašnjoj špici, onaj mali televizor udari veliki i stavi mu do znanja da počinje njegovo vreme – menjamo velike za male knjige, i počinje naše drugo detinjstvo. A možda se zapravo ono prvo nastavlja.

Zato i dalje čitamo dečiju književnost. A šta čitaju dečiji književnici? Mika Antić voleo je Sent Egziperija. Duško Radović je s devet godina iščekivao četvrtak kad je u „Politici“ izlazila dečija strana i napamet je znao Spomenicu sa fudbalskog prvenstva iz 1930. godine. Ćopić je čitao sve što mu se našlo po rukom – od narodnih priča, pripovetki, do moderne literature i rado je menjao torbu punu krušaka za dve knjige.

Uroš Petrović, isto kao njegov idealni čitalac, u masivnoj fotelji, s ćebetom od spektakularno debelog frotira, čajnim stočićem sa uzdignutim ivicama i rasnim psom, uveče kad se sve utiša, čita i lista neku od sledećih knjiga:

Sve ptice Srbije, Javor Rašajski

Znate li onaj osećaj kada čovek, koji je akademski slikar i vrhunski poznavalac ptica, četrdeset godina posvećeno proučava i crta ta i bukvalno uzvišena bića, i sve to ti pruži na izvol’te, sa sve opisima i 1200 sjajnih crteža? E to je to.

Pa kao, Vladimir Tabašević

Zato što u njegovim knjigama pripovedanje na srpskom jeziku divlja na lep način. Uvek sam se bolje osećao u divljini nego u uređenim vrtovima sputanog rastinja.

Vidi čuda, Grupa autora

Serijal koji je priredila Gordana Timotijević, a izdao Službeni glasnik, nastao iz sjajnog opusa kraljevačke Povelje. Ima tu pravog blaga, od bravuroznih ispovesti Aleksića i Đurđeva do Ršuma i Albaharija. U sličnom maniru, i knjiga “Život i doba Malog Groma”, Bila Brajsona je vrhunsko štivo. Ukratko, kad inteligentan i duhovit čovek ogoljava svoje detinjstvo, promašaj je nemoguć.

Ja sam Akiko, Stefan Tićmi

Zato što ova knjiga svojim razigranim rečenicama zaslužuje ovu vrstu podrške.

Šta gledaš?, Vil Gomperc

Ovo je jedna od najpoštenije i najlucidnije napisanih knjiga o modernoj umetnosti koju sam ikada pročitao.

Orlovi ponovo lete, Grupa autora

Zato što ovim trikom (biranjem zbirke priča posvećenim Ćopićevom nasleđu) mogu da jednim udarcem preporučim čitavu pažljivo izabranu ekipu ove knjige. Ponosan sam na sebe zbog ove preporuke, iako knjigu nisam još stigao da pročitam. Lepota paradoksa.

PS.

ZAPAMTITE: Onome čega nema ne može se ništa ni desiti!