63. Sajam knjiga: Lista naslova koje ne možete pronaći kod novih izdavača

U doba u kom je rapidna hiperprodukcija postala gotovo imperativ, retko koji je i kulturni, umetnički i socijalni segment pošteđen posledica. Izdavaštvo i književnost, svakako, nisu izuzetak, moglo bi se reći, naprotiv – munjevito su potpali pod diktat vremena koji iziskuje da se sve više piše, na svaki način, o svemu, svuda, ali i da se sve više štampa. Dakako, posledice ovakvog pristupa književnosti, pored potencijalnog dobrog koje nose, ovenčane su i mnoštvom stvari koje su, za umetnost, nepovoljne. Same izdavačke kuće, gonjene potrebom da se što  više izdaje i štampa, ne bi li im kuća bila konkurentna, pribegavaju prečicama koje su pogubne po kvalitet: omota, korica, papira, na koncu, često i po samu pisanu reč. Stoga u štampariji dobijaju primat oni koji će prodati tiraže, a često se manje pažnja posvećuje kvalitativnom elementu, što nije ništa epohalno novo, ali cenim da smo dostigli određeni vrhunac u tome, te da bi, po nepisanom istorijskom pravilu, posle klimaksa morao uslediti i zdravi anti-klimaks.

U tom okeanu izdanja, u kom zaista mnogi pokušavaju da plivaju, pregršt knjiga ostaje potopljeno, zaboravljeno negde na dnu, potisnuto kao Atlantida. Ta izdanja koprcaju se vešto kod antikvarnih prodavaca knjiga, koje možete susresti na ulici, ispred fakulteta, ali i na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Značajan broj tih naslova ne doživljava svoja ponovna izdanja pod izdavačkim nebom zato što: 1) to je značajan broj u kvalitativnom pogledu, te je manji broj kupaca; 2) nije tako povoljno štampati kapitalno delo koje je u više tomova (osim ako to nije Andrić, čija će sabrana dela staviti u jednu knjigu, a papir će biti debljine nepoznate nam čestice); 3) tiraž se neće rasprodati, a ne isplati im se da štampaju manji tiraž, budući da se manji tiraž naplaćuje više.

Sve se, ipak, svodi na teskobnu činjenicu da niko ne želi da štampa, uprkos snazi teksta, nešto što neće imati odjek bestselera, na kom se može zaraditi novac.

Ovaj tekst je pokušaj da se načini neki presek i predloži nekolicina naslova koje ne možete naći u novim izdanjima, već samo kod prodavaca antikvarnih knjiga (nalaze se na spratu), a koja, bez mnogo dvojbe, zavređuju svaki izdvojeni dinar, jer ćete sadržinom i smislom biti višestruko nagrađeni. Ovi predlozi ne važe samo za ovogodišnji Sajam, već večno. Može vam se osmehnuti boginja Sreće, pa negde, u bauljanju zemunskim buvljacima, pronađete vredno izdanje za nekoliko stotina dinara. Bez ikakvog hronološkog reda, evo kratkog osvrta na neke predloge:

„U traganju za izgubljenim vremenom”, Marsel Prust.

(U 12 ili 13 knjiga, u zavisnosti od izdanja. Oba izdanja su iz Zagreba) Prustova romansirana autobiografija svakako s pravom ima prefiks kapitalnog teksta, s obzirom na broj strana, ali i semantički smisao i relevantno mesto u XX veku. Prust donosi značajan preokret u modernoj književnosti, koji se kasnije račva u više rukavaca. Ukoliko imate u svojoj biblioteci mesta za jedan ozbiljan red refleksija i tok svesti, potražite i ovo.

„Arhipelag Gulag”, Aleksandar Solženjicin. I – III, Izdavač: Rad, Beograd 1988.

Ovo jedinstveno svedočanstvo u tri toma teško nalazi put do novih izdavača, ali se još ponegde može pronaći kod antikvarnih prodavaca knjiga. Ipak, treba imati u vidu da ni tu nije lako doći do izdanja i da drže cenu.

Predsokratovci, fragmenti I-II, Hermann Diels. Naprijed, Zagreb 1983.

Fragmenti predsokratovaca spadaju u filozofsko štivo, koje je za svakog ko se bavi antičkom književnošću i filozofijom, nezaobilazna stanica. Ove krhotine antičke zaostavštine predstavljaju temeljac za entuzijastične posvećenike u šire shvaćenoj oblasti filozofije, koja u sebi sažima i fiziku, matematiku, istoriju itd.

Volter, romani u jednoj knjizi. Naprijed, Zagreb 1960.

Ovo je zaista biser, sabrani Volterovi romani u jednoj knjizi. U samoj knjizi možete pronaći čuveni spis Kandid, ali i manje poznate tekstove: “Zadig ili Sudbina”, “Naivko”, “Babilonska kneginja” i “Bijeli bik”.

„Problemi poetike Dostojevskog”, Mihail Bahtin. Nolit, Beograd 1967.

U proučavanju Dostojevskog, Bahtinova studija je nezaobilazno štivo. Fokus je na polifoniji i dijalogičnosti u romanima Dostojevskog. Izdavačka kuća Zepter books upustila se u štampanje Bahtina, ali je tiraž bio mali; nakon toga, nije došlo do novog izdanja.

„Novi život”, Dante Aligijeri. Zora, Zagreb 1965.

Tekst koji datira iz XIII veka, napisan kombinovanjem proze i stihova. “Novi život” sastoji se od kratkih poglavlja sa Danteovim komentarima, a tu je i jedna nedovršena kancona, koja je ostala nezavršena zbog Beatričine smrti.

„7000 dana u Sibiru”, Karlo Štajner. Globus, Zagreb

U ovom romanu Štajner opisuje kako, iako je bio komunista snažnih uverenja, tridesetih godina postaje žrtva Staljinove čistke, kad je uhapšen u Moskvi, a potom i osuđen na dvadeset godina rada u gulagu. U tekstu Štajner opisuje bedu života u sovjetskim logorima, kao i strahovitu eksploataciju „radnika”.

„Veroispovest savojskog vikara”, Žan Žak Ruso. BIGZ. Beograd 1975.

Jedini Rusoov tekst u kom prezentuje svoje filozofske nazore. Odbacivši svaku filozofiju, ceni samo ljubavi prema istini, a diskurzivnu metodu zamenjuje kriterijumom neposrednog čuvstva iskrenosti srca. „Kako ja umesto svake filozofije posedujem ljubav prema istini, a umesto svih metoda lako i jednostavno pravilo koje me oslobađa zaludnih suptilnosti u dokazivanju, to preduzimam prema tom pravilu još jednom ispitivanje znanja koja su za mene od važnosti, rešen da primim kao dokazana ona od njih kojima u iskrenosti svoga srca ne mogu odreći svoju saglasnost, a kao istinita sva ona koja mi se učine da su u nužnoj vezi s tim prvima, a da sva ostala ostavim u neizvesnosti, ne odbacujući ih, niti ih primajući, niti se mučeći da ih rasvetlim, kad ne obećavaju nikakav praktičan rezultat.”

Ukoliko vam je ova započeta lista barem malo zagolicala neku od moždanih sfera, iznenadićete se time šta još možete iskopati: i nešto za šta niste znali da postoji ili što novi izdavači nisu shvatili da se „dobro prodaje”, pa zakupili pravo i prodavali na sivim listićima toalet-papira (velika čast i naklon retkim izuzecima).

Što se cena tiče, znajte da će vam za neka izdanja, na prvi pogled, tražiti svotu koja može delovati nerazumno, ali kada pojmite da za jednu novu knjigu, sa lošim omotom, lošim papirom, i ne tako sjajnim tekstom, u novoj, šarenoj knjižari pružite jednu crvenu i ne dobijete kusur, jer cena je 999,00 dinara – tada ćete i postati svesni da za jedan Prustov komplet od 13 (slovima: trinaest) knjiga, sa zaštitnim omotom, ozbiljnom hartijom, još ozbiljnijom lekturom i smrtno ozbiljnim tekstom, nije baš tako mnogo izdvojiti nekoliko tih crvenih.

Kao što je pomenuto, razlozi zašto se ovakvi tekstovi ne štampaju ili se izdavači stidljivo rešavaju da ponešto štampaju, višestruki su i zadiru u mnogo dublje kulturološko pitanje, koje sad nije osnovna tema. Pred vama se nalazi kraći vodič, koji može biti dalja vodilja u osvajanju novih čarobnih bregova. I bez mnogo patetike, bićete im zahvalni.