Kvadratni metar Dušana Petrovića

Dušan Petrović je drugi fagot u Beogradskoj filharmoniji, osnovanoj 1923. godine, koja u ovoj sezoni (2015/16) prvi put uvodi ciklus repriznih koncerata pod nazivom “Filharmanija- zato što jednom nije dovoljno” i poziva sve ljubitelje muzike da čuju omiljene ili nove kompozicije i izvođače. Dušan je počeo da svira fagot sa 12 godina, i to tako što je posle nekoliko godina sviranja klavira odlučio da promeni instrument. “Hteo sam da sviram obou, ali nije bilo više školskih instrumenta. Profesor mi je kazao Evo sine, uzmi fagot, idi kući i vežbaj. Sedamnaest godina kasnije ja i dalje idem kući i vežbam fagot” (smeh).

Fagot je drveni duvački instrument čiji je ton najpribližniji tonu ljudskog glasa zbog čega ga kompozitori rado koriste i van klasične muzike, najviše u snimanju dečje muzike i u crtanim filmovima jer veoma lako može da dočara živahne, šaljive, neobične i dramatične situacije.

Kada je napravljen prvi fagot?

Mislim u 16. veku. Fagot kakav danas imamo je hi-tech. Preteča fagota je italijanska bombarda koja je samo nalik ovom instrumentu i siguran sam da moderni fagotisti ne bi znali da je koriste. Čitava priča o fagotu, o instrumentu ovog izgleda, ovako spakovanom, vezuje se za legendu o jednom italijanskom svešteniku koji je posle neke svirke-tezge, završio na vinu sa ekipom i vraćajući se pao i izlomio instrument na nekoliko delova. U panici ih je sakupio i složio u fagoto, što znaći svežanj. To je legenda o nastanku modernog fagota. Naravno razvitak nije bio baš tako brz i slučajan. Imali smo barokni fagot, pa klasični i na kraju moderni fagot, kakav je danas. Naravno instrument se i dalje usavršava u tehničkom smislu, prvenstveno mislim na mehaniku koja olakšava sviranje i pruža mnogobrojne mogućnosti. Istražuju se procesi vezani za drvo – kako usavršiti drvo, a da ono ne izgubi sve te dobre karakteristike (sonornost, melodičnost, boju tona…)

Od čega se sastoji?

Fagot se sastoji iz četiri dela, gledano odozdo, ti delovi su:

1. Čizma- naziv je univerzalan, i zapravo veoma logičan jer se ceo fagot pakuje u nju.

2. i 3. Zatim postoje dva krila, malo krilo i veliko krilo odnosno basova cev na kojoj se nalazi najdublji registar fagota.

4. Na kraju je korpus, završni deo instrumenta, koji je najupečatljiviji kada je instrument u orkestru, jer štrči iz orkestra. Kada pogledamo fagot to je prvo što uočimo.

5. To su glavni delovi, zatim postoji jedna krivina, cevčica koja nije ništa manje važna, ona se zove eso. Reč je uzeta iz italijanskog odnosno kasnije nemačkog, jer taj deo podseća na latinično slovo S.

6. Na kraju, deo bez kog instrument ne bi mogao da svira! Divni i neponovljivi ali uvek nepredvidivi pisak! To je dvotrščani jezičak koji se nalazi u našim ustima. Od njega zavisi čitav život jednog fagotiste! Od piska nam zavisi to kakva će nam nedelja biti, koliko ćemo voleti sebe i svoje bližnje (smeh).

Koliko je dugačak fagot?

Čitava dužina fagota je oko 2,5 do 2,7 metara. Cev je konusnog oblika, ide od najužeg dela koji se konusno širi na dole.

Koliko dugo živi?

To je diskutabilno, i pre svega zavisi od toga koliko se baviš samim instrumentom, koliko vežbaš, koliko sviraš i naravno od načina na koji ga održavaš. Fagot je drveni duvački instrument i u stalnom je dodiru sa vlagom, a drvo i vlaga ne idu zajedno. Ja bih sada za sve zvaničnike koji će čitati tekst voleo da kažem da drvo vremenom na neki način umire, i iz tog razloga bi bilo najbolje, ako je moguće, menjati instrument posle deset godina (smeh).

Za razliku od gudačkih instrumenata za koje je najbolje da budu što stariji, jer to utiče na kvalitet njihovog tona, na boju tona, drveni duvači su najbolji kada su novi. Kada kažem novi mislim na istrumente koji su napravljeni od drveta koje je odležalo minimum 12 do 15 godina. Važan je proces sušenja, važno je da priroda odradi predakciju.

A od kog drveta se pravi?

Fagot se uglavnom, ako ne i samo, pravi od javora. Najbolje drvo koje koriste graditelji instrumenata, koje je Stradivari koristio za svoje violine je bosanski javor!

Šta je najteže svirati na fagotu?

To je individualno, svi imamo nešto u čemu smo dobri i u čemu nismo tako dobri, zato imamo divne kolege s kojima se dopunjujemo. Fagot ne može da se takmiči sa klarinetom ili flautom kada su suviše brza tempa u pitanju, to su instrumenti daleko virtuozniji od fagota, daleko pokretljiviji. Isto tako klarineti mogu da sviraju dosta, dosta tiho, mi ne možemo. Fagot je zahvalan kada treba da se dočara nešto šaljivo ili melanholično, setno ili pak nešto veselo, u tim stvarima nemamo takmaca!

Koji kompozitor ti je najteži za sviranje?

Tchaikovsky je za mene jedan od najtežih autora za sviranje, jer nas nije štedeo. Na primer Peta simfonija, koju znam napamet unazad, je možda najteže delo, ali radujem se što ćemo je ove sezone svirati. Svirali smo skoro Mozarta sa Mehtom, i na takvim koncertima mi promenimo po dve košulje. Ne možeš da odsviraš Mozarta i da ti nije važno!

Šta ti voliš da sviraš?

Što se tiče žanrova u klasičnoj muzici, klasicizam ili rani romantizam mi nisu nikada dosadni – Beethoven, Mozart… Ima više razloga zašto je to tako, ali sama uloga mog instrumenta je kod njih značajnija. Super je kad sviraš Brucknera, ali realno popunjavaš rupu do piva. Ali svaki put kada čujem ili sviram Beethovena pomislim kako je to neverovatna muzika. Zatim Mahler, Strauss… zapravo najveća čar klasične muzike je to što ništa ne možeš da izdvojiš.

Sa kojim se instrumentom fagot najbolje slaže?

Pa nezvanično sa flautom. Ja ne znam ni jednog fagotistu koji nije bio sa flautistkinjom (smeh). Slažemo se sa svima. Najbliži smo čelima i kontrabasima, dosta zajedničikih linija imamo sa trombonima, i mnogo sola i dijaloga sa drvenim duvačima, zapravo sa svima smo okej. Tu smo da pomognemo i nadam se da svi osećaju našu podršku (smeh).

Ako bi u jednom orkestru svaki instrument bio osoba, ko bi bio fagot?

Bio bi jedan karakterni, veseli i pokretljivi deka.

Šta bi kazao o fagotu, a nisam te pitala?

Fagot je jedini instrument, podvlačim jedini instrument pored klavira koji se svira sa svih deset prstiju! Tako da svi koji su mislili da mi samo dođemo i dunemo …. (smeh).