Preporuke za 51. FEST

Kada se ispred nas pojavi program FEST-a otvaraju se brojne dileme. Šta pogledati, gde su projekcije, kakvi su termini… Neke od njih zahvaljujući torentima odgledamo i pre FEST-a, druge pak želimo da odgledamo u bioskopu, a treće imamo jedinstvenu priliku da pogledamo na velikom platnu samo tokom trajanja najvećeg domaćeg filmskog festivala.

Izbor nije lak. Vodimo se intuicijom, preporukama, sinopsisom, minulim radom autora… Da li ćemo napraviti dobar izbor? Sasvim sigurno nećemo. Jer biće i filmova koji nam se neće svideti, ma šta kritika, prijatelji ili mediji pričali i pisali o njima.

I umetnički direktor FEST-a Jugoslav Pantelić ističe da je uvek dobro napraviti pravilan izbor jer mnogo filmova koje propustite na festivalu nećete imati prilike da kasnije vidite na velikom platnu.

“Najlakše je reći da nećete pogrešiti ma šta god da pogledate, no to je samo delimično tačno. Kao što nije svaki roman svim ljudima važan i drag, tako se ni svaki film ne može svima dopasti. Otuda i veliki broj filmova na filmskim festivalima. Potrebno je zadovoljiti kako malo širu, tako i onu najzahtevniju publiku, a Beograd je (još uvek) ima”,

“U svom izboru možete se voditi proverenim kriterijumima sopstvenog ukusa, ali i intuicijom, emocijom, a ponekad treba i rizikovati i pružiti šansu nečemu potpuno nepoznatom. Želim da vam FEST bude i blisko mesto na kome srećete dobro poznate filmske autore, kao što se na njemu srećete i sa dugogodišnjim prijateljima i poznanicima, ali da vam bude i avantura, u kojoj uvek postoji mogućnost za neočekivane susrete”, ističe Vlahović.

Mi smo probali da napravimo izbor filmova koje biste trebali da pogledate na FEST-u. Sasvim sigurno će ovde biti i nešto po vašem ukusu. Naravno obratite pažnju i na Takmičarsku selekciju koji smo već ovde predstavili. Neki od ovih filmova će se naći u bioskopima, ali pogledajte ih među prvima. S druge strane na listi su i oni koje u bioskopu možete videti samo tokom FEST-a. Izdvojili smo i nekoliko filmova debitanata. Uživajte u FEST-u.

Žrtva (Obet)

Mihal Blaško je slovački reditelj i scenarista koji se u svom debitantskom celovečernjem igranom filmu, snimljenom u češko-slovačko-ukrajinskoj koprodukciji, bavi temama potisnute ksenofobije i rasizmu, ali i slomljenim nadama i snovima pripadnika jedne zajednice. Sin ukrajinske imigrantke Irine napadnut je u jednom češkom gradu koji ceo ustaje u znak solidarnosti sa njenom porodicom i osuđuje njihove komšije Rome da su navodno počinili zločin. Ali istina ubrzo izlazi na videlo

Aleluja (Allelujah)

Nastao na osnovu istoimene pozorišne predstave, radnja ovog filma smeštena je u jednu gerijatrijsku bolnicu u Jorkširu kojoj preti zatvaranja. Ovo je topao, duhovit i dirljiv omaž osobenostima starosti i hrabrosti zdravstvenih radnika. Jednu od glavnih uloga igra Džudi Denč, a reditelj je Ser Ričard Ejr (1943) čiji je najpoznatiji film „Zabeleške o skandalu“,  nominovan za Oskara u četiri kategorije).

Majka i sin (Un petit frère)

Francuska scenaristkinja i rediteljka Leonora Seraj stoji iza filma o veoma komplikovanom i bolnom načinu odrastanja, dirljivu hronika izgradnje i dekonstrukcije porodice od kraja osamdesetih kada se Kada Rouz stigne u Francusku, seli se u predgrađe Pariza sa svoja dva sina, Žanom i Ernestom. Izgradnja i dekonstrukcija porodice, od kraja 80-ih do danas.

Banu

Tahmina Rafaela je azerbejdžanska filmska rediteljka, scenaristkinja i glumica čiji film „Banu“ govori o ženi koja ima samo četiri dana da pronađe nekoga da je podrži na sudu protiv njenog uticajnog muža koji pokušava da u brakorazvodnoj parnici dobije starateljstvo nad sinom, optužujući je da ima psihičke probleme, dok besni sukob u Nagorno Karabahu. Želja rediteljke je bila da publika dovede u pitanje vezu između rata i patrijarhata kroz iskustvo jedne žene u borbi za starateljstvo nad svojim detetom usred rata u kojem žena gube svoje najbliže.

Pravi muškarac (Po muzhski)

Reduteljski prvenac Rusa Maksima Kulagina govori o tridesetpetogodišnjem čoveku koji je primer uspešnog čoveka – ima lepu ženu, uspešan posao i novu seosku kuću o kojoj je sanjao, ali se njegov savršeni život menja jer ima problam da se suprostavi pijanom komšiji koji im baca smeće u dvorište i udara mu ženu.

Jedna godina, jedna noć (Un año, una noche)

Film španskog reditelja Isakija Lakuesta kritičarka Holivud reportera opisala je kao priču „strašniju od bilo kog horor filma“. Ovo je priča o mladom paru, različitih nacionalnosti, koji je preživeo teroristički napad u pozorištu Bataklan 13. novembra 2015. godine. Ta mučna noć ostavila je otvorenu ranu u njihovim životima i oni se bore da povrate osećaj normalnosti, prevaziđu identitet žrtve koji im je dodeljen i nastave dalje kao par.

Baci se na pod 

Hrvatska glumica Nina Violić je posla dva kratkometražna igrana filma Odvajanje (2014) i Janje (2019), režirala i svoj prvi dugometražni igrani film u kojem glavne uloge igraju Goran Bogdan i ona. „Baci se na pod“ je priča o razvodu koja je ispričana iz tri različite perspektive – majke (Nina Violić), oca (Gordan Bogdan) i sina (Bruno Frketić Bajić). Ovaj film zapravo beleži posljednje trenutke zafrkancije, nežnosti i apsurda pre rastanka jedne porodice. Zanimljivo je i da je za muziku u filmu zadužen glumac Filip Šovagović

Naš brat (Nos Frangins)

Film francuskog reditelja Rašida Bušareba je inspirisan istinitim događajem o ubistvu studenta tokom protesta 1986. godine na periferiji Pariza tokom protesta o reformi viskog obrazovanja. Momka Abdela ubija pijani policajac u predgrađu, a koliko sati kasnije Malika progone i na smrt pretuku trojica policajca. Lokalni inspektor započinje istragu, ali policija i vlada se dogovaraju da prikriju Abdelovu smrt i da diskredituju ubijenog mladića. Revolt građana raste, a porodice koje se ne poznaju pokušavaju da shvate šta se dogodilo….

Ne govori nikome (Gæsterne)

Danski glumac, filmski reditelj i scenarista Kristijan Tafdrup snimio je psihološki horor o danskoj porodici koja odluči da poseti holandsku porodicu koju su upoznali na odmoru i da provedu jedan uzbudljiv vikend u prirodi. Međutim prijatni vikend se pretvori u potpunu suprotnost, dok danska porodica pokušava da ostane pristojna uprkos neprijatnim scenama koje im domaćini priređuju.

Amanda

Italijanka Karolina Kavali režirala je apsurdnu komediju o dvadesetčetvorogodišnjoj Amandi koja živi izolovano i nikada nije imala prijatelja, čak iako je to ono što najviše želi, ali kada otkrije da su ona i Rebeka, kao male, provodile mnogo vremena zajedno, Amanda kreće u novu misiju: da ubedi Rebeku da su i dalje najbolje prijateljice.